U ponedeljak u ponoć istekao je rok za podnošenje kandidacijskih lista za parlamentarne izbore koji će se u Hrvatskoj održati 8. novembra. Rekordno kratka zvanična pedizborna kampanja počinje u petak 22. oktobra pošto su stranke i političari, kako za Danas kaže dr Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije iz Zagreba, u već dugotrajnoj pretkampanji „toliko dosadili da se ljudima već zgadilo“.
Građani Hrvatske će 8. novembra prvi put glasati i za liste stranaka i koalicija i za pojedinačne kandidate. Uvedeno je, naime, preferencijalno glasanje. Hrvatska ima deset izbornih jedinica, plus izborna jedinica dijaspore i izborna jedinica nacionalnih manjina.
Poslednje istraživanje javnog mnenja, koje je za RTL obavila Promocija plus između 15. i 18. oktobra, potvrđuje dosadašnje analize prema kojima se Hrvatska demokratska zajednica lidera Tomislava Karamarka potpuno oporavila od poraza koji je doživela na izborima 2011. godine, ali da Domoljubna koalicija kojoj je na čelu sa tankom prednošću vodi ispred koalicije Hrvatska raste kojoj je na čelu SDP lidera Zorana Milanovića. Ovo istraživanje je, za razliku od ranijih, obavljano po izbornim jedinicama što mu daje dublju uverljivost i njegovi rezultati govore da će HDZ u osam anketom obuhvaćenih izbornih jedinica osvojiti 52 od ukupno 112 mandata, a SDP 48. Konačni rezultat ne samo da preti da bude tesan, nego upućuje na zaključak da nijedna velika stranka neće sama moći da sastavi vladu.
Poput Vilibora Sinčića na nedavnim hrvatskim predsedničkim izborima, i parlamentarni izbori u Hrvatskoj imaju svoju zvezdu sa margine, koja preti, ako ne pobedom, a onda postizbornom pozicijom jezička na vagi.
„Mi ćemo sigurno biti ti koji će odlučivati ko će sastavljati vladu, osim ako je mi ne budemo sastavljali s obzirom na uzlazni trend, ali sigurno nećemo sarađivati ni sa kim ko ne pristane na reforme“, hrabri sebe i birače šef Mosta nezavisnih lista, u biti lokalne političke grupacije iz Metkovića, grada sa oko 15.000 stanovnika u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, koja bi mogla da postane treća po snazi hrvatska politička grupacija. Kako bi ojačao svoju i samouverenost svojih birača i, kako on tvrdi, pokazao da njegova stranka ne neguje kult ličnosti, Božo Petrov je jedini lider neke značajnije učesnice na predstojećim izborima koji svoje ime nije stavio na čelo izborne liste nego na dno.
Po predizbornim anketama sudeći, gradonačelnik Metkovića Božo Petrov (1979) zaista je prilično po volji hrvatskih birača i to ne samo onih koji imaju lično iskustvo s njegovim dvogodišnjim gradonačelnikovanjem u Metkoviću. Mada se mora imati u vidu da predizborne ankete mogu izražavati i samo poslednja upozorenja velikim političkim strankama koja se ne moraju preliti u glasačke kutije.
U svojim televizijskim nastupima Petrov, koji je po profesiji psihijatar, ne ostavlja bog zna kakav utisak. U emisiji Nedeljom u 2 se pojavio s kič-kravatom ukrašenom šahovnicom i na kritičnim pitanjima je pokazao da voli sve što vole prosečni Hrvati s tom razlikom što bi o ponečem od svega toga razmislio bar u predizborne za svaki slučaj svrhe.
Upitan šta misli o nedavnim incidentima povodom predstave Olivera Frljića u Narodnom kazalištu u Rijeci, Petrov je rekao da je Frljić previše provokativan za ono što je Hrvatska preživela pre 20 godina, a da bi on pozorišne intendante birao na konkursu. Slavonska sokolska garda, odnosno crnokošuljaši koje je Branimir Glavaš postrojio pred zgradom Državne izborne komisije dok je njegov HDSSB predavao svoju izbornu listu, Petrovu ne smeta, ali joj ne vidi svrhu i smatra je „običnom populističkom paradom“. On je protiv monetizacije autocesta, a analizirao bi rad nevladinih organizacija i utvrdio da li zaslužuju da budu finansirane. A što se tiče Crkve i ideje da i ona polaže račune, Petrov je za nove razgovore sa Crkvom. Otac je troje dece i lično je protiv pobačaja, da je ginekolog nikada ga ne bi obavio, ali bi krajnju odluku za ili protiv prepustio stručnjacima.
Zaštitni znak Bože Petrova je ideja o reformi lokalne samouprave koja razumljivo privlači birače jer od 400 hrvatskih gradova i opština oko 270, rečeno je tokom TV razgovora sa Petrovim, kuburi sa finansijama. On nije hteo da izusti da bi neke opštine ukinuo, tim pre što ih je nekoliko nastalo raspadom ranije veće opštine Metković, ali je opštinske načelnike pozvao da svoj posao obavljaju volonterski, a žive od radnog mesta u realnom sektoru, a opštine koje s parama kubure da stvore zajedničke organe vlasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
