„Svaki dan čuvamo slobodu“: Kako se Estonija obogatila od ulaska u EU, kako se brani od Rusije i šta misli o evrointegracijama Srbije?

Estonci su dobili čak 20 milijardi evra iz budžeta EU. Ova zemlja je druga država na svetu po slobodi medija, prva po digitalizaciji i dvanaesta po borbi protiv korupcije.

„Demokratija, jednakost, solidarnost, vladavina prava, ljudska prava, glavne su prednosti ulaska Estonije u EU”, naglasila je zamenica šefa Predstavništva Elis Pajmurd novinarkama i novinarima iz Srbije, koji su u organizaciji Pulsa Evrope – medijske posete EU boravili u Estoniji.

Tog 14. septembra 2003. održan je referendum u Estoniji i 67 odsto ljudi bilo je za ulazak u EU. Naredne godine Estonija je postala članica EU i NATO-a, potom je 2007. postala deo Šengena, a 2011. je evro postala zvanična valuta.

Za mlade Estonce je sloboda najvažnija, a za starije bezbednost.

„Sloboda nije zagarantovana, svaki dan je čuvamo“, navela je Pajmurd.

Ukidanje ruskog jezika i borba protiv Rusije

Estonija je dobila slobodu raspadom Sovjetskog saveza 1991. kada je proglasila nezavisnost. Time je okončana sovjetska okupacija koja je trajala od 1940. godine.

Inače, prvu nezavisnost je proglasila je 24. februara 1918. godine, ali je nakon sovjetske i nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu postala suverena tek 20. avgusta 1991. Već 6. septembra njenu nezavisnost priznala je i Rusija.

Međutim, problemi zbog Rusije i dalje su prilično prisutni. U celoj zemlji se oseća strah od nove ruske okupacije i vlasti na sve načine pokušavaju da smanje uticaj Moskve na svoje građane, jer u Estoniji skoro 30 odsto stanovništva govori samo ruski, iako je estonski zvanični jezik.

Ovo je slučaj najviše na istoku zemlje, na primer u pograničnom gradu Narvi, gde oko 90 odsto ljudi govori ruski.

Zbog toga je estonska vlada odlučila da reformiše obrazovni sistem tako što će ruski jezik biti ukinut do 2030. godine. Deca sada uče samo estonski jezik što prouzrokuje dosta tenzija i političkih debata kako na višim nivoima, tako i u samim ruskim porodicama, gde postoji strah starijih koji govore samo ruski da neće moći da razumeju mlađe članove svoje porodice koji će pričati estonski jeszik.

Sa srpskim novinarkama i novinarima razgovarao je i ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkna, koji nam je objasnio da oni Rusiju vide kao agresora.

„Naši ljudi žele da žive u miru i blagostanju. Vladavina prava, sloboda govora… Sve je to važno Estoncima i šta god da se desi zbog Rusije, mi ćemo se boriti. Svako zna šta treba da radi kada je u pitanju odbrana zemlje“, istakao je ministar, dodajući da godišnje imaju oko 12.000 ruskih sajber napada.

Prema njegovim rečima, da Estonija nije u NATO-u i EU, Rusija bi je odavno vojno napala.

Naveo je primer kako je ruski vojni avion uleteo u estonski vazdušni prostor na čak 12 minuta, te ukazao da je NATO reagovao i da nije došlo do eskalacije.

„Rusija je slabija nego što to pokazuje svetu”, naglasio je Cahkna, dodajući da je agresija Rusije na Ukrajinu “istorijski velika greška“ Moskve.

Cahkna je naglasio da je ključni zadatak Zapada da ne dozvoli Rusiji pogrešnu procenu.

„Ako Putin pogrešno proceni situaciju, to može dovesti do eskalacije. Zato moramo biti jasni i čvrsti“, rekao je estonski ministar.

Koliko je zapravo Estonija vojno jaka?

