ASAD: Mala je Sirija za federalizaciju

 Ključno telo svetske organizacije odbilo je da usvoji tekst saopštenja, koji je formulisala Rusija, a kojim se, prema navodima ruskih zvaničnika, pozdravlja proterivanje boraca Islamske države iz Palmire, do koga je došlo proteklog vikenda. Palmira je u rukama Islamske države bila od 21. maja prošle godine.

Zaharova je optužila neke članice Saveta bezbednosti da su odbijanjem te izjave pokazali da ih ne zanima ni oslobođenje Sirije od terorista, ni podrška procesu pomirenja, a tek nikako kulturne vrednosti nego isključivo njihov geopolitički interes. Rusija je od nedelje s napetom pažnjom očekivala reakcije zapadnih prestonica na oslobađanje Palmire, ali do njih jedva da je uopšte došlo i bile su malo je reći uslovne.

Prva se s reakcijom javila Velika Britanija i to tek u utorak: „Iako pozdravljamo svaku akciju protiv Daeša (arapski naziv za Islamsku državu), na kraju krajeva sirijski režim snosi odgovornost za taj konflikt“. Javio se i Pentagon sa sličnim pozdravom: „Mi, naravno, pozdravljamo to što Islamska država gubi teritorije, kada Islamsku državu potiskuju iz regiona Sirije. To je dobra stvar. Mi sami radimo na tome… U isto vreme, kako smo već govorili, režim Asada je prvobitni uzrok građanskog rata u Siriji, i mi mislimo da režim Asada treba da bude fokusiran na prekid tog građanskog rata, na angažman u diplomatskom procesu, koji je u toku“.

Čak ni dragocenosti Palmire nisu bile dovoljno veliki zalog za Zapad da rizikuje da Bašar Asad kapitalizuje uspeh svoje armije u njenom oslobađanju i ojača svoju, inače, zajedničkom akcijom sa ruskom vojskom dovoljno stabilizovanu poziciju. „Pretpostavljali smo da je oklevanje sa reakcijom iz zapadnih prestonica na oslobađanje Palmire – slučajno. Sada je očigledno da je to deo sistemskog pristupa“, zaključila je (pravilno) Zaharova.

Predsednik Sirije je juče signalizirao svoj fleksibilniji pristup u međusirijskim pregovorima u Ženevi, na šta su predstavnici Visokog komiteta za pregovore, koji okuplja opoziciju blisku Saudijskoj Arabiji, najavili pristanak na direktne pregovore. Detalji Asadove fleksibilizacije nisu objavljeni, ali je sirijski predsednik u intervjuu za rusku agenciju RIA Novosti izjavio da grub tekst novog sirijskog ustava već postoji i da taj dokument može biti usvojen do kraja avgusta (kako je tokom boravka u Moskvi tražio američki državni sekretar Džon Keri), ali da je problem koje su to političke sile koje bi Ustav na kraju trebalo da utanače.

„Ipak, kad mi govorimo o političkim silama – ko su te političke sile? Mi ne znamo. Mi to pitanje postavljamo (Stefanu) de Misturi – on ne zna. Čak ni Amerikanci ne znaju, ni Zapad ponekad“. Bašar Asad je, međutim, izjavio da sa geografske i sociološke tačke gledanja, nema uslova da Sirija postane federacija, kako to, zasad, traže najvažniji predstavnici sirijskih Kurda iz Partije demokratskog saveza.

„S gledišta geografije, Sirija je veoma mala država da bi bila federalizovana. Ona je, moguće je, manja od većine republika u Rusiji“, rekao je sirijski predsednik u intervjuu za RIA Novosti i dodao: „S gledišta sociologije, za federaciju je neophodno da postoje sastavni delovi društva koji potencijalno ne mogu da se slože jedan s drugim… Toga u istoriji Sirije nije bilo, a to je osnovni princip. Ne mislim da je Sirija spremna za federalizaciju, nema prirodnih uslova da bi ona bila moguća“.

Ruske baze potrebne zbog ravnoteže

Bašar Asad je rekao da su ruske vojne baze u Siriji neophodne ne toliko zbog borbe protiv terorizma koliko zbog održavanja ravnoteže snaga u svetu kao celini. On je optužio Zapad da hoće hegemoniju u donošenju međunarodnih odluka: „Vojne baze su neophodne nama, vama, za međunarodnu ravnotežu u svetu. To je istina, priznali mi to ili ne, ipak je to sada – neophodno“.