Politiko: Bela kuća trenutno ne paniči zbog cena nafte, situacija bi se brzo mogla promeniti

Samopouzdanje administracije je dodatno ojačano u utorak kada je cena nafte pala na 80 dolara po barelu, sa 120 dolara tokom prethodnog vikenda, što je potvrdilo njihovo uverenje da su skokovi privremeni i upravljivi.

Prema izvoru bliskom Beloj kući, administracija ima tri do četiri nedelje „da izdrži ono što je potrebno“ pre nego što cene nafte postanu dugotrajniji politički problem.

„Ako se ekonomija nastavi oporavljati nakon završetka aktivnog dela rata, celo leto od maja do avgusta biće vreme za oporavak“, rekao je izvor.

Bivši zvaničnik administracije dodao je da je potrebno „konzistentno, višenedeljno praćenje“ cena nafte pre nego što administracija promeni svoj pristup. „Ove privremene male oscilacije nisu ono na čemu će bazirati svoju politiku“, rekao je zvaničnik.

Iako administracija nije ozbiljno razmatrala promenu vojne strategije zbog skoka cena nafte, bila je iznenađena brzinom i intenzitetom skoka u nedelju. Umesto promene kursa, administracija je veći deo dana u ponedeljak provodila pokušavajući da umiri trgovce zabrinute zbog mogućeg uticaja dugotrajnog rata na snabdevanje naftom.

Takođe su pokušavali da ublaže strahove republikanskih poslanika, koji smatraju da rat protiv Irana šteti političkom narativu o pristupačnoj energiji.

Više od 70 odsto birača izrazilo je zabrinutost da će rat izazvati rast cena nafte i gasa u SAD, prema istraživanju Quinnipiac Poll. Portparolka Bele kuće Tejlor Rodžers izjavila je da Tramp smatra da su povećane cene „kratkoročne smetnje“.

„Kada se vojni ciljevi postignu i iranski režim bude neutralisan, cene nafte i gasa će ponovo brzo pasti, potencijalno čak niže nego pre početka napada“, rekla je Rodžers.

U međuvremenu, Bela kuća razmatra mere poput ukidanja sankcija na rusku naftu i nastavlja da šalje signal da će rat biti kratak. Ipak, nije jasno da li će cene nafte odmah povratiti nivo pre rata, jer to zavisi i od toga koliko brzo zemlje Zaliva mogu da obnove proizvodnju ako moreuz Ormuz bude zatvoren.

Takođe, američka obaveštajna služba primećuje znakove da se Iran priprema da postavlja mine u moreuzu, što bi dodatno otežalo povratak na normalnu proizvodnju nafte.

Osim cena nafte, administracija se suočava i sa drugim problemima: javnost je skeptična prema ratu i njegovim ciljevima, a podrška bi mogla opasti ako broj poginulih američkih vojnika poraste.

Do sada je, prema tvrdnjama, navodno sedam vojnika poginulo, uključujući šest Amerikanaca nakon iranskog napada dronom u Kuvajtu, i jednog koji je stradao kada je Iran napao saudijsku vojnu bazu sa američkim trupama. Pentagon je saopštio da je oko 140 američkih vojnika ranjeno od početka rata.

Bivši zvaničnik administracije upozorava: „Ovaj rat je već nepopularan među američkom javnošću, a može postati još nepopularniji. Masovni gubici života, bilo na bojnom polju ili od terorističkog napada kod kuće, u kombinaciji sa rastom cena nafte i inflacionim efektima zatvorenih transportnih puteva, mogli bi izazvati širu paniku“.

Ipak, izgleda da žalbe zbog civilnih žrtava nisu glavni faktor u odlučivanju Bele kuće. SAD istražuju ko je odgovoran za Tomahavk raketu koja je pogodila iransku osnovnu školu, ubivši 175 ljudi, mahom decu.

Ukratko, Bela kuća smatra da su privremeni skokovi cena nafte upravljivi i fokusira se na završetak vojnih ciljeva, ali ekonomske i političke posledice dužeg sukoba ostaju ozbiljna briga.