Izbori u Rusiji šansa za izražavanje nezadovoljstva javnosti

Ali, i pored toga, očekuje se da će vladajuća stranka Jedinstvena Rusija pronaći način da održi svoje uporište i kontrolu u Držanoj Dumi, gde trenutno drži dve trećine mesta.

“Mnogi ljudi su veoma nezadovoljni. Ali, najveći problem je što među ljudima vlada nedostatak poverenja u njihovu sopsvenu moć i nedostatak poverenja u izbore kao takve. Najveća borba je naterati ljude da odu na glasačka mesta i bar pokušaju da se pobune”, rekla je za Gardijan Anastasija Brjukanova, nezavisna kandidatkinja iz jednog među opoziciji najsklonijim ditriktima u Moskvi.

Otvaranje glasačkih mesta označilo je početak trodnevnih izbora, a prvi dan je, prenosi Moscow Times, obeležen kontroverzom pošto su saveznici zatvorenog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog optužili Gugl i Epl da su uklonili njihovu aplikaciju za “pametno glasanje” iz svojih platformi nakon što su ruske vlasti zapretile da će zaposlene u ovim kompanijama poslati u zatvor.

Posle višemesečnih napora vlasti da uguše bilo kakvu opoziciju, vlada zabrinutost da bi niska izlaznost mogla da naškodi prestižu vladajuće stranke.

To je jedan od razloga što je predsednik Vladimir Putin, dan pred otvaranje birališta, pozvao glasače da izađu na izbore.

“Izbori za parlament su, bez sumnje, najvažniji događaj u našem društvu i našoj zemlji. Svima nam je podjednako u interesu da budu izabrani odgovorni, efikasni i uvaženi ljudi. Računam na vašu odgovornost i patriotsku dužnost”, poručio je Putin.

Kremlj pokušava da održi kontrolu nad parlamentom čiji će novi članovi biti na mestima i 2024. kada istekne Putinov sadašnji mandat.

Kako navodi Euronjuz, dugogodišnji predsednik će tada morati da odluči da li će se kandidovati za reizbor ili će pronaći neku drugu strategiju da ostane na vlasti.

Ove godine 14 stranaka ima kandidate za polovinu od 450 mesta u donjem domu ruskog parlamenta. Ali tri stranke, osim Jedinstvane Rusije, za koje se očekuje da će osvojiti pet odsto podrške neophodne da dobiju mesto, retko izazivaju Kremlj.

Preostala polovina mesta se bira u pojedinačnim izbornim jedinicama, gde nezavisni kandidati ili oni iz malih stranaka kao što je liberalna Jabloko partija možda imaju veće šanse.

Ankete pokazuju da je opšta podrška Jedinstvanoj Rusiji niska, ali i pored toga ruski nezavisni Centar za politiku predviđa da će ona osvojiti između 299 i 306 mesta, što je manje od 343 koliko trenutno ima, ali je ipak unutar okvira potrebnog da može da menja ustav.

U Centru smatraju da će većinu mesta koje izgubi Jedinstvena Rusija preuzeti Komunistička partija, ali i ona se uglavnom priklanja Kremlju.

Osim izbora za Dumu, u devet ruskih regiona se biraju guverneri, u 39 regiona biraju se zakonodavna tela, a u 11 gradova gradska veća.

“Veoma je malo interesovanja za ove izbore. Zapravo, oni neće ostaviti nikakav poseban trag u političkoj istoriji”, rekao je za agenciju AP Andrej Kolesnikov, analitičar u moskovksom Karnegi centru.

Ruska izborna komisija odlučila je da se glasanje produži i traje tri dana, zaključno sa nedeljom, kako bi se sprečilo stvaranje gužvi na biralištima usled pandemije virusa korona.
Međutim, kritičari tvrde da to povećava rizik od manipulacije na izborima.

Predsednica komisije Ela Pamfilova odbacila je ove tvrdnje, rekavši da će postojati “potpuni video nadzor” na izbornim mestima i da će glasačke kutije biti u osiguranim kontejnerima.

Rezultati ispitivanja koje je sprovela državna agencija VTsIOM pokazali su da više od jednog među svakih deset radnika u Rusiji kažu da su im šefovi dali direktivu kako da glasaju.

Ukrajinski političari takođe su se pobunili zbog toga što su glasačka mesta postavljena na aneksiranom Krimu, gde je vlada u Moskvi izdala 600.000 pasoša pro-ruskim separatistima pred izbore.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova uputila je kritike na račun Evropskog parlamenta koji je poručio da je Evropska unija spremna na to da ne prizna rezultate izbora ako se bude smatralo da su namešteni.

“Kao i u prošlosti, branićemo se protiv neprihvatljivog mešanja u nacionalni demokratski proces Ruske Federacije. Snažno osuđujemo pokušaje evropskih zvaničnika da manipulišu javnim mnjenjem u Evropi”, rekla je Zaharova.