Uspon radikalne i ekstremne desnice u Evropi: Gde su sve na vlasti?

Na vlasti u Italiji i Mađarskoj

U Italiji Đorđa Meloni, čija je desna populistička stranka Braća Italije izvojevala istorijsku pobedu na parlamentarnim izborima 2022., vodi vladu od oktobra te godine u koaliciji s još jednom krajnje desnom Ligom Matea Salvinija i konzervativnom strankom Napred Italija (Forza Italia).

Meloni je bila jedina evropska čelnica koja je prisustvovala inauguraciji američkog predsednika Donalda Trampa 20. januara.

U Mađarskoj je suverenista Viktor Orban, premijer od 2010. godine, ponovo izabran u aprilu 2022. na četvrti uzastopni mandat nakon nadmoćne pobede njegove stranke Fides na parlamentarnim izborima. U vladajućoj koaliciji je i demohrišćanska stranka KDNP.

Orban se priprema za parlamentarne izbore na proleće 2026., na kojima će ga izazvati bivši državni službenik Peter Mađar iz stranke Tisa.

Ostale koalicione vlade

U Holandiji je vođa krajnje desnice Gert Vilders, čija je Slobodarska stranka (PVV) pobedila na parlamentarnim izborima u novembru 2023., sklopio koalicioni sporazum sa tri desne stranke u maju 2024.

Morao je da odustane od svojih ambicija da postane premijer zato što su neke stranke pretile da će se distancirati od njega zbog notorno protivislamskih i evroskeptičnih pozicija. Bivši šef obaveštajne službe Dik Šof postao je šef vlade.

U Slovačkoj se nacionalistički premijer Robert Fico (stranka Smer) vratio na vlast u oktobru 2023. Fico je među retkim liderima Evropske unije koji su bliski Kremlju, a udružio se sa centrističkom strankom Hlas (Glas) i krajnje desnom strankom SNS.

U Finskoj je Finska stranka, krajnje desna stranka koja je ostvarila drugo mesto na parlamentarnim izborima u aprilu 2023., članica vladajuće koalicije koju je formirao konzervativac Peteri Orpo, čija je Nacionalna koalicija desnog centra pobedila na izborima.

U Švedskoj krajnja desnica podržava vladu

Krajnje desna stranka Švedske demokrate (SD), druga na parlamentarnim izborima 2022., nema predstavnika u švedskoj vladi, ali je usko uključena u njene odluke.

Lider konzervativaca Ulf Kristerson postao je šef vlade formiranjem većinskog bloka uz potporu SD-a na temelju koalicionog programa koji je uključivao značajno smanjenje imigracije.

Izborni uspesi

Ekstremna desnica bila je na pragu vlasti i u drugim zemljama.

Nakon istorijske pobede na parlamentarnim izborima u septembru 2024., austrijska Slobodarska stranka (FPÖ), koju su osnovali bivši nacisti, a sada vodi Herbert Kikl, počela je u januaru pregovore o formiranju vlade s konzervativnom ÖVP-om. Ipak, ti pregovori su propali, pogotovo zato što je krajnja desnica htela da gurne zemlju u evroskepticizam.

ÖVP i FPÖ već su udružili snage kako bi upravljali u pet od devet austrijskih regija.

U Francuskoj je republikanski front, formiran za izbore u leto 2024., sprečio Nacionalno okupljanje (RN) da dođe na vlast. No ta krajnje desna stranka, čija je čelnica Marin Le Pen bila protivnica Emanuelu Makronu na poslednjim i pretposlednjim izborima za predsednika, danas je relativno vodeća stranka u Nacionalnoj skupštini.

Prodor

U Nemačkoj je AfD uz potporu saradnika Donalda Trampa udvostručio rezultat na parlamentarnim izborima u nedelju i sa 20,8 odsto podrške pozicionirao se iza demohrišćana predvođenih Fridrihom Mercom. On je odbacio savezništvo s nacionalističkom i antimigrantskom strankom za formiranje koalicione vlade.

U Belgiji je krajnje desna stranka Flamanski interes (VB) vodila prema anketama u Flandriji, najnaseljenijoj regiji, uoči parlamentarnih izbora u junu 2024. N-VA, stranka aktualnog premijera Barta De Vevera, na kraju je zadržala svoje vođstvo.

No VB je poboljšao svoje rezultate i u flamanskom parlamentu sa 31 od 124 mesta te u saveznom parlamentu u kojem čini najveću opozicionu grupaciju sa 20 zastupnika.

U Portugalu je krajnje desna stranka Chega (Dosta) osnažila svoj status treće političke snage u zemlji sa osvojenih 18,1 odsto glasova na parlamentarnim izborima u martu 2024.

Na parlamentarnim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu u julu 2024., na kojima je Laburistička stranka Kira Starmera došla na vlast nakon 14 godina konzervativne vlade, antiimigraciona Reformska stranka Najdžela Faraža osvojila je oko 14 odsto glasova i ušla u parlament sa pet mesta.