Teo i pozitivne vibracije iz Minhena, odbrana mora da se zategne

Imali su prilike navijači Crvene zvezde da u Minhenu prisustvuju i istorijskom trenutku za crveno-bele. Miloš Teodosić, možda i najbolji srpski plejmejker ikada, na turniru u najvećem gradu Bavarske imao je debi u najomiljenijem dresu.

Polufinalni susret sa Albom možda i nije bio baš reprezentativan, s obzirom na to da su Berlinci ostavili vrlo bled utisak, ali je zato meč za trofej pokazao da bi crveno-beli u predstojećoj sezoni mogli da budu osetno kompetitivniji u Evroligi, u odnosu na prošlu takmičarsku godinu.

Trebalo bi naglasiti da je Zvezda meč sa Bajernom odigrala bez Dejana Davidovca, Majka Tobija (dobili produžen odmor posle učešća na Mundobasketu) kao i Šabaza Nejpira, kojeg je izostavio trener Duško Ivanović, odnosno povređenog Stefana Lazarevića. Istovremeno, Pablo Laso nije mogao da računa na čak sedmoricu igrača koji bi trebalo da budu standardni i među nosiocima igre u narednoj sezoni (Bolmaro, Lučić, Ibaka, Delou, Obst, Bonga, Gilespi).

Pablo Laso sa svojim pulenima mogao bi da u predstojećoj sezoni bude jedno od najprijatnijih iznenađenja u Evroligi, što samo pojačava utisak o igri crveno-belih u finalu turnira u Minhenu.

Uprkos činjenici da je u voljeni klub stigao sa 36 godina, Miloš Teodosić je ostavio utisak da je preko leta dozirano radio i da spremno i motivisano dočekuje sezonu u Crvenoj zvezdi. Sam podatak da je za uvodnih osam minuta utakmice imao šest asistencija dovoljno ilustruje koliku magiju u rukama poseduje popularni Teo.

Vidljivo je da će sa njim na jedinici Zvezda moći da igra neuporedivo brže i efikasnije u tranziciji. Bajernove igrače je konstantno gađao u leđa prilikom započinjanja akcija nakon protivničkih promašaja. Iako su svi upoznati sa njegovim vanserijskim asistencijama u „piku“ Bajernova odbrana je u par navrata ostajala nepomično kao čuvari Majkla Džordana na velikom sobnom posteru.

Sa Jagom Dos Santosom i Šabazom Nejpirom, crveno-beli ne bi trebalo da brinu kada je kreacija igre u pitanju. Brazilca u Minhenu nije služio šut, uprkos tome što je sasvim korektan u šutu sa distance. Nije želeo ni da previše forsira ali je evidentno da je košarkaši pismen i da bi trebalo da bude od naročite koristi u igri na otvorenom terenu i u samom „piku“.

Periodično, Zvezda je igrala i sa dvojicom plejmejkera u postavi i to uopšte nije loše izgledalo. Ukoliko se dodatno ne pojača na mestu dvojke, takav vid saradnje mogao bi da bude učestaliji tokom sezone, pogotovo jer je Nemanja Nedović jedini koji je percipiran kao bek šuter, iako je više dva na jedan.

Naročito dobar utisak ostavio je Adam Hanga. Uprkos tome što je u Zvezdu stigao iz Reala u 34. godini, mađarski reprezentativac je tokom leta predano radio, stavivši se na raspolaganje treneru Ivanoviću fizički spreman i vizuelno zategnut.

Njih dvojica su se nekim čudom mimoišli u Baskoniji ali je Hanga sigurno dobro upoznat sa trenerskim principima Duška Ivanovića. To što je Bajernu isporučio 15 poena najmanje je važno. Mnogo je bitnije to što je pokazao da u odbrani može da čuva protivničke plejmejkere i na taj način defanzivno oslobađa Teodosića dodatnog pritiska na perimetru, kao i koristan u fazi tranzicije i u ulozi pomoćnog pleja prilikom prevođenja lopte i u organizaciji igre.

