Đorđa Meloni sutra kod Trampa, šta se može očekivati?

Meloni, koja se sprema za put ka Vašingtonu gde stiže sutra pokušaće da ubedi predsednika SAD Donalda Trampa da ne uvede nove carine koje bi mogle ozbiljno da ugroze evropsku ekonomiju a italijskim izvoznicima potencijalno nanesu i smrtonosan udarac.

Njena lična povezanost sa Trampom izaziva nervozu u drugim prestonicama EU. Ipak, dok se blok suočava sa mogućnošću razornog trgovinskog rata, čak i njeni najoprezniji evropski partneri sve više dolaze do zaključka da je možda upravo ona jedini lider sa Starog kontinenta koga je Tramp spreman da sasluša.

Ugled desničarske političarke među američkim predsednikom je na visokom nivou – Tramp ju je nakon svoje prošlogodišnje reizborne pobede pohvalio kao „fantastičnu liderku i osobu“, pre nego što ju je pozvao na svoju inauguraciju u januaru.

Sada Evropska unija ima tri meseca da ubedi Trampa da ne uvede 20 odsto carine na sav svoj izvoz u Sjedinjene Države, nakon što je predsednik privremeno pauzirao kaznene „recipročne“ carine koje je najavio 2. aprila.

EU je i dalje podložna Trampovim osnovnim tarifama od 10 odsto, uz dodatne dažbine od 25 odsto na čelik, aluminijum i automobile.

Prethodni pokušaji drugih evropskih lidera da utiču na predsednika SAD – laskanjem, pretnjama ili obećanjima da će kupovati više američkog gasa – nisu urodili plodom.

Sutrašnja poseta Meloni Beloj kući je prilika da pokaže kako Evropljani ipak mogu poslovati sa Trampom – pod uslovom da pokažu odgovarajući nivo servilnosti.

Samo dan nakon sastanka sa Trampom, italijanska premijerka će se vratiti u Rim kako bi ugostila potpredsednika SAD, Džej-Di Vensa, u okviru državne posete.

Vens je prilikom svoje prethodne posete Evropi u januaru oštro kritikovao blok, optužujući evropske lidere da nisu u stanju da zaštite slobodu govora niti da zaustave ilegalnu migraciju.

„Imati Trampovu pažnju je prednost za celu Evropsku uniju“, rekao je jedan italijanski zvaničnik pod uslovom anonimnosti, naglašavajući ideološke sličnosti Meloni sa svetom američke konzervativne desnice.

Za razliku od drugih evropskih lidera, ona veruje da se s Trampom još uvek može racionalno razgovarati i da su njegove trgovinske pretnje uglavnom grubi pregovarački trik, navode dvojica italijanskih zvaničnika upoznatih sa spoljnopolitičkom strategijom vlade.

Meloni takođe želi da pokaže da je sposobna da izvuče ustupke od Trampa i da „ako budemo manje histerični, možemo sarađivati s Vašingtonom“, rekao je jedan od zvaničnika, uz priznanje da je njena kredibilnost u Briselu na kocki ukoliko ne uspe.

Sa trgovinskim suficitom od skoro 40 milijardi evra, Italija ima treći najveći višak u razmeni sa SAD među zemljama EU – iza Nemačke i Irske. Njeni glavni izvozni proizvodi su mašine, farmaceutski proizvodi, vozila, hrana i piće.

Nije iznenađenje što je Melonijeva pod velikim pritiskom italijanskih izvoznika da ih zaštiti od Trampovih carina.

Solo let

Neki evropski lideri, a posebno francuski predsednik Emanuel Makron, upozoravaju da je Trampov cilj da podeli zemlje EU i natera ih da pojedinačno pregovaraju s američkom administracijom.

Za njih, poseta Meloni deluje posebno sumnjivo, tim pre što je ranije razočarala evropske saveznike tihim protivljenjem planovima EU za zajedničko naoružavanje – baš u trenutku kada je Tramp počeo da povlači podršku ukrajinskoj odbrani od trogodišnje ruske agresije.

