Austrijski list o Šmitu: Mora da ode, srušili ga Amerikanci

U Bosni i Hercegovini bio je godinama oštro kritikovan. Visoki predstavnik u BiH, bivši nemački ministar poljoprivrede iz CSU-a Kristijan Šmit, sada je izvukao posledice i posle pet godina se povlači sa funkcije.

Neki su taj potez očekivali i ranije. Međutim, Šmit važi za tvrdoglavog čoveka, dodaje se.

Šmit je poslednjih nedelja sve više dolazio pod pritisak američke vlade, koja je od njega tražila da razjasni pitanje državne imovine.

Kada je Donald Tramp 2025. godine došao na vlast, politika SAD prema Bosni i Hercegovini se potpuno promenila. Novi transakcioni pristup u potpunosti je usmeren na to da SAD uspostave energetsku dominaciju na Balkanu – u Bosni i Hercegovini, na primer, kompanije bliske Trampovim saradnicima trebalo bi da grade gasovod.

Planirane su i gasne elektrane za proizvodnju struje, kao i investicije u aerodrome i eksploataciju kritičnih sirovina.

Da bi se američki planovi za gasovod sproveli, prethodno moraju biti rešeni imovinski odnosi, jer gasovod prolazi preko državne imovine, piše austrijski list.

Međutim, Šmit je odbio da koristi svoja ovlašćenja kako bi to rešio na zadovoljstvo Amerikanaca. Der Standar citirajući sarajevski portal istraga.ba piše da su mu nakon toga američki predstavnici čak zapretili sankcijama ako ne podnese ostavku na funkciju visokog predstavnika.

Politika u korist HDZ-a

Šmit je još za vreme administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena važio za „marionetu Amerikanaca“. Tada je zajedno sa bivšim američkim ambasadorom Majklom Marfijem u Sarajevu sprovodio brojne dalekosežne mere, zbog čega je izazvao nezadovoljstvo delegacije EU, koja je želela veću ulogu.

Šmit se, između ostalog, jednostrano svrstao na stranu hrvatske nacionalističke HDZ i 2. oktobra 2022, na kraju izbornog dana, retroaktivno promenio izborni zakon i ustav entiteta Federacija BiH u korist velikih etnonacionalnih partija. Time je ojačao poziciju HDZ-a, blisko povezanog sa vladom susedne Hrvatske.

Zbog pravnog haosa koji su izazvale njegove izmene, Šmit je u aprilu 2023. čak suspendovao ustav Federacije BiH na 24 sata kako bi na vlast doveo vladu koju su SAD želele.

On je bio prvi visoki predstavnik protiv koga su ljudi u Sarajevu protestovali na ulicama. Opozicione stranke SDA i Demokratska fronta oštro su ga kritikovali, dok su ga stranke koje su njegovim intervencijama došle na vlast podržavale.

Nova osovina Dodik- Tramp

Poslednjih godina Šmit je zajedno sa Marfijem pokušavao da ukloni bosansko-srpskog separatistu Milorada Dodika, koji je Šmita smatrao svojim glavnim političkim neprijateljem i koristio to u svoju korist. Dodik ga je nazivao „turistom“ u Bosni i Hercegovini, ističući da njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN zbog ruskog protivljenja.

Plan uklanjanja Dodika doveo je do toga da je Šmit u julu 2023. izmenio krivični zakon i uveo kazne za neizvršavanje njegovih odluka. Dodik je 2025. godine osuđen na šestogodišnju zabranu političkog delovanja i morao je da napusti funkciju predsednika Republike Srpske, ali je ostao na čelu SNSD-a i zadržao uticaj. Plan Šmita i Marfija tako nije uspeo.

Nakon što je Marfi napustio zemlju odlaskom Bajdenove administracije, Šmit je ostao bez ključnog saveznika. Već je imao loše odnose sa mnogim zemljama EU, a bez SAD je postao politički slab. Ubrzo su i dugogodišnje američke sankcije protiv Dodika ukinute, jer je on počeo da deluje u skladu sa interesima nove Trampove administracije. Dodik je godinama tražio odlazak Šmita.

Prema bosanskim medijima, Šmitov sadašnji odlazak dogovoren je između Dodikovog režima i nove vlasti u Vašingtonu. SAD takođe vrše pritisak da se funkcija visokog predstavnika, uspostavljena nakon rata radi nadgledanja mirovnog sporazuma, u potpunosti ukine.

Italijan Antonio Landi u igri

Istraga je u ponedeljak objavila da je italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, sadašnji ambasador Suverenog malteškog reda, u razmatranju kao Šmitov naslednik. Šmit je zatražio od Saveta za implementaciju mira da pokrene proceduru imenovanja njegovog naslednika.

U Bosni i Hercegovini Šmit je bio poznat po svojoj „oholoj“ politici. Još 2022. godine tvrdio je da će brzo ispuniti uslove za zatvaranje OHR-a, što se do danas nije dogodilo – jedan od ključnih uslova bio je rešavanje pitanja državne imovine, što mu se sada obilo o glavu.

Prošle godine ponovo je izazvao pažnju kada je, zajedno sa HDZ-om, intervenisao u Evropskom sudu za ljudska prava kako bi se poništila presuda koja bi omogućila ustavne promene ka građanskoj državi zasnovanoj na jednakosti, umesto etničke podele. To je razočaralo deo bosanskih građana koji žele građansku, a ne etničku državu.

Ipak, Šmit je doneo i neke pozitivne promene, poput unapređenja transparentnosti izbora. Čovek koga je na funkciju predložila tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel u početku je u BiH bio poznat kao „čovek Amerikanaca“, jer je bio zavisan od njih. Sada ga, paradoksalno, upravo Amerikanci uklanjaju.