Kako je biti Rus u Srbiji?

Do samo pre 14 meseci kafu je naručivao u Moskvi.

On je jedan od desetina hiljada ruskih državljana, koji su stigli u Srbiju nakon invazije na Ukrajinu.

„Kada pričate sa prijateljem, konobarom ili vlasnikom kafića, učite kako da se povežete sa ljudima kroz jezik“, nastavio je Ilija svoju priču na engleskom jeziku u razgovoru sa reporterkom Radija Slobodna Evropa (RSE), koja se sa njim srela u jednom od beogradskih kafića.

Pinsker je po struci dizajner zvuka.

U Srbiju je sa suprugom i kućnim ljubimcem – mačkom, došao automobilom u aprilu 2022. godine.

Srbija je retka država, koja je ostala otvorena za ruske državljane kojima nije potrebna viza za dolazak.

Pinsker je preneo i svu opremu koja mu je neophodna za posao, tešku više od jedne tone.

Sa njim je krenulo i četvoro njegovih saradnika i on je pokrenuo posao u Srbiji.

„Naše putovanje je počelo 17. aprila 2022. Odlučili smo se da se preselimo zbog nestabilnosti u našoj zemlji. U Rusiji nije više bilo bezbedno za jednog od mojih bliskih prijatelja“, opisao je Pinsker.

U igri su bile i druge države – Gruzija, Jermenija, Izrael, Crna Gora i Turska.

Izbor je pao na Srbiju i Beograd, zbog toga što mu je, kako je rekao, procedura za prenošenje opreme bila lakša u odnosu na druge zemlje i zbog povoljne poslovne klime.

Broj Rusa u Srbiji utrostručen u odnosu na prethodni popis

Pinsker je učestvovao na popisu stanovništva u oktobru 2022. na kom se, kako je rekao izjasnio kao „Rus, agnostik“.

On je jedan od više od 10.000 Rusa koji su ušli u zvaničnu statistiku popisa.

Time su se ubrojali u 16. po brojnosti manjinsku zajednicu u Srbiji. Poređenja radi, 2011. bili su 20. po brojnosti.

Podaci pokazuju da su Rusi kao manjinska zajednica trenutno u Srbiji brojniji od Slovenaca, Nemaca, Goranaca i Ukrajinaca.

Na popisu 2022. godine popisivani su svi oni građani koji borave u Srbiji godinu ili manje, ali sa namerom da neko vreme ostanu u zemlji.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. u Srbiju je ušlo stotine hiljada građana Rusije.

Mnogi od njih su premestili svoj posao u Srbiju, a takođe su i pojedine firme prebacivale svoje zaposlene.

Prema podacima od 15. maja ove godine, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) dostavilo RSE, u Srbiji boravi gotovo 30.000 državljana Rusije na osnovu odobrenog privremenog boravka.

Srbija je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Jedna je od retkih u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi i koja ima redovne avio letove.

Povezanost sa zemljacima i lokalnom zajednicom

Godinu i po dana nakon što je Moskvu zamenio Beogradom, Iliji Pinskeru je, kako je rekao – jedan od glavnih ciljeva da usavrši svoje znanje srpskog.

„Nemate šanse da preživite u novoj situaciji, u novom okruženju, bez jake povezanosti sa lokalnom zajednicom“, ocenio je Pinsker.

Sa zemljacima koji su se takođe preselili u Beograd, organizovao je svirke, pozorišne predstave i druge kulturne događaje.

„Većina ljudi i većina naše ruske zajednice u Beogradu dosta vremena provode u razmišljanju o opstanku, o izgradnji temelja svog života. Mi pokušavamo da ih zabavimo, da ih odvučemo od sivih misli“, pojasnio je Pinsker.

Na pitanje šta mu Beograd danas znači, on odgovara: „To je moj grad, za mene to je grad gde se osećam prijatno.“

Avio karta u jednom pravcu

„Poslednji poziv za putnike na letu Sankt Peterburg – Beograd…“

Na avion se 24. marta 2022. ukrcala i Jevgenija Grinenko sa dve ćerke.

