BiH: Do diplomskog ili doktorske disertacije za stotinjak evra

Iako je Bosnu i Hercegovinu početkom godine potresla afera kupovine diploma kao rezultat istraživanja magazina Žurnal, ona još nije dobila konkretan epilog, piše Al Jazeera Balkans.

Mnoge državne institucije i vlade na raznim nivoima najavile su provjeru verodostojnosti diploma, ali odgovorni nisu procesuirani. Tužilaštvo Unsko-sanskog kantona pokrenulo je istragu, koja još traje. Znači li to da su diplome stečene u okviru zakonom odredenih procedura u potpunosti rezultat istraživanja i rada onih čija su imena na diplomama?

„Trebate pomoć pri izradi seminarskog, diplomskog, magistarskog, master ili specijalističkog rada na bosanskom, hrvatskom, srpskom, engleskom ili nemačkom jeziku? Na pravom ste mestu! Kontaktirajte nas!“

„Izrada autentičnih diplomskih, master i doktorskih radova. Radovi su napisani u skladu sa sugestijama koje dobijate od mentora, a prema važećim akademskim standardima. U cenu rada uračunate su sve korekcije i dorade, ukoliko budu potrebne.“

Garantuju proveru radova na plagijat

Ovo su samo neki od oglasa na mnogobrojnim nalozima koji nude izradu naučnih radova, koje je moguće pronaći najjednostavnijom pretragom na društvenim mrežama ili platformama za objavu oglasa o kupoprodaji.

„Kvalitet“ usluge koja se nudi ide čak i do toga da ponuđači garantiraju proveru radova na plagijat, u okviru softvera koji proverava sve dostupne univerzitetske i druge naučne baze podataka. Softver prikazuje procentualno ceo preuzeti tekst, izvor te originalan raniji rad. Potencijalnim klijentima garantuje  se da će biti zaštićen njihov identitet, a kao prednost se ističe posedovanje pristupa svetski renomiranim bazama podataka.

Na Facebook stranici Seminarski/Diplomski/Magistarski/Zavrsni seminarski radovi/Strucni radovi, koja je transparentno povezana s ličnim profilom administratorke, istaknut je kontakt-broj telefona, e-mail adresa te link koji vodi na platformu za objavu oglasa o kupoprodaji.

Na ovom kupoprodajnom računu navedeno je: „Do sada indvidualno urađeno preko 7.000 radova iz različitih naučnih oblasti i uz svu konsultovanu literaturu, kako osnovnu, tako i dopunsku. Radovi su rađeni po knjigama iz određene oblasti / predmeta, sedam godina iskustva u radu.“

Pola odmah, pola ‘nakon’ profesora

Koliko je brzo i povoljno pisanje jednog magistarskog rada proverili smo s Eminom, koja na spomenutoj stranici nudi tu uslugu. Na upit je li moguće ugovoriti izradu magistarskog rada iz prava, u kojem roku i po kojoj ceni Emina ima spreman odgovor:

„Bitno je da li je državni ili privatni fakultet? Otprilike bi mi trebalo mesec dana, sad ne znam kako ide procedura kod vas na fakultetu, ali cena je 250 konvertibilnih maraka [125 eura]. S tim da pola iznosa plaćate pre same izrade, a ostatak iznosa nakon što profesor odobri rad i nakon što je profesor ispravio, čisto zbog sigurnosti neke – i vaše i moje.“

Prema podacima popisa stanovništva iz 2013, u Bosni i Hercegovini živi 2,82 posto nepismenog stanovništva. Pod pismenom osobom podrazumijeva se ona koja zna napisati tekst prostim rečenicama. Završenu srednju školu ima 51,1 posto građana Bosne i Hercegovine, 21,4 posto stanovništva ima završenu osnovnu školu, a 3,2 posto višu i 9,6 posto visoku školu. Trideset šest posto stanovništva u ovoj zemlji računarski je pismeno, a 38,7 posto stanovništva okarakterisano je da ne poseduje nijednu računarsku sposobnost.

Je li legitimno dovoditi u pitanje koliko su zaista stvarni podaci o visokoobrazovanim građanima i građankama Bosne i Hercegovine? Ako deluje tako veliki broj osoba koje nude pisanje diplomskih, magistarskih, pa čak i doktorskih radova, potražnja za tim uslugama mora postojati barem u jednakoj meri.

U ‘poslu’ kompletni timovi

Pisanjem naučnih radova najčešće se bave mladi koji su nezaposleni i koji su već stekli fakultetske diplome ili su još student-i(kinje). Većina njih to radi kako bi ostvarili bilo kakav vid prihoda, dok su istovremeno u potrazi za poslom u struci.

„Radove sam prestaoda pišem jer sam našao posao u struci. Oglas je verovatno ostao od ranije, ali gotovo već tri meseca ne pišem“, rekao je Eldin iz Zenice.

„Pisac“ je 23-godišnji student drugog ciklusa na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Poreklom je iz Srebrenice, ali od 2005. živi u Sarajevu s majkom, koja radi kao „ispomoć u kući“, odnosno čistačica. Ističe da se pisanjem naučnih radova počeo baviti pre tri godine. Prvobitno je pisao seminarske radove za kolege s fakulteta, a posle su stigli pozivi od studenata s drugih odseka.

Neretko iza naloga na društvenim mrežama na kojima se nudi izrada akademskih radova stoje celi timovi, od kojih se svako bavi posebnim područjem ili određenom problematikom.

‘Privatnici’ iz Viteza, Travnika, Banje Luke

„Pisac“ radi zajedno u timu s kolegom koji je doktor nauka, ali je nezaposlen, poznaje statistiku i bavi se istraživanjima iz tog područja, kada je neophodno. Obično naplaćuje 2–3 KM (1–1,5 eura) po stranici za seminarske radove od 10 do 12 stranica te za magistarski rad u prosjeku 40 stranica.

„Teorijski bih mogao uraditi dvadesetak seminarskih u mesecu, ali u proseku to bude od 10 do 12, tako da imam solidan džeparac. Često ne stignem naučiti ni za vlastiti ispit jer znam potrošiti i dva dana na izradu seminarskog. Za master tezu to je još duže jer je potrebno pronaći kvalitetne izvore; često su to baze podataka na engleskom jeziku, pa prevodim“, kaže „Pisac“.

Ističe da mu se najčešće javljaju studenti prava i ekonomije, s političkih nauka nešto manje te ponekad s kriminalistike. To su uglavnom student-i(kinje) s privatnih univerziteta u Vitezu, Travniku i Banja Luci.

„Danas svi rade seminarske radove. Čim kažem ‘2 KM po stranici’, studenti odmah kukaju kako ima i po 1 KM i da treba nekoliko sati da se uradi rad i slično, tako da je to, kad podvučem crtu, samo oči i vid da izgubim. Ljudi ne cene tuđi rad, kažu da ja ništa ne ulažem osim vremena.“

Tekst preuzet sa Al Jazzera Balkans