„Rivalstvo se zaoštrava“: Države EU prete da će tužiti Evropsku komisiju

Rivalstvo u EU se, piše briselski portal, zaoštrava dok zemlje optužuju Komisiju da je prekršila pravo EU potpisivanjem sporazuma sa Parlamentom.

U pismu, čija će konačna verzija biti odobrena u sredu, zemlje članice izražavaju protivljenje sporazumu postignutom prošle godine između Parlamenta i Komisije, kojim se zakonodavnom telu daje veći uticaj u procesu donošenja odluka.

Savet EU, koji predstavlja nacionalne prestonice, i Parlament, sastavljen od poslanika koje građani biraju neposredno, zajedno oblikuju zakone koje predlaže Komisija, izvršna grana EU.

Parlament je često tretiran kao mlađi partner, ali je tokom godina nastojao da proširi svoj uticaj u zakonodavnom procesu – sklapajući sporazume sa Komisijom i snažno braneći svoju ulogu pred sudom kada smatra da je nepravedno zaobiđen.

„Savet je više puta izrazio ozbiljne rezerve“ prema ovom sporazumu, navodi se u nacrtu pisma, kao i prema „njegovoj usklađenosti sa principima utvrđenim u Ugovorima“.

Države su posebno nezadovoljne obećanjem Komisije da će obezbediti „jednak tretman“ Saveta i Parlamenta u zakonodavnom procesu.

„To nije slučaj“, navodi se u pismu, što je, kako tvrde, „jasno pokazano“ osnivačkim ugovorima EU, koji Savetu daju više ovlašćenja nego Parlamentu.

Još jedan problem za zemlje članice jeste veći uticaj poslanika Evropskog parlamenta na međunarodne sporazume, posebno u svetlu trgovinskog sporazuma sa južnoameričkim blokom Mercosur, koji je Parlament odložio nakon što su prestonice postigle dogovor građen 25 godina.

Ako Parlament i Komisija ne izmene „problematične“ delove sporazuma, „Savet zadržava pravo da preduzme odgovarajuće mere radi zaštite svojih prerogativa, uključujući i pokretanje postupka pred Sudom“, što se odnosi na Sud pravde Evropske unije, najvišu sudsku instancu bloka.

Komisija nije odgovorila na zahtev za komentar.

Zategnuto rivalstvo

U septembru su predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen zaključile takozvani okvirni sporazum o prirodi odnosa između njihovih institucija, nakon devet meseci teških pregovora.

Tekst bi trebalo da bude ratifikovan na plenarnoj sednici Parlamenta od 9. do 12. marta, a potom potvrđen od strane Komisije.

Glavni pregovarač Parlamenta u razgovorima sa Komisijom, nemački konzervativac Sven Simon, koji predsedava Odborom za ustavna pitanja, odbacio je tvrdnje o uzurpaciji moći.

„Uveren sam u našu procenu nadležnosti i institucionalne ravnoteže i ne vidim nikakav razlog za zabrinutost u vezi sa eventualnim postupcima pred Sudom pravde“, rekao je Simon za Politico.

Dodao je da je „žalosno“ što se čini da su države „sve više zaokupljene institucionalnom defanzivom, nacionalnim refleksima i proceduralnim sitnicama, umesto da se usredsrede na našu zajedničku odgovornost da odlučno pokrenemo Evropu napred“.

Sporazum Komisije i Parlamenta nalazi se na dnevnom redu sastanka ambasadora EU u sredu, rekao je portparol iz Kipra, države koja trenutno predsedava Savetom EU.

„Cilj je da Savet odobri pismo koje će biti poslato Parlamentu i Komisiji, kao i da se održi rasprava o toj temi“, rekao je. „Savet je izrazio zabrinutost u vezi sa revidiranim okvirnim sporazumom, u pogledu svojih prerogativa i institucionalne ravnoteže uspostavljene Ugovorima“.

Šta zabrinjava Savet?

Pismo Saveta osporava delove sporazuma koji bi omogućili Parlamentu prisustvo tokom međunarodnih pregovora. Ugovori „ne daju Parlamentu pravo konsultacija tokom faze pregovora, već samo pravo informisanja, koje ne uključuje niti opravdava učešće poslanika u koordinacionim sastancima“, navodi se u pismu.

Zemlje članice se protive i klauzuli koja bi zahtevala da Komisija dobije saglasnost Parlamenta pre nego što privremeno primeni trgovinske sporazume dok su još u fazi ratifikacije. Prema Ugovorima, samo Savet ima pravo da odluči o privremenoj primeni trgovinskog sporazuma.

Sporazum, takođe, predviđa da Komisija mora detaljno da obrazloži korišćenje člana 122 Ugovora, koji omogućava Komisiji i Savetu da u vanrednim situacijama zaobiđu Parlament.

Na primer, član 122 je korišćen prilikom uspostavljanja programa zajmova za naoružanje SAFE radi jačanja odbrane. Savet smatra da bi takva obaveza „narušila prerogative Saveta i promenila institucionalnu ravnotežu“.

Iako Ugovori daju isključivo Komisiji pravo da predlaže ili menja zakonodavstvo, Parlament je sve češće tražio od Komisije da priprema zakone na zahtev poslanika. Prema novom sporazumu, Komisija se obavezuje da pruži detaljno obrazloženje ako ne postupi po zahtevu Parlamenta da izradi zakon, kao i da obezbedi tehničku i finansijsku podršku za pilot-projekte kojima bi se testirali predloženi zakoni.

Države članice tvrde da to stvara neravnotežu u središtu zakonodavnog procesa EU, jer postoji rizik da Komisija odstupi od svoje uloge neutralnog posrednika i Parlamentu da „povoljniji položaj“ u odnosu na Savet kada je reč o pokretanju zakonodavstva.

Poslanik Simon odbacio je zabrinutosti država, rekavši da je novi tekst u skladu sa pravom EU i da jednostavno „jača demokratsku odgovornost“.

„Ovo nije pitanje institucionalnog rivalstva, već stvaranje Unije koja je sposobnija, transparentnija i odgovornija prema građanima“, dodao je.