Francuski ministar industrije Mark Ferači prošle nedelje je burno reagovao na vest da Meloni putuje u Vašington, izjavivši da Evropa mora da ostane ujedinjena.

Ipak, čini se da se Pariz u međuvremenu smirio i da je obustavio javne kritike na račun njene misije. A kako navodi portparolka Evropske komisije Arijana Podesta, Melonijeva je već obavila konsultacije s predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen u vezi sa predstojećim putovanjem.

Pošto direktno angažovanje Evropske komisije nije uspelo da spreči Trampov trgovinski rat, deluje da su Brisel i ostale članice EU sada spremne da podrže Melonijin potez.

Ne deluje da su posebno zabrinuti da bi Meloni mogla pokušati da ispregovara zaseban dogovor koji bi koristio isključivo Italiji – što bi predstavljalo ozbiljno narušavanje evropske solidarnosti i otvorilo pitanje italijanske posvećenosti jedinstvenom tržištu EU.

To je zato što je takvu opciju sam Tramp već isključio.

„Prirodno je da države članice imaju bilateralne interese koje žele da promovišu, i niko je ne bi sprečavao u tome,“ rekao je diplomata EU iz druge zemlje. „Ali kada je reč o carinama koje se odnose na sve nas, verujemo da će se držati dogovorenog zajedničkog evropskog pristupa“.

I među nemačkim političarima bliskim verovatno budućem kancelaru Fridrihu Mercu preovladava optimizam.

„Melonijina poseta Vašingtonu u ovom trenutku je važan signal“, rekao je Johan Vadeful iz Hrišćansko-demokratske unije. „Italijanska premijerka ima dobar odnos sa predsednikom SAD Trampom, a sada može tu vezu staviti u službu cele Evrope“.

Ublažavanje stava?

To, naravno, ne znači da italijanski pristup prolazi bez kontroverzi. Mesecima unazad, vlada Đorđe Meloni poziva EU da zauzme blaži, fleksibilniji stav prema Trampu i njegovim carinama.

Njeno zalaganje za „realističniji“ ton prema američkom predsedniku naišlo je na skeptične poglede unutar bloka, gde mnogi strahuju da bi ustupci mogli ohrabriti još strože zahteve iz Vašingtona i potkopati zajednički evropski front.

Ipak, Meloni veruje da konfrontacija nije rešenje, već da pragmatičan dijalog s Trampom može sprečiti širi trgovinski rat. Koliko će takva strategija doneti koristi Italiji ali i ostatku EU ostaje da se vidi.

Samo nekoliko dana nakon što je Tramp položio zakletvu i čak pre nego što je pokrenuo trgovinski rat italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani predložio je da se Tramp umiri tako što bi se Italija obavezala da kupuje više američke robe.

Tajani, koji u svom portfelju pokriva i trgovinu, bio je među prvima koji su pozvali Brisel da odloži kontra-mere na Trampove carine od 25 odsto na čelik i aluminijum, uvedene 12. marta.

Iako su slabe nade da će se Meloni vratiti kući sa konkretnim dogovorom, Evropska komisija i pojedine članice EU možda u njoj vide izvidnicu – osobu koja će „ispipati teren i postaviti osnovu za buduće pregovore“, kaže Alberto Rici, stručni saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose.

Šef evropske trgovine Maroš Šefčovič otputovao je u Vašington u ponedeljak kako bi predstavio ponudu Brisela da se industrijske carine sa obe strane Atlantika ukinu u potpunosti. Ipak, saveznici Melonijeve uvereni su da ona može postići više od glavnog evropskog trgovinskog pregovarača, čiji je posao da sklapa sporazume u ime svih 27 članica Unije.

„Politika, kao i život, zasniva se na ličnim odnosima“, rekao je italijanski senator Marko Skurija iz stranke Braća Italije. „Bolje je kada tako složene pregovore vode dvoje ljudi koji se međusobno poštuju i mogu lakše doći do pozitivnog ishoda za razliku od Fon der Lajen“.