EU uvode pandan Zakonu Magnicki 1Foto: EFE/STEPHANIE LECOCQ

Novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost DŽozef Borel je rekao na konferenciji za novinare nakon sastanka šefova diplomatija da su ljudska prava „nedvosmisleni prioritet za Evropljane i njegov mandat“.

Kako je naglasio, „prema zahtevu nekoliko država-članica smo se dogovorili da počnemo pripremne radove za uspostavljanje globalnog režima sankcija u cilju rešavanja pitanja ozbiljnog kršenja ljudskih prava, koji će biti pandan takozvanom Zakonu Magnicki u Sjedinjenim Državama“.

Američki Zakon Magnicki je u decembru 2012. potpisao tadašnji predsednik SAD Barak Obama s ciljem da se kazne ruski zvaničnici koji se smatraju odgovornim za smrt ruskog advokata Sergeja Magnickog. Zakon se od tada koristi za sankcionisanje pojedinaca optuženih za kršenje ljudskih prava širom sveta.

„Postoji snažan konsenzus da se započnu pripremni radovi, a Evropska služba za spoljno delovanje (diplomatsko telo EU) će pripremiti dokumentaciju za to da bi se pripremio pandan tom zakonu“, rekao je Borel, dodajući da će „to biti opipljiv korak koji će reformisati globalno vođstvo EU u domenu ljudskih prava“, prenosi Politiko.

On je dodao da je ovo saopštenje usledilo baš uoči jučerašnjeg Dana ljudskih prava. Međutim, za izradu nacrta zakona će biti potrebno još vremena, a zvaničnici EU kažu da će pripremni radovi trajati mesecima.

„To što je EU danas jednoglasno odlučila da ozakoni režim sankcija za kršenje ljudskih prava širom sveta predstavlja veoma snažan signal“, napisao je na Tviteru holandski ministar spoljnih poslova Stef Blok.

Predloženi zakon još nema neko posebno ime. Diplomate EU oklevaju da ga nazovu „Zakon Magnicki Evropske unije“, pošto strahuju da bi to ime moglo da ukazuje na nameru da se njime targetiraju samo ruski zvaničnici (mada se američki zakon primenjuje na aktere širom sveta). Kada je Evropski parlament ranije ove godine apelovao na EU da primeni takav režim sankcija, saopštio je da „simbolično treba da nosi ime Sergeja Magnickog“.

Prema jednom visokom diplomati, predloženi režim će omogućiti EU da posebno targetira pojedince „bez slanja poruke da ne želite da sarađujete s tom zemljom“, pošto će se ovim sankcijama akcenat stavljati na odgovornost pojedinca, a ne nacionalnosti, mada pojedini mogu i dalje da imaju utisak da se zapravo targetira izvesna zemlja.

Za jednog drugog diplomatu „suština je u tome da postoje krivična dela koja se ne mogu pripisivati nekoj zemlji. U tom slučaju treba da budemo u mogućnosti da na odgovornost pozivamo pojedinačne počinioce“. Treći, pak, smatra da će režim sankcija služiti da se pokaže da „imamo moć“. On je dodao da bi sistem mogao da bude „i simboličan i efikasan“, u zavisnosti od toga kako ga države-članice koriste.

Iranski zvaničnici moguće „mete“

Jedna moguća meta zakona Evropske unije bi mogli da budu iranski zvaničnici, smatraju neke diplomate. EU je i dalje potpisnica nuklearnog sporazuma iz 2015. s Teheranom iako su se SAD povukle, ali, budući da Amnesti internešenel tvrdi da „je najmanje 208“ ljudi ubijeno na demonstracijama u Iranu, Briselu je predstavljena spoljnopolitička dilema – između podupiranja standarda ljudskih prava i pokušaja da se održe čvrsti odnosi s Teheranom. Visoki predstavnik EU DŽozef Borel je na konferenciji za novinare u ponedeljak rekao da stav EU prema nuklearnom sporazumu „nas ne sprečava da uvedemo sankcije ako je to slučaj iz perspektive kršenja ljudskih prava, to nema nikakve veze s nuklearnim sporazumom“.