Ivan Ejub Kostić za Danas: Konačan cilj je jasan – pretvoriti Iran u novu Libiju ili Siriju

Kako dodaje, suprotno narativima sa Zapada, prema kojima je Izrael defanzivni akter koji reaguje na regionalne pretnje, „stvarnost pokazuje da je on od samog svog nastanka, oličenje naseljeničkog kolonijalnog projekta zasnovanog na etničkom čišćenju, ekspanzionizmu i sistematskom uništavanju svakog političkog subjekta koji se usudi da ospori njegovu supremaciju“.

“Aktuelna agresija protiv Irana predstavlja samo još jedan primer upravo te istorijske trajektorije. Tako, kao i uvek do sada, Izrael vodi rat pod pažljivo konstruisanim diskursom „samoviktimizacije“, „samoodbrane“ i „civilizacijske izuzetnosti“. Medijsko izveštavanje na Zapadu savršeno oslikava dvostruke standarde: izraelske agresije se nazivaju „preventivnim udarima“; izraelski ratni zločini nazivaju se „kolateralnom štetom“: izraelske likvidacije predstavljaju se kao „legitimne antiterorističke operacije““, navodi Kostić.

Drugim rečima, dodaje naš sagovornik, sve izraelske akcije, „ma koliko krvave bile, apsolutno su politički podržane od strane Vašingtona i Evropske unije, medijski pokrivene kroz bezočne dezinformacije zapadnih medija, i ideološki amnestirane od strane liberalne zapadne inteligencije, koja antisemitizam koristi kao legitimizaciju za izraelske zločine“.

Nasuprot tome, kaže Kostić, svaka iranska reakcija se kriminalizuje kao destabilizujuća, iracionalna ili teroristička.

„Takođe, svaka kritika Izraela se momentalno patologizuje kao antisemitizam, dok se izraelsko nasilje normalizuje kao nužnost. Frapantna asimetrija smrti i uništenja ostaje zamagljena jezikom u kome muslimanski životi jednostavno nemaju istu ontološku vrednost kao životi izraelskih, američkih ili evropskih civila. Izrael i Sjedinjene Države pokrenuli su ovu vojnu akciju protiv Irana, ne vodeći se ciljem neutralisanja neposredne pretnje niti radi sprečavanja razvoja nuklearnih kapaciteta Irana. Režimi u Tel Avivu i Vašingtonu vrlo dobro znaju da su iranska nuklearna postrojenja previše disperzovana i utvrđena da bi se mogla trajno uništiti vazdušnim udarima“, ističe Kostić.

Prema njegovim rečima, njihov cilj je, u stvarnosti, daleko ambiciozniji.

„Izazvati kolaps iranske države putem sistematske eliminacije vojne, političke i naučne elite, stvarajući vakuum koji bi potom bio ispunjen klijentelističkim autokolonijalnim režimimom. Konačan cilj je jasan: pretvoriti Iran u novu Libiju ili Siriju – u neuspešnu, fragmentisanu državu podeljenu na zone kontrole pod vlašću naoružanih plaćeničkih proksi-snaga, sektaških milicija i kriminalnih struktura pod nadzorom zapadnih i zalivskih vojnih službi. Izraelski stratezi ne vide ovu unutrašnju dezintegraciju samo kao cilj po sebi, već kao način neutralisanja iranske uloge kao ključnog čvorišta Osovine otpora koja stoji na putu potpunoj imperijalnoj dominaciji Zapada nad zapadnom, ali i centralnom i istočnom Azijom“, navodi Kostić.

Drugim rečima, dodaje Danasov sagovornik, ono što se danas događa Iranu nije samo rat protiv jedne države – to je plan za pokoravanje čitavog Globalnog juga.

„Iste specijalne vojne jedinice, dronovi i raketne taktike koje se sada primenjuju protiv Irana već se uvežbavaju za buduće ofanzive protiv svake države koja odbija da se povinuje osovini SAD-NATO-Izrael. Metod je jednostavan: sabotaže unutar granica protivnika, destabilizacija rukovodstva atentatima, fragmentacija unutrašnje suverenosti kroz proksi građanske ratove i diplomatsko-medijski pritisak koji parališe šira savezništva i alijanse. Zato države Globalnog juga moraju napustiti iluziju o mogućnosti mirne multipolarnosti. Sukob u Iranu je prva linija globalne borbe za drugačiji svetski poredak. Ako Iran padne, napad na druge ključne države potencijalnog multipolarnog poretka će uslediti veoma brzo“, navodi Kostić.

Istorijski, dodaje on, Iran je uspevao da odvrati izraelske i američke napade pažljivo balansirajući odgovore na njih.

„Odvraćanje nije bilo zasnovano samo na vojnom paritetu, već i na pretnji asimetričnim odmazdama koje bi nanele Izraelu i njegovim saveznicima neprihvatljive gubitke. Dugi niz godina Izrael se uzdržavao od atentata na ličnosti poput Hasana Nasrale upravo zato što je procenjivao da bi posledice bile veoma velike. Međutim, kroz postepenu i promišljenu kampanju eskalacije, Izrael i SAD su sistematski podrivali iranski mehanizam odvraćanja. Napad iz 2024. na iransku diplomatsku misiju u Damasku, nakon koga su usledili i atentati na predsednika Ebrahima Raisija i ministra spoljnih poslova Amir-Abdolahijana, predstavljali su ključne prekretnice u tom procesu“, ukazuje Kostić.

Po njegovom mišljenju, iranski odgovori putem simboličnih raketnih udara i diplomatske uzdržanosti signalizirali su nespremnost ili nemogućnost Irana da odlučnije reaguje.

„Ovakav razvoj događaja dodatno je ohrabrio izraelski režim da krene još dalje, što je kulminiralo ubistvima komandanta Hezbolaha Fuada Šukra i političkog lidera Hamasa Ismaila Hanije na iranskoj teritoriji, a zatim i samog Hasana Nasrale, lidera Hezbolaha“, navodi Kostić.

Takođe, smatra naš sagovornik, Iran može da gađa i američke baze i interese širom regiona, kao i da zatvori Ormuski moreuz i destabilizuje globalne energetske tokove.

„Jer, ograničeni udari na izraelsku infrastrukturu i simbolični raketni napadi pokazali su se nedovoljnim u trenutku kada izraelski režim svakom novom eskalacijom postiže sve povoljniji bilans“, zaključuje Ivan Ejub Kostić.