Kina i SAD pale na testu pandemije 1

Ipak, lideri dveju vodećih svetskih ekonomija Kine i Sjedinjenih Država nisu uspeli u prvom krugu. Prve reakcije kineskog lidera Si Đinpinga i predsednika SAD Donalda Trampa bile su poricanje.

Krucijalno vreme za testiranje i obuzdavanje je izgubljeno, a prilike za međunarodnu saradnju protraćene.

Umesto toga, posle skupih nacionalnih zastoja, vođe dve države su se upustile u propagandne bitke. Kinesko ministarstvo inostranih poslova okrivilo je američku vojsku za pojavu virusa u Vuhanu, dok je Tramp virus nazvao „kineskim“.

Ipak, kovid-19 ne bira nacionalnost ljudi koje ubija i nijedan globalni odgovor neće uspeti bez određenog stepena saradnje SAD i Kine.

Bilateralni odnosi su se brzo pogoršali kada je virus izbio. Trampova Strategija nacionalne bezbednosti iz 2017. usredsređena je na nadmetanje sa Kinom. Mnogi Amerikanci iz obe glavne političke partije slažu se da je Tramp bio u pravu kada je kaznio Kinu za sajber krađu intelektualne svojine, prisilni prenos intelektualnog vlasništva i nepoštene trgovinske prakse kao što su subvencionisani krediti državnim preduzećima.

Reciprocitet treba da postoji.

Ako Kina može da zabrani pristup Gugla i Fejsbuka svom tržištu iz bezbednosnih razloga, SAD mogu da preduzmu slično protiv Huaveja ili ZTE. Ali kriza sa kovidom 19 uči nas da je takav pristup nacionalnoj bezbednosti neadekvatan. Kovid 19 nije jedini primer. Informaciona revolucija i globalizacija dramatično menjaju svetsku politiku.

Dok su trgovinski ratovi osujetili ekonomsku globalizaciju, globalizacija životne sredine vidljiva u pandemiji i kilimatskim promenama sluša zakone biologije i fizike, a ne politike.

U svetu u kojem granice postaju poroznije prema svemu od droga i nezakonitih finansijskih tokova do zaraznih bolesti i sajber terorizma, države moraju da koriste privlačnost svoje meke moći kako bi razvili mreže i institucije koje se bave novim pretnjama.

Kao što ističe Ričard Danzig, stručnjak za tehnologiju, „patogeni sistemi veštačke inteligencije, kompjuterski virusi i radijacija koju drugi slučajno mogu osloboditi mogli bi postati naš koliko i njihov problem. Dogovoreni sistemi izveštavanja, deljenje kontrole, zajednički planovi za vanredne situacije, norme i ugovori moraju se baviti sredstvima moderiranja naših brojnih međusobnih rizika“. Tarife i zidovi na granicama ne mogu rešiti ove probleme.

Nije dovoljno razmišljati o moći nad drugima; mora se razmotriti i moć sa drugima. Kada je reč o mnogim transnacionalnim pitanjima osnaživanje drugih pomaže zemlji da ostvari svoje ciljeve. Na primer, svi mogu imati koristi ako drugi poboljšaju svoju energetsku efikasnost ili sisteme javnog zdravlja.

Svi lideri imaju odgovornost da interes svoje zemlje stave na prvo mesto, ali važno moralno pitanje je koliko ga usko definišu. Kina i SAD su odgovorile na kovid-19 sa sklonošću prema kratkoročnim, nultim sumama, konkurentnim pristupima, premalo vodeći računa o međunarodnoj saradnji.

Kao što pokazujem u svojoj novoj knjizi „Da li je moral važni?“, Tramp je svoj slogan „Prvo Amerika“ protumačio preusko, odstupivši od dugoročno prosvećenog interesa koji je obeležio američki pristup nakon 1945. a koji su osmislili Franklin Delano Ruzvelt, Hari Truman i Dvajt Ajzenhauer.

Saradnja je, međutim, moguća između geopolitičkih i ideoloških rivala. Na primer, tokom hladnog rata, SAD i Sovjetski Savez su podržavali program UN koji je iskorenio velike boginje.

Nakon epidemije SARS 2002/2003, SAD i Kina su uspostavile mrežu saradnje državnih zdravstvenih vlasti i radili zajedno u borbi protiv epidemije ebole 2014. u Zapadnoj Africi.

Napadi novih virusa mogu nastupiti u talasima, a drugi talas pandemije gripa pre jednog veka bio je smrtonosniji od prvog. O novom virusu korona ne znamo mnogo toga. Između severne i južne hemisfere moglo bi doći do sezonskih naleta.

Kada sever ima predah, virus (ili mutacija) mogli bi se premestiti na jug, a zatim, sa promenom vremen, ponovo na sever.

U svakom slučaju, moramo biti pripremljeni za višegodišnju bitku koja će zahtevati deljenje informacija, razvijanje i proizvodnju terapija i vakcina, proizvodnju opreme.

Aktuelna kriza nastaviće da testira lidere Kine i SAD. Da bi se osiguralo da prođu test, obe strane treba da obustave propagandne ratove koji seju nepoverenje i sprečavaju saradnju, i iskažu važnost „moći sa“ umesto „nad“ drugima. Trebalo bi da planiraju buduće talase virusa i uspostave bilateralne i multilateralne okvire za unapređenje saradnje. Trebalo bi, takođe, da prepoznaju da je pomaganje zemljama u razvoju u borbi sa kovidom 19 u interesu svih.

Iz sopstvenog interesa i humanitarnih razloga, SAD i Kina bi trebalo da objave velikodušne doprinose velikom novog fondu UN za borbu protiv virusa. Zajedno bi, takođe, trebalo da utiču na finansiranje G20.

Na kraju, s obzirom na to koliko ljudi još moraju da uče jedni od drugih o novom virusu, SAD i Kina treba da obnove bogatu mrežu kontakata među naučnicima i medicinskim profesionalcima koja je postojala pre deceniju.

Bilo bi pametno formirati komisiju na visokom nivou o kovidu 19 kojom bi predsedavali američki potpredsednik Majk Pens i kineski premijer Li Kećijang kako bi se obezbedilo političko pokriće i presekla birokratska crvena vrpca.

Kineski i američki lideri su loše izveli prvu rundu istraživanja kovid-19. Ali, nije kasno da obojica nauče kako da rade bolje.

Autor je profesor na Harvardu

Copyright: Project Syndicate, 2020.

www.project-syndicate.org

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.