Koje su države uputile vojnu pomoć na Bliski istok i u region Mediterana?

U četvrtak je i Australija najavila da će poslati „sredstva“ u region, ali nije precizirala o kakvoj vrsti vojne opreme ili snaga je reč, piše Al Jazeera.

Rat, koji je počeo 28. februara operacijom Epic Fury, kampanjom koju su pokrenule United States i Israel protiv Iran, nastavio je da eskalira i sedmog dana u petak, dok su napadi nastavljeni u Iranu, Izraelu i drugim zemljama regiona.

Koje evropske zemlje šalju vojnu pomoć na Bliski istok?

Ujedinjeno Kraljevstvo

U ponedeljak je baza RAF Akrotiri na Kipru tokom noći bila meta napada dronom, saopštili su predsednik ostrva i britansko Ministarstvo odbrane, nakon što je premijer Kir Starmer rekao da će Velika Britanija dozvoliti SAD da koriste njene baze za pokretanje „odbrambenih“ udara na Iran.

Britansko Ministarstvo odbrane je u utorak saopštilo da šalje razarač HMS Dragon u istočni Mediteran zajedno sa dva helikoptera kako bi „pojačali odbranu od dronova za naše kiparske partnere“.

HMS Dragon je jedan od šest razarača protivvazdušne odbrane tipa 45 u sastavu Kraljevske mornarice. Opremljen je raketnim sistemom Sea Viper, koji može da lansira osam raketa za manje od 10 sekundi i istovremeno navodi do 16 raketa, navodi se u saopštenju ministarstva.

U četvrtak je premijer Kir Starmer na konferenciji za novinare rekao da će Velika Britanija poslati još četiri borbena aviona Eurofighter Typhoon u Qatar kako bi pomogli u odbrani.

Francuska

U utorak je predsednik Emanuel Makron rekao da Francuska šalje nosač aviona u Mediteran kao odgovor na širenje sukoba.

„Naredio sam da nosač aviona Charles de Gaulle, zajedno sa svojim vazdušnim snagama i pratnjom fregata, krene ka Mediteranu“, rekao je u televizijskom obraćanju, dan nakon što je upozorio na rizik da se sukob prelije preko granica Evrope.

Makron je takođe rekao da šalje vojna sredstva na Kipar, dan nakon što su dronovi iranske proizvodnje pogodili britansku vazdušnu bazu RAF Akrotiri na ovom mediteranskom ostrvu.

„Takođe sam odlučio da pošaljem dodatna sredstva protivvazdušne odbrane i francusku fregatu Languedoc, koja će stići kod obale Kipra večeras“, rekao je.

Grčka

Grčka je poslala dve fregate i četiri borbena aviona F-16 na Kipar. Takođe je dozvolila SAD da koristi njihovu bazu na ostrvu Krit.

Italija

Rim je saopštio da će u narednim danima poslati „pomorska sredstva“ na Kipar zajedno sa Francuskom, Holandijom i Španijom.

Italija je takođe obećala „sisteme protivvazdušne odbrane, protiv dronova i protivraketne sisteme“ partnerima u Zalivu.

Italijanski mediji izvestili su da pomoć može uključivati i SAMP/T.

Ministar odbrane Gvido Kroseto rekao je da italijanske vazduhoplovne baze mogu biti korišćene od strane SAD za „logističku podršku“ za „avione koji nisu namenjeni za borbu“, u skladu sa postojećim sporazumima.

Portugal

Portugal je dozvolio SAD da koristi njihovu bazu u okviru operacija usmerenih protiv Irana, ali pod određenim uslovima.

Premijer Luis Montenegro rekao je u sredu da je dozvola data „uz razumevanje da su ove operacije odbrambenog ili odmazničkog karaktera, da su neophodne i proporcionalne, i da ciljaju isključivo vojne ciljeve“.

Španija

Pedro Sančez jasno je izrazio protivljenje ratu u verbalnom sukobu sa Donaldom Trampom.

U utorak je Španija naglasila da SAD treba da poštuju međunarodno pravo i bilateralne trgovinske sporazume sa EU, nakon što je Tramp zapretio prekidom sve trgovine sa zemljom zbog odbijanja da američka vojska koristi španske baze za misije povezane sa udarima na Iran.

Ipak, Špain je saopštila da će poslati svoju najmoderniju fregatu kako bi pomogla u zaštiti Kipra.

U četvrtak je ministarstvo odbrane navelo da će ratni brod „pružati zaštitu i protivvazdušnu odbranu“ i „podržavati evakuaciju civila ukoliko bude potrebno“.

Zašto evropske zemlje to rade?

Iako oprezne da se direktno ne umešaju u rat SAD – Izrael protiv Irana, evropske zemlje su ipak uvučene u sukob zbog napada na Kipar i zapadne saveznike u zemljama Zaliva, koje primaju američke trupe u vojnim bazama.

U objavi na društvenim mrežama u utorak, najavljujući britansko raspoređivanje vojske, premijer Kir Starmer je rekao da je zemlja „potpuno posvećena bezbednosti Kipra i britanskog vojnog osoblja stacioniranog tamo“.

„Uvek ćemo delovati u interesu Britanije i naših saveznika“, napisao je na platformi X.

U četvrtak je Starmer na konferenciji  rekao da i dalje stoji iza svoje odluke da se ne pridruži američko-izraelskoj kampanji u Iranu.

Njegovo prvobitno odbijanje izazvalo je oštru kritiku Trampa. „Ovo nije Vinston Čerčil sa kojim imamo posla“, rekao je Tramp u utorak.

Emanuel Makron je osudio kampanju SAD i Izraela u Iranu, navodeći: „Sjedinjene Američke Države i Izrael odlučili su da pokrenu vojne operacije, sprovedene van međunarodnog prava, što ne možemo da odobrimo.“

Ipak, dodao je da „Islamska Republika Iran snosi primarnu odgovornost za ovu situaciju“ zbog svog „opasnog“ nuklearnog programa, podrške regionalnim posrednicima i naređenja da se puca na „sopstveni narod“ tokom protesta u januaru.

Makron je naveo da su francuske snage oborile dronove „u samoodbrani“ tokom prvih sati sukoba.

„Odmah smo reagovali i oborili dronove u samoodbrani u ranim satima sukoba kako bismo zaštitili vazdušni prostor naših saveznika, koji znaju da mogu da računaju na nas“, rekao je, pozivajući se na odbrambene sporazume sa Katarom, Kuvajtom i UAE.

Koje druge zemlje šalju vojne snage na Bliski istok?

U četvrtak je premijer Australije Enthoni Albaneze rekao parlamentu da će rasporediti „vojna sredstva“ na Bliski istok, dok vlada nastavlja da koordinira povratak građana zaglavljenih u regionu.

„Zahvaljujem onim Australijancima koji odlaze u opasnu situaciju kako bi pomogli svojim sunarodnicima“, rekao je Albaneze, bez detaljnog objašnjenja o vrstama sredstava.

U petak su australijski mediji izvestili da to uključuje C-17A Globemaster i KC-30A Multi-Role Tanker Transport, ali da vlada nije otkrila gde se trenutno nalaze.

Analitičar vojne politike, koji je govorio za Al Jazeera pod uslovom anonimnosti, rekao je: „Australija je tradicionalno podržavala SAD u ovim operacijama. Mislim da je njihova pomoć prilično ograničena, ali pokazuje podršku ukupnoj nameri da se oslabi režim u Iranu i ukloni pretnja njihovog razvoja nuklearnog oružja“.