Bombardovanje bolnice „Lekara bez granica“ u Avganistanu u svakom pogledu, a naročito u pogledu očiglednih posledica, skandalozniji je događaj od ruskog povređivanja turskog vazdušnog prostora, ali nije dobilo ni blizu tako veliku pažnju kao kratak ulazak ruskih aviona Su-30 i MIG-29 sa sirijske teritorije u turski vazdušni prostor, a o oštrini reakcija da se i ne govori. Sudeći po saopštenj
Bombardovanje bolnice „Lekara bez granica“ u Avganistanu u svakom pogledu, a naročito u pogledu očiglednih posledica, skandalozniji je događaj od ruskog povređivanja turskog vazdušnog prostora, ali nije dobilo ni blizu tako veliku pažnju kao kratak ulazak ruskih aviona Su-30 i MIG-29 sa sirijske teritorije u turski vazdušni prostor, a o oštrini reakcija da se i ne govori. Sudeći po saopštenjima, odnosi Moskva-Ankara-NATO zbog ovog vazdušnog incidenta, odnosno cele ruske operacije u Siriji, dalje se zaoštravaju, a u centar pažnje izbija pitanje: da li će dobri odnosi Rusije i Turske, koji je trebalo da kulminiraju potpisivanjem ugovora o gradnji gasovoda Turski tok, biti nepovratno narušeni?
Sudeći po vremenskom sledu saopštenja i stepenu njihove oštrine, za rast temperature se pre svega pobrinuo Zapad, jer mu je u interesu da tursko nezadovoljstvo zbog ispadanja iz prvog tima u sirijskoj igri iskoristi da „zabije klin“ u rusko-turske odnose. U Moskvi se smatra i da je NATO iskoristio incident da bi uleteo u već započeti informacioni rat oko ruske sirijske operacije, kako je brzopotezno reagovanje Alijanse protumačio zamenik predstavnika Rusije u NATO Aleksandar Gruško.
Ruski komentatori su već nekoliko puta dali da se nasluti kako su se ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Barak Obama u NJujorku dogovorili oko ruske sirijske operacije inače do nje ne bi došlo i da u sirijskoj krizi trenutno postoji koordinacija samo između vojnih struktura Moskve i Vašingtona, a dogovori su potvrđeni i između Moskve i Izraela.
Tu tezu je, komentarišući za ruske medije uticaj incidenta na rusko-turske odnose, ponovila i Jelena Suponjina, savetnik direktora Ruskog instituta strateških istraživanja pri kabinetu predsednika Rusije. „Erdogan je iskusan političar i on savršeno razume da se pre početka operacije Putin o svemu dogovorio sa Barakom Obamom… Bez obzira na sve izjave, Obama se saglasio sa ruskom operacijom u Siriji. Ankari ostaje da to tiho prizna“, kaže Sapunjina i dodaje: „Odnosi između Rusije i Turske neće se pokvariti. Poslednjih meseci pozicija Erdogana veoma je oslabila, on nema resursa za konfrontaciju sa Moskvom. Na prethodnim izborima on nije uspeo da napravi koalicionu vladu pa je morao da organizuje nove izbore, koji će se održati 1. novembra. Erdogan se neće jako svađati sa Rusijom, tim pre što je partnerstvo sa Moskvom bilo njegova posebnost.“
Zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov juče je, međutim, saopštio da je ruska vojska sprema da formira radnu grupu sa vojskom svake zemlje rade da se bori protiv Islamske države: „Tu u prvom redu treba navesti Tursku.“
Zvanična Moskva i Ankara su izjavama već podvukle značaj međusobnog partnerstva za obe strane, kako je rekao pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, ili naročito za rusku stranu kako je juče podvukao Erdogan: „Ako izgubi svoga prijatelja (Tursku – prim. Danas), Rusija će mnogo izgubiti“, rekao je turski predsednik i optužio Moskvu da nastoji da napravi bazu u Siriji i zato narušava turski vazdušni prostor, što Turska ne može trpeti. Erdogan je izrazio nadu da će NATO ostati pri svom stavu od ponedeljka i da će „svaki napad na Tursku smatrati napadom na NATO“.
Treba reći da je Moskva već ranije objavila da je potpisivanje geopolitički važnog projekta Turski tok odloženo za kraj ove ili početak sledeće godine i svakako će sačekati formiranje nove vlade u Turskoj.
S druge strane, Evropska unija, a naročito Nemačka, prepoznaje Tursku kao prvog mogućeg partnera u zaustavljanju talasa sirijskih izbeglica, pa se javnost ne samo u Nemačkoj medijski priprema na ozbiljne ustupke Turskoj, kao nagradu za njenu pomoć, u koje konzervativni Frankfurter algemajne cajtung ubraja i „uzdržanost u ocenama turske politike prema Kurdima i unutrašnjeg razvoja zemlje“. A Kurdi su i važan sastavni deo rešenja sirijskog problema.
Samo tehnička saradnja
„Na našu žalost Amerikanci našu koordinaciju svode samo na tehnička pitanja koordinacije naših pilota u vreme izvršavanja odgovarajućih misija. Amerikanci su nam predali dokument na kome radimo. Hoću da kažem da je u Generalštabu taj dokument u principu dobio podršku, mi radimo na njegovom sadržaju“, rekao je juče zamenik ministra odbrane Rusije Anatolij Antonov na konferenciji za štampu, a prenose ruski mediji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
