Američki univerziteti u doba pandemije: Drastična promena dolazi, neki će propasti

Hrabre izjave američkih rektora su „simptom drugačijeg virusa koji muči i američko rukovodstvo i biznis: izuzetnosti je prerasla u aroganciju, a idolopoklonstvo novca zamenilo odgovornost prema zajednici“.

Letošnje poruke univerziteta koje se šalju širom SAD i sveta uprošćeno kažu: „Roditelji, uplatite školarinu. Kod nas nema ničeg lošeg, sve je dobro“.

„Kombinacija samoveličanja i elitizma uverila je američke univerzitete da su njihove usluge vredne prezaduživanja čitave generacije mladih (kreditima za studiranje), a sada prete da postanu i sredstvo širenja zaraze“, piše Galovej.

Američka verzija priče o kovid-19, piše u blogu, glasi: „Virus odlazi letos, vraća se najesen (s vrhuncem verovatno nižim od dosadašnjeg) kada počinje primena ‘nedavno otkrivene vakcine’, a u pun život se vraćamo pre kraja ove godine“.

Ali, piše zatim, „izgleda da kovid-19 nije dobio memorandum s predlogom tih rokova i da je ravnodušan prema našem optimizmu“.

Iako univerziteti imaju plemenitiju misiju od bioskopa, profesionalnog sporta, restorana, virus podjednako uspeva i na predavanju o Aristotelu, kao i u baru ili na košarkaškom terenu. Zato optimizam rukovodstava univerziteta „nije njihova supermoć, nego slabost“, piše u tekstu.

Svaki univerzitet u SAD se hvali da ima studente iz svih 50 saveznih država i 20, 30, 40 ili više zemalja sveta.

„To znači da će svaki veliki univerzitet najesen dočekati hiljade ljudi iz regiona koji imaju neke od najvećih stopa zaraze u svetu.., a posle 12 nedelja jesenjeg semestra koje će provesti zajedno, ti studenti će se vratiti u svih 50 američkih država, a strani na sva četiri kraja sveta. Da li mi uopšte iočemu razmišljamo“, pita Galovej.

Protokoli koje zbog pandemije predlažu univerziteti, obuhvataju testiranje, razdvajanje, nastavu u smenama, redovnu dezinfekciju učionica, „rekonfiguraciju smeštaja u kampusu“, čak i karantine.

Medjutim, takvih smernica nema čim studenti izadju iz kampusa što rade svakodnevno, a mnogi i iz noći u noć, te je naivno verovati da će tada, ako su pijani ili drogirani, nositi maske i održavati dva metra rastojanja od svih drugih.

Stariji tinejdžeri – studenti prvih godina su starosna grupa koja kroz KOVID-19 najverovatnije prolazi bez simptoma, a „ionako sebe smatraju besmrtnim i prkose svim savetima, te i sanitarnim“. Zato su, „i u fizičkom, i u psihološkom smislu, ti mladi najskloniji da postanu izvor širenja zaraze“, smatra njihov profesor.

Pustiti te studente da se okupljaju i uče u prostorijama univerziteta kakve su sada, zatvorene i klimatizirane, „igra je nalik uvodnoj sceni horor-filma“, nastavlja on.

Uz to postoji neizvesnost s proglašavanjem karantina ili samoizolacije, kakvu je ove nedelje, na čitava dva meseca Njujork uveo za putnike s Floride, te, pošto će toga još biti, nužno i studenti i profesori moraće da propuste deo nastave.

Dvadeset i dva miliona studenata godišnje se upisuje na univerzitete u SAD, gde su u kontaktu sa stotinama hiljada profesora i drugog osoblja. Od jeseni se, zbog pandemije, izlažu nerešivoj jednačini koju čine kombinacija posledica putovanja, izlaganja izvorima zaraze, klimatizacije, neposredne blizine i niza drugih faktora.

Na drugoj strani, na univerzitetima, su stari ljudi – nastavnici. Prosečna starost profesora je 55 godina. Šta će se desiti kada nastavnici jer su stari i najrizičnija grupa ugroženih korona virusom, počnu da se razboljevaju i umiru? – pita Galovej.

Verovatno je da će se od jeseni dogadjati na nekoliko, ako ne i na desetinama američkih univerziteta, smatra on, i navodi da samo kalifornijski Univerzitet Stanford medju nastavnicima ima 22 dobitnika Nobelove nagrade, pet dobitnika Pulicerove nagrade i desetine drugih laureata, svih u poodmaklim godinama. „To su ljudi koje moramo zaštititi“ – ukazuje profesor.

Galovej veruje da će u narednih šest nedelja, pošto su od budućih studenata i njihovih roditelja primili akontacije školarine, univerziteti početi da najavljuje da najesen prelaze na nastavu preko interneta što je samo po sebi džinovski, još neprocenjen poduhvat.

Pored velikog tehnološkog tereta koji predstoji, takva nastava na daljinu poništiće dobit od ličnog kontakta i saradnje studenata i nastavnika, na kojem se zasniva sistem studiranja u SAD.

Uskoro će se univerziteti neminovno suočiti s finansijskom krizom jer će roditelji i studenti preispitati vrednost takvog novog studiranja, a ona je „užasno loša“, smatra njujorški profesor.

Pored toga, „‘krave-muzare’ – studenti iz inostranstva, mogu odlučiti da ksenofobija u SAD, kovid-19 i komplikovano dobijanje viza uz mnoga ograničenja, ne vrede 79.000 dolara koliko košta jedna godina studiranja na Univerzitetu Njujorka“, navodi tamošnji profesor Galovej.

Iako je odavno jasno da se studiranje previše naplaćuje, sada je zbog pandemije došlo vreme polaganja računa za to, te će američko visoko školstvo, „poput mnogih industrija, biti primorano da donosi teške odluke – većina univerziteta će preživeti, ali mnogi neće“, piše u članku.

„Taj račun koji stiže kasno, odraz je toga koliko su univerziteti postali opijeni svojom ekskluzivnošću i luksuzom, zaboravljajući da smo mi, profesori, javni službenici, a ne luksuzni brendovi“, piše Galovej.

Američki „univerziteti koji godišnje usisavaju od studenata 1.500 milijardi dolara kredita, a ne mogu izdržati jedan semestar sa smanjenim budžetom, ne zaslužuju da prežive“, smatra profesor.

Univerziteti koji to prežive, silom prilika moraju se reformisati koristeći svoj ogroman ljudski i finansijski kapital, osloniti se na iskustvo interneta i polovinu nastave, koja je najprikladnija za učenje na daljinu, održavati na mreži.

Takva reforma u SAD može i da „razbije nastajući elitistički sistem kasti, koji se hrani visokim obrazovanjem“.

Reformišući se korišenjem tehnologije, ojačaće i manje bogati državni univerziteti koji školuju dve trećine ukupnog broja studenata u SAD.

Galovej piše da „mi, nastavnici i osoblje, postajemo na neki način roditelji, hranitelji 22 miliona studenata koji se vraćaju u kampus svakog septembra“, te kao takvi sada prvenstveno „moramo osigurati da zdravi 19-godišnjaci ne prenesu virus na ranjiviju populaciju“.

„Svi smo iscrpljeni ovom krizom i potreba za povratkom u normalu je velika, ali moramo zauzdati optimizam i ponovo prigrliti našu drugu supermoć: empatiju“ i, kao „američki univerziteti koji su preživeli i uspevali vekovima, moramo igrati ključnu ulogu u suzbijanju, a ne omogućavanju najveće zdravstvene krize naše ere“, zaključuje profesor Galovej.