Analiza: Zašto je Kina toliko važna za Nemačku? 1Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Nemački kancelar Olaf Šolc doputovao je u petak u jednodnevnu posetu Kini sa jasnom porukom: „Poslovna saradnja sa drugom po veličini svetskom ekonomijom mora da se nastavi“.

Neki u Šolcovoj koalicionoj vladi izražavaju zabrinutost zbog nemačkih veza sa Kinom. Tenzije su nedavno dodatno porasle tokom žestokih debata oko ponude da kineski državni brodski gigant Cosco kupi 35 odsto udela u upravljanju jednim od četiri terminala u hamburškoj luci. Pod pritiskom pojedinih članova vlade udeo je smanjen na 24,9 odsto, prenosi N1 Zagreb.

Zbog potencijalnog sporazuma u ​​Nemačkoj raste zabrinutost da bi jača veza sa Kinom mogla da izloži ključnu infrastrukturu zemlje političkom pritisku Pekinga, ali i donese nesrazmernu korist kineskim kompanijama, piše CNN u analizi.

Ipak, Nemačka nije u poziciji da unese previranja u odnose sa Kinom dok pokušava da oživi svoju ekonomiju. Potrošači i kompanije u Nemačkoj podneli su najveći teret evropske energetske krize i preti im duboka recesija.

Veliki gubici

Ako bi se Evropska unija i Nemačka udaljile od Kine, to bi dovelo do „ogromnih gubitaka u BDP-u“ za nemačku ekonomiju, rekla je za Si-En-En Lisandra Flah, direktorka Centra za međunarodnu ekonomiju.

Kilski institut za svetsku ekonomiju procenjuje da bi veliko smanjenje trgovine između EU i Kine moglo da smanji BDP Nemačke za 1 odsto.

Nemačka mora da zadrži svoja izvozna tržišta jer su njene veze sa Rusijom, jednim od najvećih dobavljača prirodnog gasa, sve gore i gore. Što se Kine tiče, Nemačka neće želeti da „izgubi i ovo tržište i ovog ekonomskog partnera“, kaže Rafal Ulatovski, predavač političkih nauka i međunarodnih studija na Univerzitetu u Varšavi.

Pritisak na Berlin

Dok su zapadne zemlje uvele oštre sankcije Rusiji, Kina je javno zagovarala „neutralnost“ u ratu, ali je istovremeno povećala trgovinu sa Moskvom.

To je izazvalo oštru reakciju u Evropi, a evropske kompanije već sumnjaju da posluju u Kini zbog strogih ograničenja uvedenih zbog pandemije koronavirusa.

Portparol nemačke vlade odgovorio je na kritike prošle nedelje, rekavši na konferenciji za novinare da vlada nema nameru da se „udalji“ od svog najvažnijeg trgovinskog partnera.

„Kancelarka je nekoliko puta ponovila da nije ljubitelj distanciranja ili okretanja leđa Kini. Ali on takođe kaže da treba da diverzifikuje i smanji rizik“, rekao je portparol.

Kina je prošle godine bila najveći trgovinski partner Nemačke šestu godinu zaredom. Vrednost trgovine je porasla za 15 odsto u odnosu na 2020. godinu, a prema zvaničnoj statistici, trgovina Kine sa Nemačkom je u 2021. bila vredna ukupno 245 milijardi evra.

Šta je u pitanju?

Kada je u petak nemačka delegacija stigla u Kinu, suočila se sa još jednim problemom, koji zadaje najveće glavobolje kompanijama u Kini.

„Najveći izazov za nemačke kompanije je kineska politika nulte stope kovida“, rekao je Maksimilijan Butek iz Nemačke privredne komore u Kini.

„Ograničenja guše ekonomski rast i zadaju težak udarac atraktivnosti Kine kao destinacije za direktne strane investicije“, rekao je Butek za Si-En-En.

Ograničenja su toliko ozbiljna da su neke kompanije preselile svoja regionalna sedišta na druge lokacije, kao što je Singapur. Skoro je nemoguće upravljati čitavim regionom bez mogućnosti slobodnog putovanja“, dodao je on.

U kratkom saopštenju, Folksvagen je rekao da generalni direktor kompanije učestvuje u poseti jer „nije bilo sastanaka licem u lice tri godine“ zbog pandemije.

„S obzirom na potpuno izmenjenu geopolitičku i globalnu ekonomsku situaciju, poseta Pekingu pruža priliku za ličnu razmenu mišljenja“, rekao je Folksvagen.

Kraj zlatnog doba?

Bez obzira na geopolitičke tenzije i pristup Kine pandemiji, Nemačka ima dosta ekonomskih motiva da ostane blizu te zemlje.

Njena zavisnost od Kine vidljiva je u nekoliko industrija. Dok je oko 12 odsto ukupnog uvoza prošle godine dolazilo iz Kine, čak 80 odsto uvezenih laptopova i 70 odsto mobilnih telefona dolazilo je iz te zemlje, rekao je Aleksandar-Nikolaj Sandkamp, profesor ekonomije na Institutu Kil.

Od trgovine sa Kinom zavise su i automobilska, hemijska i elektroindustrija.
„Ako bismo prestali da trgujemo sa Kinom, bili bismo u nevolji“, dodao je Sandkamp.

Zabrinutost nekih nemačkih zvaničnika oko veza sa Kinom mogla bi rezultirati restriktivnijom trgovinskom politikom, iako obe strane dele interes za ekonomsku saradnju.

U septembru je nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao Rojtersu da vlada radi na novoj trgovinskoj politici sa Kinom kako bi smanjila zavisnost od kineskih sirovina, baterija i poluprovodnika.

Neidentifikovani izvori su takođe rekli Rojtersu da ministarstvo razmatra nova pravila koja bi poslovanje sa Kinom učinila manje atraktivnim.

Međutim, „bez obzira na sve izazove, Kina nema konkurenciju u pogledu veličine tržišta i mogućnosti rasta za mnoge nemačke kompanije“, rekao je Butek.

On je predvideo da će „ogromna većina ostati na kineskom tržištu i da očekuje proširenje poslovanja”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.