EU niko ništa ne pita

EU i njeni ministri spoljnih poslova koji se ovog ponedeljka (23. jun) okupljaju u Briselu moraju da se suoče sa gorkom činjenicom: EU može da se trudi koliko hoće da smiri situaciju s Iranom, ali se odluke donose iznad njihovih glava.

Koliko je ograničen evropski uticaj pokazuje i to što su se još prošlog petka nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful i njegove kolege iz Francuske i Velike Britanije sastali u Ženevi s iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem kako bi pokušali da pronađu rešenje za sukob oko iranskog nuklearnog programa.

Ali već u petak uveče američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Evropa tu ne može da pomogne. „Iran ne želi da razgovara s Evropom. Oni žele da razgovaraju s nama“, rekao je Tramp.

U noći na nedelju naredio je bombardovanje tri najvažnija iranska nuklearna postrojenja, a mnogi američki „partneri“ u EU za taj napad su saznali tek kad su bombe već pale.

Ni G7 nema šta da kaže

Ipak, i nakon američkih napada na iranska nuklearna postrojenja, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je na diplomatsko rešenje. „Ova kriza može da se okonča samo za pregovaračkim stolom.“

Ponovo je pre svega prozvala Iran koji se „sada mora založiti za verodostojno diplomatsko rešenje“. Fon der Lajen je, kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, zatražila poštovanje međunarodnog prava.

Ali ovog američkog predsednika očigledno jedva i zanima šta druge države – osim možda Izraela – misle o krizi s Iranom.

O tome se intenzivno raspravljalo i na samitu G7 u Kanadi, gde je o tome razgovarao s nemačkim kancelarom Fridrihom Mercem i drugim liderima EU. Grupa G7 je – što nije bilo sasvim izvesno – usaglasila zajedničku izjavu.

U njoj su ponovo potvrdili izraelsko pravo na samoodbranu i naglasili da Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje. Osim toga, pozvali su da rešenje krize s Iranom mora dovesti do šire deeskalacije na Bliskom istoku.

Tramp se već nakon prvog dana samita G7 vratio u Vašington, pravdajući to sukobom između Izraela i Irana, čime je podstakao nagađanja o brzom američkom vojnom angažmanu.

Uprkos zajedničkoj izjavi, na samitu su postale očigledne razlike u stavovima između Trampa i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji se zalagao za diplomatsko rešenje. Prošlog četvrtka američki predsednik najavio je odluku u roku od dve nedelje – ali na kraju je delovao znatno brže.

Zaslužuje li Izrael i dalje povlašćen status u EU?

Dok je evropska nemoć u deeskalaciji sukoba očigledna, ministri spoljnih poslova EU u Briselu se bave i pitanjem posebnog statusa Izraela u trgovini s Unijom.

A s obzirom na posledice izraelskih vojnih operacija u Pojasu Gaze, gde civilno stanovništvo strada, postavlja se pitanje treba li taj sporazum produžiti.

Sporazum o pridruživanju reguliše odnose između EU i Izraela već četvrt veka. Predviđa, između ostalog, olakšice u carini i trgovini. EU je najvažniji izraelski trgovinski partner, s godišnjim prometom većim od 42 milijarde evra.

Član 2. tog sporazuma propisuje da se s obe strane moraju poštovati ljudska prava i demokratska načela. Na inicijativu Holandije pokrenuta je istraga da li Izrael poštuje tu obavezu, s obzirom na to da je punih jedanaest nedelja blokirao isporuku humanitarne pomoći stanovnicima Gaze.

Nemačka doduše nije za reviziju tog sporazuma, ali su podršku inicijativi Holandije izrazile praktično dve trećine zemalja Unije, među njima Irska, Španija, Luksemburg i Belgija.

Sloge opet – nema

I evropska visoka predstavnica za spoljne poslove Kaja Kalas izjavila je prošle nedelje da izraelske mere „prevazilaze njegovo pravo na samoodbranu“. Blokada hrane i lekova za Palestince u Gazi ne pruža bezbednost Izraelu.

Pitanje je kakve će zaključke EU izvući iz rezultata te revizije. Za obustavu celog sporazuma bila bi potrebna jednoglasna odluka svih članica, a do nje neće doći zbog očekivanog protivljenja Nemačke ili Mađarske.

Tako bi se rasprava mogla još jednom svesti na ono što je već više puta postalo jasno otkako je Hamas u oktobru 2023. napao Izrael – da je EU daleko od jedinstvenog stava o izraelskom postupanju u ratu u Gazi.