Izvori iz američke VOA: Pentagon svrstao Izrael u najvišu kategoriju špijunske pretnje

Američki mediji izveštavaju da je anonimni izvor iz američke Vojno-obaveštajne agencije (DIA) dostavio poverljive informacije prema kojima je Pentagon, zbog značajno pojačanih izraelskih obaveštajnih aktivnosti usmerenih protiv SAD, Izrael svrstao u najvišu kategoriju špijunske pretnje.

Vašington je to demantovao, dok je Jerusalim optužbe odbacio kao „potpuno neistinite“.

Ipak, izveštaji su izazvali veliku pažnju u Vašingtonu, jer se Izrael smatra jednim od najbližih američkih saveznika. Istovremeno, oni ukazuju na problem star više od jedne decenije – međusobno nepoverenje kada su u pitanju obaveštajne aktivnosti strateških partnera. No, u pozadini bi moglo da bude i nešto sasvim drugo.

Prisluškivanje među prijateljima – da li je to oduvek tako bilo?

U Nemačkoj ova vest podseća na izjavu tadašnje kancelarke Angele Merkel, nakon što je otkriveno da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prisluškivala njen mobilni telefon. „Špijuniranje među prijateljima jednostavno nije prihvatljivo“, izjavila je tada Merkel.

Međutim, ubrzo je postalo poznato da je i nemačka Savezna obaveštajna služba (BND) decenijama špijunirala savezničke države, vlade i institucije. Nemački stručnjak za obaveštajne službe Erih Šmit-Enbom uveren je da se čak i prijateljske države međusobno špijuniraju gotovo rutinski, a posebno SAD i Izrael.

„Uvek je bilo operacija Mosada u Sjedinjenim Državama u okviru borbe protiv međunarodnog terorizma, koje nisu bile usklađene sa FBI-jem. S druge strane, Izrael je za elektronsko-obaveštajne aktivnosti NSA uvek bio zanimljiva meta, posebno tokom ratova“, kaže Šmit-Enbom za DW.

Koji su slučajevi izraelske špijunaže protiv SAD-a poznati?

Najpoznatiji primer izraelske špijunaže u SAD i danas je slučaj Džonatana Polarda iz 1987. godine. Taj američki državljanin, zaposlen u obaveštajnoj službi američke mornarice, prosleđivao je poverljive informacije izraelskoj obaveštajnoj službi i za to, prema pisanju lista The Times of Israel, dobio nekoliko desetina hiljada dolara.

Nakon što je priznao krivicu osuđen je na doživotni zatvor. Visoki izraelski političari godinama su se zalagali za njegovo oslobađanje. Polard je 2015. pušten iz zatvora pod određenim uslovima, a kada mu je 2020. dozvoljen odlazak u Izrael, na aerodromu ga je lično dočekao izraelski premijer Benjamin Netanjahu. „To je za Amerikance bila velika uvreda“, smatra Šmit-Enbom.

Godine 2004. otkriveno je da je Lorens Frenklin, politički analitičar u američkom Ministarstvu odbrane, preko moćne proizraelske lobističke organizacije AIPAC, Izraelu prosleđivao poverljive informacije o američkoj politici prema Iranu. AIPAC i Izrael to negiraju, ali je Frenklin osuđen zbog špijunaže.

Snoudenovi dokumenti

Tokom afere Edvarda Snoudena 2013. godine izraelska špijunaža nije bila u centru pažnje. Ipak, britanski Gardijan usput je naveo kako je, prema jednom od Snoudenovih dokumenata, američka Nacionalna obaveštajna agencija još 2008. procenila da je izraelska obaveštajna služba „treća najagresivnija tajna služba prema SAD“.

Koga su SAD špijunirale?

Snouden je postao poznat jer je razotkrio masovni nadzor miliona ljudi, koji su sprovodili NSA i druge američke službe. Dokumenti su pokazali koliko blisko NSA sarađuje sa službama prijateljskih država. Istovremeno je otkriveno da su SAD špijunirale i svoje saveznike. Među metama bili su tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, ali i francuski predsednici Žak Širak, Nikola Sarkozi i Fransoa Oland.

Dokumenti Pentagona koji su procureli 2023. godine sugerisali su da su američke službe nadzirale interne rasprave južnokorejske vlade. To je demantovano i saopšteno da je većina dokumenata falsifikovana, ali se nije preciziralo koji delovi.

Zašto je aktuelni slučaj toliko osetljiv?

Gotovo da nema spora oko toga da se čitava afera mora posmatrati u kontekstu zajedničkog američko-izraelskog rata protiv Irana i napetih odnosa između Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua. Dok američki predsednik navodno želi što pre da okonča sukob, Netanjahu, prema Trampovom mišljenju, ne čini dovoljno da stabilizuje krhko primirje.

Prema različitim procenama, Izrael je možda prešao crvenu liniju nadzirući visoke američke zvaničnike uključene u pregovore s Iranom. Među njima se navodno nalaze američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i više službenika Ministarstva odbrane SAD. Ako je to tačno, podizanje nivoa pretnje predstavljalo bi izraz ozbiljne krize poverenja između Vašingtona i Jerusalima. Ipak, ostaje pitanje zašto je ta informacija dospela u javnost, očigledno protiv volje američke administracije.

Pritisak na Izrael?

Za Eriha Šmit-Enboma nije presudno pitanje da li je informacija tačna ili ne. On veruje da je vest plasirana uz saglasnost američke vlade i da Tramp traži način da izvrši diplomatski pritisak na Izrael.

„S obzirom na izbore za Kongres u novembru, Tramp sebi ne može da priušti da protiv sebe okrene izraelski lobi u SAD, na primer direktnim smanjenjem vojne pomoći Izraelu“, kaže.

Ako se u javnosti stvori utisak da Izrael ozbiljno ugrožava američke interese špijunažom, onda je takav pritisak mnogo lakše opravdati.

„Američki predsednik sada ima mogućnost da izvrši pritisak na Izrael kako bi obustavio bombardovanja i povukao trupe iz južnog Libana“, zaključuje nemački stručnjak za obaveštajne službe.