Bivši diplomata uzbunjivač o „haotičnom“ radu Britanaca na evakuaciji iz Avganistana

Ovaj bivši diplomata je ukazao da je proces odlučivanja ko može da se ukrca na avion bio „arbitraran“, a hiljade mejlova sa molbom za pomoć nisu ni pročitani. Kako je dodao, tadašnji šef britanske diplomatije Dominik Rab je sporo donosio odluke.

S druge strane, Rab je rekao za Bi-Bi-Si da će iz evakuacije biti naučene lekcije, ali je Ujedinjeno Kraljevstvo uradilo „dobar posao“ u poređenju s drugim zemljama.

On je istakao da je Ujedinjeno Kraljevstvo iz Avganistana evakuisalo 15.000 ljudi za dve nedelje, više nego bilo koja druga zemlja osim SAD, što je „najveća operacija u novijoj istoriji“.

Rab je kazao da je kritika na račun njegovog odlučivanja potekla od „službenika kancelarije relativno niskog ranga“, ali, kako je naveo, glavni izazovi su bili da se potvrdi identitet podnosilaca zahteva na terenu i da se oni bezbedno isprate na aerodrom u Kabulu, a ne donošenje odluka u britanskoj vladi.

„Ne sumnjam da je bilo izazova, ne sumnjam da će biti naučenih lekcija, ali ako pogledate činjenice, mislim da smo uradili dobar posao po novijim standardima evakuacije i u poređenju sa drugima iz međunarodne zajednice“, rekao je za Bi-Bi-Si.

Među 15.000 evakuisanih avionima iz Avganistana nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom bilo je 5.000 britanskih državljana, 8.000 Avganistanaca i 2.000 dece.

Dokazi koje je Maršal dostavio su ocenjeni kao toliko ozbiljni da je pokrenuta unutrašnja istraga kada ih je krajem avgusta predstavio ser Filipu Bartonu, stalnom sekretaru Ministarstva za spoljne poslove i međunarodni razvoj (FCDO). Dokazi uzbunjivača i još uvek neobjavljena unutrašnja istraga su najverovatnije doprineli odluci da se Rab sa pozicije šefa diplomatije premesti na novu funkciju u kabinetu, piše Gardijan.

Maršal, diplomac sa Oksforda sa tri godine iskustva u diplmatskoj službi, kao volonter je radio na timu FCDO za specijalne slučajeve kada je kriza bila na vrhuncu u Avganistanu.

On je dostavio dokaze u pismenoj formi Spoljnopolitičkom komitetu i u dokumentu naveo da je čak 150.000 Avganistanaca koji su bili u opasnosti zbog svojih veza s Britanijom podnelo zahtev za evakuaciju, ali je manje od pet odsto dobilo bilo kakvu pomoć.

„Jasno je da su do sada pobili talibani deo onih koji su ostavljeni“, dodao je, preneo je Bi-Bi-Si.

Maršal koji je bio viši službenik u FCDO dok se nije povukao u septembru rekao je da je u kriznom centru Ministarstva „osoblje bilo neadekvatno“.

Takođe je bilo „manjka ekspertize i koordinacije“ između Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane.

On je naglasio da su Rabu bili potrebni sati da odgovori na mejlove i „nije u potpunosti razumeo situaciju“.

Među ostalim navodima Maršala su i da se niko iz tima ko je radio na zahtevima za evakuaciju nije bavio Avganistanom niti ima podrobno znanje o zemlji i niko nikada nije radio na avganistanskoj teritoriji.

„Većina ljudi u kriznom centru FCDO imalo je malo znanja o tome kakva je prava situacija na aerodromu u Kabulu i o posledičnoj hitnosti da se ljudi pozovu što je moguće pre“, rekao je Maršal. U njegovom izveštaju se takođe navodi da je krizni centar FCDO slao poruke Rabovoj kancelariji sa zahtevom da donese odluke o težim slučajevima.

Osim toga, kako je rekao, niko nije govorio jezicima koji su u upotrebi u Avganistanu, te su telefonski razgovori sa ljudima koji su tražili pomoć obavljani na engleskom.

IT sistem je bio disfunkcionalan, a u jednom trenutku je osmoro vojnika čiji je zadatak bio da pružaju pomoć delilo jedan kompjuter, pošto nisu bile dodeljene šifre da bi se otključali ostali. Mnogi vojnici nisu ranije koristili kompjuterske sisteme, pa su pravili dosta grešaka.

Kako su se talibani približavali Kabulu u avgustu, postojala je jedna šema Vlade za evakuaciju onih Avganistanaca koji su direktno radili za britanske vlasti, a druga za identifikaciju i pružanje pomoći onima koji su bili u opasnosti zbog svojih širih veza sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Maršal je rekao da je „obično u svakom trenutku bilo 5.000 nepročitanih mejlova u inboksu“, a „na hiljade nisu uopšte pročitani“.

Kako je naveo, proces određivanja prioriteta među podnosiocima zahteva za evakuaciju je bio „arbitraran i disfunkcionalan“. Kriterijumi kojima se vodila Vlada „nisu bili od pomoći“ i bili su „nejasni“, što je dovodilo do konfuzije.

Član britanskog parlamenta i predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta Tom Tugendat je rekao da dokazi ukazuju na „nedostatak zainteresovanosti i da je birokratija iznad humanosti“, te se njima „pokreću ozbiljna pitanja o rukovodstvu MSP“.

Portparol britanske vlade je rekao da je više od hiljadu osoblja FCDO dve nedelje neumorno radilo na evakuaciji više od 15.000 ljudi iz Avganistana.

„Zbog obima evakuacije i teških okolnosti odluke o prioritetima su morale brzo da se donose da bi se obezbedile garancije da možemo da pomognemo što većem broju ljudi“, navodi se i dodaje da Vlada još uvek radi na pomogne ostalima koji žele da odu, a od okončanja operacije pomoć je dobilo još 3.000 ljudi da napuste zemlju.