Od početka 2026. godine, Estonija je povećala svoj vojni budžet koji sada iznosi 5,5 odsto BDP (bio je 3,9 odsto).

Stalni sekretar estonskog Ministarstva odbrane Kalmo Kusk istakao je srpskim novinarima i novinarkama da su “kompaktnoj državi” poput Estonije potrebni saveznici, ukazujući da su trenutno prisutne NATO trupe Velike Britanije, Francuske i SAD, a da Italijani trenutno štite estonsko nebo.

„Istorija nas je naučila da nam je naša odbrana najvažnija. Posebno su nam važne kopnene trupe, jer nam odbrana zavisi od rezervista i potrebno je vreme da ih mobilišemo. Ulažemo u odbranu kako bismo izbegli rat. Ako ga osoba u Kremlju (Vladimir Putin, prim. aut.) pokrene, u dobroj smo formi da pobedimo“, naveo je Kusk.

Kako je istakao, Estonija pomaže Ukrajinu jer “nam je Rusija potencijalni neprijatelj”.

„Moramo da budemo spremni na sve scenarije, jer se Moskvi ne može verovati“, naveo je Kusk i naglasio da Estonija ima oko 50.000 vojnika.

Šta Estonci misle o evrointegracijama Srbije?

„Srbija je kandidat za članstvo u EU, a cilj Evropske komisije je da zemlje kandidatkinje približimo građanima Estonije, pošto je proširenje jedno od glavnih ciljeva. Trenutno 52 odsto Estonaca podržava proširenje. To pokazuje da se ljudi plaše stvari koje ne poznaju“, ukazala je Pajmurd.

Srbija mora da ubrza reforme, naglasila je ona i dodala da je EK tu da je podrži.

„Ako je zemlja spremna, ona de i EU spremna. Srbija mora da pokaže da želi da bude deo EU“, objasnila je Pajmurd.

Ministar spoljnih poslova Cahkna potvrdio je da je kritičan prema Srbiji, ali da je njen prijatelj i da Estonija podržava proširenje Evropske unije.

Kako je naglasio, napredak u oblasti vladavine prava i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU je ključno za dalji napredak Srbije ka članstvu u Uniji.

„Naravno da kritikujem Srbiju jer mislim da vaša vlada može da učini više. Reči su dobre, ali nema reformi. Iskren sam u vezi toga jer smo prijatelji“, naveo je on.

Cahkna smatra da je Putin paradoksalno postao jedan od najvećih zagovornika proširenja EU, jer je agresivnom politikom otvorio prostor za novo širenje.

Stalni sekretar estonskog Ministarstva odbrane Kalmo Kusk bi voleo da vidi Srbiju u EU i NATO, “ali ne možete da budete most između dva sveta, jer će tako samo nauditi sebi.

„Vi pripadate Zapadu. Od vas zavisi gde želite da budete, mi ćemo svakako poštovati vašu odluku“, zaključio je Kusk.

Lider u digitalizaciji

Estonija je svetski lider u digitalizaciji. To znači da su sve usluge javnih službi digitalizovane. To je jedina država na svetu gde građani od 2006. redovno na izborima glasaju elektronski (doduše ima i onih koji bi radije da na papiru zaokruže svoju političku opciju tako da i dalje postoje biračka mesta).

Skoro svi građani imaju elektronsku ličnu kartu kojom su objedinjene sve usluge, od zdravstvenog kartona, bankarskih usluga, vozačke dozvole do plaćanja poreza i potpisivanja dokumenata.

Elekstronsku ličnu kartu koristi 64 odsto građana, njih 19 odsto koristi mobilnu ličnu kartu, a 53 odsto “pametnu” ličnu kartu, podaci su e-Brifing centra Estonije koji suposetili novinari i novinarke iz Srbije.

I skoro sva domaćinstva imaju kablovski internet, a cela zemlja je pokrivena 4G mrežom.