Viktor Jelenić: Stari sistem, velika baza i 800.000 evra

Kada na kraju godine bude biran najuspešniji sportski Savez u Srbiji u 2021, nacionalna vaterpolo organizacija biće na vrhu liste potencijalnih laureata, sa šampionskim naslovima u tri različite starosne kategorije. Prvo su seniori odbranili zlato na Olimpijskim igrama u Tokiju, onda su stariji juniori „podavili“ konkurenciju na Svetskom prvenstvu u Pragu, da bi njihove nešto mlađe kolege, dominacijom na šampionatu Evrope na Malti, zaokružili sezonski trofejni het-trik. Redak čak i u analima VSS, čije su se reprezentacije kroz istoriju toliko naosvajale velikih takmičenja da bi za njihovo grupnu izložbu bila potrebna oveća hala, a ne klasična sala.

– Čak ni ja ne pamtim da smo skoro ili ikada objedinili sve te titule u jednoj sezoni. Ponosan sam na sve igrače i njihove trenere, ali i ljude zadužene za pozadinsku podršku i pomoć selekcijama. Zna se da su naše reprezentacije uvek u borbi za medalje, ali ne mogu baš uvek na taj način biti naplaćeni rad i ulaganja. Bitno je zadržati kurs, čak i kada se desi da stvari ne odu u željenom pravcu – kaže za Danas predsednik  VSS Viktor Jelenić.

Jedan vrhunski rezultat može biti plod srećnih okolnosti, pa čak i ekces, ali kada imate ponavljanja onda se radi o priči s glavom i repom.

– U našem slučaju, kontinuitet je logična posledica primene starog sistema rada, nastalog još u vreme stare Jugoslavije, s tim što ga mi bolje negujemo i primenjujemo od Hrvatske i Crne Gore. Postoji određeni stil igre, način odabira trenera i principi u selektiraju igrača. On, pak, ne bi imao smisla da ne postoji velika baza. Vaterpolo nije privlačan deci i roditeljima kao neki drugi sportovi, jer su treninzi teški a zarade manje,  ali i dalje ih ima dovoljno da stručnjaci proberu najbolje i onda ih, kroz jedan davno postavljen proces, pripremaju za seniorsku konkurenciju. Poenta bavljenja mlađim ekipama je stvaranje A reprezentativaca.

Srpski Savez toliko se izveštio u toj raboti da su bivšeg reprezentativca na njegovom čelu (i) tokom EP na Malti zavidni ili u pojam ubijeni konkurenti, kao u šali, pitali „Dokle više, sve uzeste?“.

– Razumem ih… Pa, opet, svako radi kako smatra da treba. Mi, očigledno, imamo pravu „recepturu“. Baš zbog toga se ne plašim onom što nam donose dani bez momaka čije su fascinantne reprezentativne karijere završene ovog avgusta. Bićemo i na Igrama u Parizu 2024. u najužoj konkurenciji za medalje. Dva Evropska i oba Svetska prvenstva pre toga biće stanice do konačnog cilja svakog olimpijskog ciklusa.

Jasno je da su nacionalni timovi samo vrh ledenog brega i da bi isti nestao da ga ne podupiru klupske škole vaterpola, u slučaju Srbije sve izjednačenije u postignućima, pa smo tako prošle sezone imali različite prvake: u konkurenciji do 18 godina (Banjica 2), juniorskoj i klasi kadeta (kragujevački Radnički), među 15-godišnjacima (Partizan), u uzrastu do 13 i 12 godina (Šabac) i u kategoriji dečaka ne starijih od 11 leta (Novi Beograd).

– Raduju i taj odnos snaga i jačanje seniorske lige. Toliko se reprezentativaca vratilo u naše klubove i došlo kvalitetnih stranaca u Srbiju da ćemo sledeće sezone imati najjače takmičenje, uz prvenstvo Mađarske. Videćemo da li će se iz toga izroditi nove evropske ili regionalne klupske titule.

Na kraju, ne i najmanje važno, svaki vredan plasman ima finansijsku podlošku, a naš sagovornik tvrdi da od njegovog preuzimanja komandi VSS, zahvaljujući državi i sponzorima, nema problema sa pokrivanjem budžetskih troškova.

– Sve košta i sve je lakše kada se ima novca. Na primer, za višemesečne pripreme selekcija za Igre, osvojena SP i EP, učešća na njima, ali i rad drugih muških i ženskih timova, izdvojeno je između 800 i 900 hiljada evra – ne krije Jelenić.

Sveprisutni Dejan Savić

Ni ove godine selektorski posao Dejana Savića nije završen kada su njegovi izabranici sišli sa pobedničkog postolja, a zemljaci njemu i njima priredili šampionski doček posle osvajanja još jednog olimpijskog zlata. Stalno u potrazi za novim licima u A selekciji i na usluzi kolegama u mlađim reprezentacijama, trofejni stručnjak je uživo ispratio uspehe na u Češkoj i na Malti.