Beloruski autoritatni režim doneo strog zakon o verskim konfesijama i organizacijama

Zakon, objavljen na predsedničkom sajtu ove nedelje, nalaže da sve veroispovesti i verske grupe ponovo podnesu zahtev za državnu registraciju – što vlasti zadržavaju pravo da odbiju.

Kako piše AP, to je najnoviji korak u Lukašenkovom suzbijanju izražavanja drugačijeg mišljenja u njegovoj zemlji.

To suzbijanje se pojačalo otkako je Lukašenko 2020. godine na spornim predsedničkim izborima dobio šesti uzastopni predsednički mandat.

Sumnje na izbornu prevaru dovele su do ogromnih demonstracija, ali ih je Lukašenkov režim nasilno ugušio i poslao 35.000 demontranata u zatvor. Brojne opozicione figure su pobegle iz zemlje, da izbegnu hapšenje i krivično gonjenje.

Od 2022. godine učešće u neregistrovanim organizacijama postalo je krivično delo za koje je zaprećena kazna do dve godine zatvora.

Prema zvaničnim podacima za 2023. godinu, u Belorusiji, zemlji sa 9,5 miliona stanovnika, registrovano je ukupno 3.417 verskih grupa.
Oko 80 odsto su pravoslavni hrišćani; skoro 14 odsto su katolici, koji žive uglavnom u zapadnim, severnim i centralnim delovima zemlje, a oko dve odsto pripada protestantskim crkvama.

Tokom antivladinih protesta 2020. godine, neke katoličke i protestantske crkve pružile su utočište i podršku demonstrantima.

Novi zakon daje vlastima široka ovlašćenja da odbiju registraciju i da ugase bilo koju versku organizaciju.

Propisano je da verska grupa ili veroispovest treba da ima bar jednu parohiju koja je delovala u Belorusiji najmanje 30 godina da bi bila registrovana.

Sve denominacije i grupe moraju ponovo da se prijave za registraciju u roku od godinu dana.

Onima koji su optuženi za umešanost u ono što vlasti smatraju ekstremističkim ili terorističkim aktivnostima zabranjeno je da vode versku organizaciju.

Prilikom crkvenih službi zabranjena je upotrebu bilo kakvih simbola osim verskih, a zabranjena su sva okupljanja u crkvama osim za potrebe verske službe.

Sveštenik Zmitser Khvedaruk, protestantski pastor, rekao je u telefonskom intervjuu za Asošijeted pres da je zakon represivan.

On je izrazio zabrinutost da će „protestantske crkve u Belorusiji postati glavna meta novog zakona“ u toj pretežno pravoslavnoj zemlji, posebno imajući u vidu njihovu popularnost među mlađim ljudima.

„Mnoge protestantske crkve u Belorusiji će se suočiti sa teškim izborom — ili da prekinu svoje aktivnosti ili da se vrate u mračna sovjetska vremena, kada su protestantske crkve praktično radile u podzemlju i ilegalno se okupljale u domovima ljudi s vernicima radi molitve pod pretnjom krivičnog gonjenja“, rekao je Khvedaruk za AP.

Analitičari kažu da beloruske vlasti nastoje da pooštre kontrolu nad celokupnom javnom sferom uoči parlamentarnih izbora zakazanih za sledeći mesec, i uoči predsedničkih izbora koji su zakazani za 2025. godinu.

„Beloruske vlasti vide sveštenstvo kao vođe javnog mnjenja, koji utiču na velike grupe ljudi; stoga nastoje da sve denominacije uzmu pod strogu, centralizovanu kontrolu“, rekla je Natalija Vasiljevič, koordinatorka organizacije Hrišćanska vizija i dodala: „Novi zakon je represivan i nije u skladu sa međunarodnim standardima slobode veroispovesti“.