Foto: BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆKada je Srbijom vladao Slobodan Milošević, Zapad – sa Sjedinjenim Državama na čelu – snažno je podržavao demokratske promene u zemlji. Ali sada, kada Srbija nazaduje ka autokratiji pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, čini se da je ova opredeljenost nestala, piše predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas u autorskom tekstu za Politiko (Politico).
Prošle nedelje na ulicama Beograda održani su protesti, građani su marširali protiv duboko pogrešnih parlamentarnih i lokalnih izbora u prestonici.
Potom je odlazeća premijerka Ana Brnabić zahvalila ruskim bezbednosnim službama što su obavestile Vladu Srbije o planiranim demonstracijama, koje su, kako je tvrdila, organizovale “neke zapadne službe”.
Informišući ambasadora Rusije u Srbiji o nemirima u prestonici, Vučić i ruski izaslanik su se, takođe, složili da je proteste organizovao Zapad, dok je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil osudio “nasilje i vandalizam nad državnim institucijama” da im nije mesto u “demokratskom društvu”.
Stoga se čini da su stavovi ruskog i američkog izaslanika usklađeni, pri čemu su i jedni i drugi naizgled više zabrinuti za stabilnost srpske vlade nego za izbornu prevaru.
Čak i u današnjem složenom svetu, takva zapadna podrška srpskom lideru, koji optužuje Zapad da podstiče nemire u njegovoj zemlji, je zapanjujuća.
Đilas: Izbori masovno namešteni
Srpski izbori koji su održani 17. decembra bili su masovno namešteni, a međunarodni posmatrači su ih osudili da nisu ponudili biračima izbor bez neprimerenog uticaja.
Naročito u Beogradu, bilo je dokaza o masovnoj organizovanoj migraciji birača, dovođeni su birači iz drugih regiona u Srbiji i iz inostranstva.
To znači da su predsednik i njegova stranka proglasili pobedu koju nisu ostvarili.
Na gradskim izborima je pobedila Srbija protiv nasilja, opoziciona koalicija u čijem je središtu moja stranka, a mi smo pozvali na ponavljanje.
Uz podršku brojnih mladih ljudi, kojima je dosta života u zemlji u kojoj je nasilje uobičajeno i institucije nisu bitne, pozvali smo građane da mirno protestuju do ispunjenja naših zahteva, dok su Marinika Tepić i još nekoliko poslanika počeli štrajk glađu.
24. decembra bio je jedan od najvećih protesta do sada. Odbornici su tražili da im se dozvoli da uđu u svoje kancelarije u gradskoj skupštini, što policija nije dozvolila.
Usledili su sukobi, a policija je, oslanjajući se na prekomernu silu, uhapsila 38 demonstranata.
Suočeni sa svim ovim, zvanične reakcije Evropske unije i SAD su u najboljem slučaju prigušene.
U početku, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik nije ni primetio “veće nepravilnosti” na izborima. I
što je još upečatljivije, izostala je reakcija na uvrede i verbalno zlostavljanje međunarodnih i domaćih izbornih posmatrača koji su javno govorili o svojim saznanjima.
Nažalost, očekivali smo takvo ponašanje od naših zapadnih partnera.
Sa ratovima i nasiljem koji besne u susedstvu Evrope i na Bliskom istoku, čini se da nemaju dovoljno propusnog opsega da se posvete Srbiji i da umesto toga ostvare otvoren transakcijski odnos sa Vučićem.
Transakcija je lako razumljiva. Kod kuće, Vučić izigrava svoju populističku publiku, osuđujući Zapad što ne poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije dok podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
On je odbio da uvede sankcije Rusiji, hapsio je ili blokirao ruske građane koji se protive ratu protiv Ukrajine da ostanu u Srbiji, a proteste u Beogradu pogrdno je uporedio sa Majdanom.
Istovremeno, on podstiče ratoborna osećanja prema Kosovu, tvrdeći da je svako ko se ne slaže sa njim izdajnik.
I već više od decenije kontroliše većinu medijskog prostora u Srbiji.
U inostranstvu, međutim, Vučić isporučuje ono što Zapad želi da čuje.
Ove nedelje, njegova vlada počela je da primenjuje odluku o priznavanju registarskih tablica vozila koje izdaje Kosovo.
Zemlja je povećala proizvodnju municije koja se šalje u Ukrajinu, značajno povećavajući svoje zalihe.
A Vučić je takođe tražio načine da oživi rudarenje litijuma – nešto od čega bi EU mogla da ima značajne koristi, jer bi to omogućilo ponovno skladištenje vitalnog resursa u vreme rastućih geopolitičkih tenzija i konkurencije.
Dogovor je odličan za sve – osim za građane Srbije.
Svedoci smo stalnog i nemilosrdnog pogoršanja političkih prava i građanskih sloboda, zbog čega je Freedom House pre nekoliko godina degradirao zemlju sa „slobodne“ na „delimično slobodnu“.
U međuvremenu, u inostranstvu se Srbija doživljava kao parija – zemlja koja je stala na stranu Rusije i nema razumevanja ili empatije za strahote koje Ukrajina trpi.
Ali ono što Vučićevi zapadni sagovornici treba da shvate jeste da će, ako budu istrajavali u zatvaranju očiju – poput ambasadora Hila, koji kaže da se „stvarno raduje“ nastavku saradnje sa Vladom Srbije – institucije i reputacija zemlje biće ostavljeni u dronjcima, a njen pravac se lako menja po hiru lidera.
Prošlog maja, nakon što je masovna pucnjava u jednoj beogradskoj školi izazvala masovne proteste, poslali smo pismo zvaničnicima EU i SAD upozoravajući da će Vučić verovatno pokušati da reši krizu raspisivanjem prevremenih izbora bez prihvatljivih izbornih uslova.
I tražili smo njihovu pomoć kako bismo bili sigurni da su preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava objavljene nakon izbora u aprilu 2022. godine u potpunosti sprovedene.
Međutim, nismo dobili konačan odgovor. Ako ništa drugo, bili su previše srećni da hvale pogrešne korake koje je srpska vlada preduzela da stvori utisak povinovanja.
Dakle, ako zapadnim demokratskim vladama bude previše teško da žive u skladu sa vrednostima koje zastupaju, pozivaju na ponovljene izbore i insistiraju da se održe pod uslovima koji ih čine slobodnima i poštenim, onda bi možda bilo bolje da jednostavno ne kažu ništa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
