Kako bi Tribunal za Putina mogao da spasi Rusiju?

Tramp je izjavio da su Rusija i Ukrajina pristale da započnu pregovore o prekidu vatre i da postoji „ogromna prilika“ za trgovinu između SAD i Rusije.

Međutim, nisu svi jednako spremni da Rusiju ponovo prihvate u međunarodnu zajednicu.

Istog dana kada je Rusija obeležavala Dan pobede 9. maja vojnim paradama, ministri spoljnih poslova evropskih zemalja sastali su se u Lavovu kako bi odobrili osnivanje Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, ukazuje u analizi za Moskovski tajms (The Moscow Times) Elena Davlikanova, saradnica Centra za analizu evropske politike (CEPA) čiji su fokus Rusija i Ukrajina.

Pet dana kasnije, telo Saveta Evrope zaduženo za donošenje odluka preduzelo je zvanične korake kako bi se proces osnivanja tribunala ubrzao.

Nakon formalnog zahteva predsednika Volodimira Zelenskog, generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse dobio je zadatak da vodi taj proces.

Ovo predstavlja značajan korak u međunarodnim naporima da se Rusija pozove na odgovornost za svoja dela u Ukrajini.

Tribunal neće zameniti Međunarodni krivični sud (MKS), koji je već izdao nalog za hapšenje Putina zbog deportacije ukrajinske dece.

Umesto toga, cilj tribunala je da popuni pravna praznina koju MKS ne može da reši, jer njegova trenutna pravna struktura nije dovoljna za procesuiranje aktuelnih šefova država za kršenje Povelje Ujedinjenih nacija kroz zločin agresije.

Iako se većina diskusija oko tribunala fokusira na odgovornost, odvraćanje i obnavljanje poštovanja međunarodnog prava, njegove posledice za Rusiju mogle bi biti jednako važne.

Procesuiranje ruskog rukovodstva nije samo pitanje kazne. To bi moglo predstavljati šansu za Rusiju da prekine ciklus nekažnjivosti koji je oblikovao njenu savremenu istoriju.

Bez suočavanja s političkom kulturom koja omogućava ratove osvajanja, represiju i stvaranje mitova, Rusija će verovatno nastaviti da ponavlja iste obrasce – sa novim žrtvama, kako u zemlji, tako i van nje.

Za budućnost Rusije, razmatranje prošlosti je od suštinskog značaja. Društvo koje nikada ne raspravlja o tome kako ratovi počinju ili zašto se dozvoljava da traju, osuđeno je na ponavljanje ciklusa nasilja.

Privođenje visokih zvaničnika pravdi zbog pokretanja rata u Ukrajini ne bi služilo samo kao upozorenje budućim agresorima, već i kao zaštitni mehanizam za samu Rusiju.

To bi pomoglo da se razbije ideja da se veličina meri razaranjem i represijom, i ponovo uspostavi princip da vlast mora odgovarati pred zakonom.

Ako se ruskom rukovodstvu oproste zločini, to bi potvrdilo presedan da se agresivni ratovi mogu voditi bez posledica, dok je „snažan vođa“ iznad zakona.

To bi ohrabrilo ne samo Moskvu, već i druge revizionističke države koje pažljivo posmatraju nesposobnost međunarodne zajednice da kazni očigledna kršenja suvereniteta i ljudskih prava.

Ako telefonski razgovor između Trampa i Putina dovede do ličnog susreta, to bi moglo predstavljati prekretnicu u diplomatskom pejzažu.

Ali bez paralelnog puta ka pravdi, mir, ako do njega dođe, biće zasnovan na krhkim temeljima.

Tribunal ne bi možda samo doprineo spašavanju Ukrajine. Možda će pomoći i u spašavanju Rusije.