Građani Južne Koreje biće mlađi jednu ili dve godine: Usvojeni zakoni koji ukidaju tradicionalni način brojanja starosti 1Foto: Shutterstock/Prostock-studio

Jun 2023. označiće kraj sistema po kojem će se bebama godina rođena računati kao nulta, a na starost će se godina dodavati svakog 1. janura.

Južna Koreja je usvojila zakone za ukidanje tradicionalnog načina brojanja starosti i usvajanje međunarodnog standarda – pomeranja koja će njene građane učiniti jednom ili dve godine mlađima na zvaničnim dokumentima, prenosi Gardijan.

Korejci se smatraju da imaju godinu dana kada su rođeni, a godina se dodaje svakog 1. januara. To je starost koju Korejci najčešće navode u svakodnevnom životu.

Takođe postoji poseban sistem za potrebe regrutacije ili za izračunavanje zakonske starosne dobi za konzumiranje alkohola i pušenja, u kojem se starost osobe računa od nule pri rođenju, a godina se dodaje 1. januara.

Međutim, od ranih 1960-ih, Južna Koreja je za medicinske i pravne dokumente takođe koristila međunarodnu normu računanja od nule pri rođenju i dodavanja godine na svaki rođendan.

Konfuzni niz sistema nestaće od juna 2023, barem na zvaničnim dokumentima, kada stupe na snagu novi zakoni koji predviđaju korišćenje samo međunarodnog metoda brojanja starosti.

„Revizija ima za cilj smanjenje nepotrebnih socio-ekonomskih troškova jer pravni i društveni sporovi, kao i konfuzija i dalje postoje zbog različitih načina izračunavanja starosti, rekao je parlamentu Ju Sang-bum iz vladajuće partije Moć naroda“, preneo je Gardijan.

Jeong Da-eun, dvadesetdevetogodišnja kancelarijska radnica, srećna je zbog promene i kaže da je uvek morala dvaput da razmisli kada su je u inostranstvu pitali o njenim godinama.

„Sećam se da su me stranci gledali zbunjeno jer mi je trebalo toliko vremena da se vratim sa odgovorom koliko imam godina. Ko ne bi poželeo da bude godinu ili dve mlađi“, dodala je.

Poreklo sistema je nejasno. Jedna teorija je da kada se navrši godinu dana pri rođenju uzima se u obzir vreme provedeno u materici – sa devet meseci zaokruženih na 12. Drugi to povezuju sa drevnim azijskim numeričkim sistemom koji nije imao koncept nule.

Objašnjenja za dodatnu godinu dodatu 1. januara su komplikovanija.

Neki stručnjaci ukazuju na teoriju da su stari Korejci svoju godinu rođenja stavljali u kineski šezdesetogodišnji kalendarski ciklus, ali su, u vreme kada nije bilo redovnih kalendara, imali tendenciju da ignorišu dan svog rođenja i jednostavno dodaju celu godinu prvog dana po lunarnom kalendaru.

Dodatna godina 1. januara postala je uobičajena jer je sve više Južnokorejaca počelo da poštuje zapadni kalendar.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.