Foto: Pixabay/Faiknagiyev
Na klimatskom samitu u Glazgovu danas je doneta Deklaracija o korišćenju šuma i zemljišta, a zatim je postignut i sporazum o smanjenju emisije metana, koji je odgovoran za oko četvrtinu zagrevanja planete.
No, iako 80 puta snažnije zagrijava planet od ugljikova dioksida, metan, naime, iz atmosfere nestaje u dva desetljeća, dok se CO2 zadržava u njoj stotinama godina. Šume apsorbuju ugljen-dioksid, pa mogu smanjiti njegovu globalnu prisutnost za više od trećine, podseća Hrvatska radio-televizija.
Naučnici tvrde da je samo prošle godine nestalo područje pod šumom veće od teritorije Ujedinjenog Kraljevstva.
Sjedinjene Države pomoći će svetu da postigne naš zajednički cilj, a to je zaustavljanje krčenja šuma i oporavak najmanje dodatnih 200 miliona hektara šuma i drugih ekosistema do 2030. Na tom tragu preduzećemo mere i da tržišta prepoznaju ekonomsku vrednost tih prirodnih spremišta ugeljika, na usklađivanju investicija privatnog sektora i naših klimatskih ciljeva“, rekao je Džo Bajden, američki predsjednik.
Za sprovođenje sporazuma izdvojiće se malo više od 19 milijardi dolara javnog i privatnog novca. Deo odlazi zemljama u razvoju za obnovu oštećenog zemljišta, borbu protiv šumskih požara i podršku autohtonim zajednicama. Potpis na dokument stavile su države na koje otpada 85 posto svetskih šuma. Među njima su i Brazil, Indonezija i Demokratska Republika Kongo, na čijim su teritorijima velika prostranstva tropskih kišnih šuma. Ali i Kanada i Rusija.
„Radi stvaranja karbonski neutralne ekonomije najkasnije do 2060, Rusija se oslanja na jedinstvene šumske ekosustave i njihovu sposobnost apsorpcije CO2 i proizvodnje kisika. Uostalom, na našu zemlju otpada oko petine svjetske površine pod šumama. Poboljšavamo upravljanje šumskim resursima. Borimo se protiv ilegalnog krčenja i šumskih požara, proširujemo ponovno pošumljene površine“, naglasio je Vladimir Putin, ruski predsednik.
Naučni podaci pokazuju da su u poslednjoj deceniji šume godišnje iz atmosfere uklonile oko 760 milijuna tona ugljenika, kompenujući oko osam posto emisija CO2 iz fosilnih goriva i cementa.
„Završimo to globalno masakriranje motornom pilom, dopustimo da očuvanje šuma pokaže rezultate. To podrazumeva dugoročna i održiva radna mesta, te ekonomski rast. Današnja odluka nije samo ključna u borbi za ovladavanje rastom globalne temperature, ona znači i veliku ekonomsku šansu“, ističe britanski premijer Boris Džonson.
Druga konkretna stavka – globalni dogovor o smanjenju drugog po prisutnosti gasa u atmosferi, metana. Gotovo stotinu država – ne i Indija, Kina i Rusija – obvezalo se na smanjenje njegovih emisija za 30 posto do 2030, što znači manje zagrevanje planete za 0,3 stepena u sledeće dve decenije.
Osim dve velike odluke o šumama i metanu, treba pomenuti i da je Indija, koja je treća u svetu po proizvodnji gasova sa efektom staklene bašte, danas najavila da će biti klimatski neutralna 2070. godine, kao i da će do 2030. godine između 50 i 60 posto svojih potreba za električnom energijom dobivati iz obnovljivih izvora, javlja HRT iz Glazgova.
Južna Afrika je dobila garancije da će za odustajanje od ugljenika dobiti finansijsku pomoć za početak od devet milijardi dolara.
Hrvatska je takođe obavezala da do 2’33. odustane od ugljenika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