Gedraitis možda i nije bio toliko efikasan, ali će Zvezdi puno značiti kao jedan od retkih u trenutnoj konstelaciji koji slovi za veoma produktivnog igrača na mestima niskog krila, po potrebi i dvojke prilikom otvaranja iz postavljenih blokada i podizanja na šut iz punog trka.

Takođe, Litvanac je u Minhenu pokazao da će imati slobodu i da šutira u fazi tranzicije, iz punog trka sa distance, što je svakako ohrabrujuće za Zvezdine navijače.

Ono što će u Zvezdi morati da rešavaju u predstojećim danima i mesecima, a o čemu je Danas pisao, jeste pitanje startnog centra, odnosno uigranosti sa dve petice. Ivanović je u Minhenu odlučio da ponovo pokuša sa Mitrovićem i Simonovićem u centarskoj liniji. Obojica su po vokaciji petice i takve su kretnje i imali u napadu.

Mitrović je doktorirao igru u „piku“ a u Bavarskoj se videlo koliko je uživao sarađujući sa Teodosićem i Nejpirom, pre svega. Simonović je, takođe, dobar u otvaranjima iz blokada, veoma vešt prilikom pivota i svakako mu više prija pozicija centra.

Ipak, defanzivno su viđene određene manjkavosti kada su obojica istovremeno na parketu, a mogle bi naročito da budu evidentirane protiv timova sa klasičnim „streč“ četvorkama. Bajern ih nije imao na turniru, ali se videlo da defanzivno Simonović nije toliko stamen, čvrst i brz u stavu. Ako Ivanović bude insistirao na tome da crnogorski reprezentativac više igra na četiri za pretpostaviti je onda da bi Majk Tobi trebalo da bude petica, kao neko ko je, u odnosu na Mitrovića, daleko potentniji u šutu sa distance u „pop“ igri ali i vrlo skroman u „rolanju“ ka košu i igri na niskom postu.

Amerikanac sa slovenačkim pasošem još uvek nije debitovao za Zvezdu, međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je prošle sezone u Barseloni percipiran kao četvorka i da mu je zbog isključivosti Šarunasa Jasikevičijusa cela takmičarska godina praktično propala.

Biće zanimljivo videti kakvu će koheziju Ivanović napraviti u centarskoj liniji. Bolomboj u Bavarskoj nije ostavio neki poseban utisak u oba pravca. Defanzivno je na „piku“ bio veoma porozan, dok je u napadu bio produktivan samo na ziceru, odnosno zakucavanjima na samom obruču.

Jeste fizički snažan i stamen, ali je tehnički prosečno pismen. Zvezda bi trebalo da u Dejanu Davidovcu ima startnu četvorku, dok bi Nemanja Bjelica trebalo da bude alternacija. Njegov povratak u redove Zvezde posle 13 godina doživljen je euforično (očekivano). Evidentno je da je tokom leta puno radio na svom telu i da je skinuo barem pet kilograma.

S obzirom na kompleksnost povrede koja ga je mučila prošle sezone, uopšte nije loše izgledao u Minhenu, na povratničkom debiju u crveno-belom dresu. Trebaće mu vremena da se navikne na jačinu kontakta i povrati samopouzdanje. Navijači od njega očekuju da se izbori za mesto nosioca igre i to će sigurno biti borba koju će voditi i sam sa sobom tokom sezone.

Činjenica da ga trener Ivanović odlično poznaje iz vremena kada su sarađivali u Baskoniji trebalo bi da mu olakša period uigravanja i privikavanja na najviše evroligaške standarde.

S obzirom na iskustvo, gabaritnost igrača, fizičku snagu i atleticizam Zvezda ima potencijala da defanzivno deluje mnogo bolje. Protiv Bajerna je bilo dosta manjkavosti u odbrani protivničke igre u „piku“ ali i na niskom postu, pogotovo kada je lopta spuštana na korpulentnog Bukera. Takođe, crveno-beli nisu dobro odgovorili na intenzitet igre u drugom poluvremenu, posebno u poslednjoj deonici što pokazuje da je pred njima vreme uigravanja i sticanja automatizma u oba pravca.