Muž je za Beograd krenuo kolima, noseći u koferima sve što su mogli da ponesu od života koji su godinama pre gradili u Rusiji.

Na put ih je nagnala invazija na Ukrajinu i opasnost da bi Jevgenijin muž mogao biti mobilisan. Odluku da napuste Rusiju su doneli odmah po početku invazije 24. februara 2022.

U Beograd su stigli tačno mesec dana kasnije. Reporterka RSE sa njom je razgovarala u kafiću u centru Beograda, gotovo na istom mestu gde se obrela pre godinu i tri meseca.

„Prvog dana mi smo bili u centru grada, gledali smo zgrade i ja sam se osećala kao kod kuće. Nisam osećala razliku između Rusije i Srbije“, priseća se Jevgenija Grinenko.

Nikada ranije nije bila u Beogradu.

U prestonici Srbije je do tada u detinjstvu bio samo njen muž, sa porodicom.

Kada je došla nije znala ni reč na srpskom.

Nešto više od godinu dana kasnije, ceo razgovor je vođen na srpskom.

„Sada, ja sam zaboravila kako je bilo u Rusiji. Ja sam navikla ovde, znam sve ulice, imam prijatelje ovde, još uvek iz Rusije, ćerke su navikle“, rekla je Grinenko.

Jedna ćerka, kako je rekla ide u školu, druga u vrtić.

Suprug radi za stranu firmu, dok je ona, inače novinarka po struci, trenutno bez posla.

Kako je rekla, pohađa tečaj ručnog tkanja i ide na jogu.

U Rusiju ne planiraju da se vrate.

„Bolje biti slobodna ovde i nemati posao“, rekla je Jevgenija Grinenko.

Broj ruskih državljana, baš kao i ruskih firmi i preduzetnika u Srbiji, naročito je uvećan nakon što je predsednik Vladimir Putin, u septembru 2022. objavio delimičnu mobilizaciju u zemlji.

Populacija skoro na nivou one posle Drugog svetskog rata

Podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju kako se kretao broj Rusa kroz popise.

Najviše ih je zabeleženo u popisu iz 1948. posle Drugog svetskog rata, a najmanje u popisu 1991. godine.

Porast broja ruskih preduzeća nastavljen i u 2023.

Ruski državljani nastavili su i u 2023. da otvaraju kompanije i preduzetničke radnje u Srbiji.

Podaci agencije za privredne registre Srbije, institucije u kojoj se registruju firme, pokazuju da je broj kompanija i preduzetnika u Srbiji za prva četiri meseca 2023. porastao za 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), od 25. februara 2022. do 21. decembra iste godine u Srbiju je došlo 219.153 ruskih državljana, ali se nisu svi zadržali.

Srbija je, inače, jedna od šest država u Evropi u koju ruski državljani mogu da putuju bez viza.

Druge zemlje su Bosna i Hercegovina, Belorusija, Turska, Gruzija i Jermenija.

Ruskim državljanima je za putovanje u Evropsku uniju potrebna viza.

Od početka rata u Ukrajini, pojedine evropske države uvele su i dodatna ograničenja.

Srbija priprema olakšice za državljanstvo

Vlasti u Srbiji, pak, pripremaju izmene zakona o državljanstvu, koje bi, ukoliko budu usvojene, omogućile strancima koji u Srbiji imaju privremeni boravak duže od godinu dana, da zatraže državljanstvo.

Olakšice za državljanstvo odnosile bi se i na hiljade Rusa koji su stigli u Srbiju.

Nacrt izmena zakona pod budnim je okom Evropske unije, koja je zbog ruske invazije na Ukrajinu pokrenula niz sankcija.

Srbija sa EU ima bezvizni režim, koji bi, prema rečima evropskih zvaničnika mogao biti pod znakom pitanja zbog pojednostavljenih procedura dobijanja srpskog državljanstva.

Na upozorenje EU reagovalo je Ministarstvo za evrointegracije Srbije.

U odgovoru na upit RSE 17. maja su naveli da bezvizni režim Srbije sa EU nije ugrožen.

Srbija je kao država kandidat za članstvo u EU u obavezi da postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku, što uključuje i vizni režim prema državljanima trećih zemalja.