Gradovi duhova – Kinezi retko izlaze iz kuća

„Ja se ne bojim. Mi puno dezinfikujemo i nosimo zaštitne maske“, kaže vlasnik jednog restorana u Pekingu. Ipak je zamolio da mu ne pominjemo ime. NJegov lokal je jedan od malobrojnih koji su još otvoreni. Uprkos smanjenoj konkurenciji, trenutno u restoranu ruča samo jedan gost – u prostoriji u kojoj ima mesta za četrdesetak ljudi.

U restoran ulaze tri predstavnika uprave tržnog centra. NJihove oči iznad zaštitnih maski nas ozbiljno posmatraju. Mere vlasniku telesnu temperaturu na čelu. „Tako je to dva puta dnevno“, priča. NJegova je temperatura normalna.

Zatvorena je većina restorana, prodavnica, frizerskih i kozmetičkih salona u poznatom tržnom centru. Ista je situacija u celom Pekingu. Gotovo niko se ne usuđuje da izađe iz kuće. Ulice su prazne.

I to iako je Peking udaljen oko hiljadu kilometara od Vuhana, grada u kojem je izbila zaraza. Trenutno je i u Pekingu registrovano preko stotinu obolelih, a korona-virus se proširio i na druge oblasti u Kini. Raste i strah od zaraze.

„Pa svako postaje paničan kada vidi trend infekcije. I ja se bojim zaraze“, priznaje 50-godišnji menadžer jednog lanca prodavnica alkoholnih pića. Kaže da se ionako bori protiv neke čudne prehlade i da slabo izlazi iz kuće. „Sledim uputstva Vlade, štitim se i izolujem sebe. Ali i ja moram povremeno u prodavnicu da kupim par stvari.“

Paralele između dva virusa

Svakodnevno se izveštava o rastu broja obolelih i umrlih od korona-virusa. Do sada je umrlo više od 200 ljudi. Brojka od oko 10.000 zaraženih već je premašila broj obolelih od SARS-a pre 17 godina. Tada je umrlo 774 ljudi.

Uočljive su paralele između širenja ta dva virusa: oba potiču od divljih životinja. I tada i danas su preduzete radikalne mere da se spreči širenje epidemije. U pokrajini Hubej, koja je najteže pogođena zarazom, u kolektivnom karantinu nalazi se 45 miliona ljudi. Tamo je zaustavljen čitav saobraćaj. U celoj Kini više ne voze međugradski autobusi, dok su železničke i avionske veze znatno smanjene.

U ruralnim područjima postavljene su blokade puteva kako bi se spriječio dolazak posetilaca iz drugih mesta. Slobodni dani povodom kineske Nove godine su jednostavno produženi. Škole, univerziteti i vrtići ostaju zatvoreni, fabrike ne rade, kancelarije su zaključane.

Tokom epidemije SARS-a su te mere znatno doprinele suzbijanju zaraze. Svi se nadaju da će i ovoga puta biti tako. „Razlika je danas u tome što je virus zarazniji, mada se čini da je smrtnost manja“, kaže jedan 42-godišnji inženjer.

Zabrana prodaje divljih životinja

U Kini se sve glasnije raspravlja o tome da li se sadašnje stanje moglo izbjeći. Kineski Vrhovni sud kritikovao je policiju u Vuhanu koja je krajem decembra pozvala na informativni razgovor jednog lekara jer je putem interneta širio „glasine“ o ponovnom izbijanju SARS-a na tržnici gde se prodaje divljač u Vuhanu.

Policija je zatražila potpisivanje izjave da više neće širiti te informacije. Kasnije su te „glasine“ zvanično potvrđene kao istinite.

„Da je javnost tada poverovala ‘glasinama’ i zbog straha od SARS-a počela da nosi zaštitne maske, dezinfikuje i izbegavati mesta gde se prodaje divljač, onda bi epidemija danas lakše moglo da se stavi pod kontrolu“, izjavio je sudija Vrhovnog suda.

I početno zataškavanje informacija podseća na SARS. Ali sada je nešto drukčije – naime, nakon obuzdavanja zaraze SARS-om, u Kini je i dalje cvetala trgovina divljim životinjama, pa čak i slepim miševima koji su poznati kao nosioci korona-virusa. Prošle nedelje je međutim zabranjena prodaja divljih životinja namenjenih ljudskoj prehrani.

Jedan finansijski stručnjak, koji takođe ne želi da otkriva ime, nada se dolasku toplijeg razdoblja: „Kada se poboljša vreme i preduzmu sve mere, onda će se i kriza rešiti.“ Priča da kod sebe uvek ima plastičnu kesicu koju koristi da pritisne dugme u liftu. Često pere ruke ili se kupa čim duže boravi izvan kuće. Izbjegava javni prevoz i koristi automobil.

On je 2003. SARS doživeo drugačije: „Tada sam bio samac. Ali sada imam porodicu sa starijim i mlađim članovima. Tu je psihološki stres drugačiji.“