EU traži oslobađanje svih beloruskih aktivista i najavljuje sankcije

„Snažno osuđujemo arbitrarna i nerazjašnjena hapšenja po političkoj osnovi u Belorusiji koja se dešavaju od početka predizborne kampanje za predsedničke izbore (održane 9. avgusta)“, piše u Borelovoj izjavi na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.

Borel navodi da su posle sinoćnog mirnog Marša jedinstva uhapšene 633 osobe i da su se prethodnih dana na meti našli opozicioni aktivisti Marija Kalesnikava, Andrej Jahorau, Irina Suhij, Anton Radnijanku i Ivan Kraucu.

„Jasno je da vlasti Belorusije nastavljaju da zastrašuju ili da dozvoljavaju zastrašivanje svojih građana na sve više nezakonit način i da grubo krše i sopstvene zakone i međunarodne obaveze“, naveo je Borel.

On je pozvao vlasti Belorusije da „prestanu s političkim progonom“ i da započnu „inkluzivan nacionalni dijalog“, uz puno poštovanje demokratskih i osnovnih prava beloruskog naroda.

„Civilno društvo i akteri angažovani u diskusijama o budućnosti Belorusije, uključujući članove Saveta za koordinaciju, moraju biti zaštićeni od zastrašivanja, prisilnog egzila, arbitrarnog hapšenja i nasilja. Vladavina prava i pravda moraju da prevagnu i temeljna i transparentna istraga svih mogućih zloupotreba mora da bude sprovedena“, naveo je Borelj.

Dodao je da će EU uvesti sankcije pojedincima odgovornim za nasilje, represiju i falsifikovanje izbornih rezultata.

Vlasti Belorusije hapšenjima pokušavaju da uguše gotovo jednomesečne masovne proteste zbog reizbora autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka na avgustovskim izborima.

Protesti u Belorusiji, bez presedana po broju učesnika i dugotrajnosti, počeli su posle izbora 9. avgusta na kojima je, prema zvaničnim rezultatima, Lukašenko ostvario pravo na šesti mandat, osvojivši više od 80 odsto glasova.

Demonstranti navode da su izbori pokradeni, a neki su novinarima Asošiejted presa objasnili kako je prevara tačno izvedena u njihovim distriktima.

Prvih dana protesta policija se nasilno obračunavala s demonstrantima, uhapsila više od 7.000 ljudi i pretukla stotine. Hapšenja su nastavljena do danas, ali nisu više tako česta.

Posle brutalne represije prvih dana protesta, vlasti su se okrenule pretnjama i selektivnim hapšenjima opozicionih aktivista i demonstranata, navodi Asošiejted pres.

Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel snažno je osudio sva hapšenja u Belorusiji, navodeći da je „ogoljeno nasilje izgleda jedini odgovor koji Lukašenko i njegovi ljudi imaju u ovom trenutku“.

„Zahtevamo momentalno puštanje svih uhapšenih pre izbora, na izborni dan i posle izbora, samo zbog toga što su upražnjavali svoja demokratska prava kao građani“, rekao je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert.

Vodeća opoziciona aktivistkinja Marija Kalesnikava i još dva člana opozicionog Saveta za koordinaciju nestali su danas, što je povećalo strahovanja da su uhapšeni, navodi Asošiejted pres.

Kalesnikavu, liderku Saveta za koordinaciju, navodno su nepoznate odobe ugurale u mini-bus u Minsku i odvezle. Ona je prošle nedelje objavila osnivanje nove opozicione stranke „Zajedno“.

Savet za koordinaciju formiran je ranije sa ciljem započinjanja dijaloga s Lukašenkom o promeni vlasti. Lukašenko odbija razgovor sa Savetom, neki od najpoznatijih članova tog tela su uhapšeni, a jedna od njih Olga Kovalova proterana je iz zemlje tokom vikenda, kada ju je policija odvezla u Poljsku.

Nestanak Kalesnikave usledio je posle masovnog sinoćnog protesta na kojem se prema proceni organizacije Vijasna okupilo 100.000 ljudi. Oni su došli do Lukašenkove rezidencije i tražili njegovu ostavku.

Protesta je juče bilo i u drugim većim gradovima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su juče uhapšene 633 osobe zbog učešća na neodobrenim demonstracijama.

Član Saveta za koordinaciju Maksim Znak rekao je da, uz Kalesnikavu, s još dva člana te grupe danas nisu mogli da stupe u kontakt.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je navelo da nije uhapsilo Kalesnikavu, ali se o tome nije oglasila tajna policija koja i dalje nosi naziv KGB iz sovjetskog perioda.

Kalesnikava je juče rekla za Asošiejted pres da „more ljudi ne može biti zaustavljeno vojnom opremom, vodenim topovima, propagandom i hapšenjima“.

„Većina Belorusa želi mirnu promenu vlasti i mi se nećemo umoriti zahtevajući to“, kazala je Kalesnikava.

Lukašenko (66) Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima.

Na izborima nije imao ozbiljnog protivnika pošto vlast nije odobrila kandidature dvojice njegovih glavnih rivala, Valerija Cepkala i Viktora Babarika. Babariko je uhapšen, a Cepkalo je pobegao u Rusiju posle upozorenja da će biti uhapšen i da će mu deca biti oduzeta.

U tim okolnostima njegov glavni protivnik na izborima postala je žena popularnog blogera koji je u zatvoru Svetlana Tihanovskaja, bivša nastavnica engleskog bez političkog iskustva.

Tihanovskaja je uspela da ujedini opozicione grupe i da privuče desetine hiljada ljudi na predizborne skupove, najmasovnije opozicione u Belorusiji od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Dan posle izbora, čije je zvanične rezultate osporila, pobegla je u Litvaniju.