Komšić protiv predloga HDZ o tri izborna područja

„Predlogom se ne implementira presuda Sejdić-Finci, niti ostale presude Evropskog suda za ljudska prava. Predlog je, očekivano, utemeljen na diskriminatornom etničkom principu izbornih jedinica“, kazao je Komšić i dodao da je to „sve ono što smo i ranije imali priliku čuti“.

Izmene koje predlaže HDZ odnose na izbor članova Predsedništva BiH i Doma naroda BiH, a HDZ uvodi nova tri tzv. ad hoc izborna područja za potrebe izbora članova Predsedništva BiH koji se neposredno biraju s teritorija Federacije Bosne i Hercegovine.

„Za izborno područje C, HDZ je namenio ćoravu kutiju, gde 400 hiljada glasača glasa tek formalno, a njihovi glasovi ne utiču na ishod, što je sumrak demokratije. Rešenje je u ukidanju etničkog prefiksa. kako to sugerišu i presude Evropskog suda, a ne u dodatnoj etničkoj diskriminaciji“, izjavio je Komšić.

On smatra da HDZ-u nije do rešenja, već da imaju nameru da blokiraju sledeće izbore planirane za narednu godinu.

Kadrovi HDZ-a BiH u Interresornoj radnoj grupi za izmenu Izborog zakona BiH Borjana Krišto, Bariša Čolak i Josip Brkić traže uvođenje novih područja prilikom izbora članova Predsedništva BiH, odnosno, zasebne izborne jedinice.

Prema informacijama HDZ njihov predlog podržavaju predstavnici Evropske unije sa Johanom Satlerom na čelu.

ČOVIĆ: Bez izmena zakona nema izbora

Predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović smatra kako se izbori u Bosni i Hercegovini sledeće godine neće moći održati ako se ne postigne politički dogovor o izmjenama izbornog zakonodavstva.

“Bez Izbornog zakona izbori se ne mogu organizirati i provesti, kao što se izbori u Mostaru nisu mogli organizirati dok se nismo dogovorili o izbornim pravilima u Mostaru. Odlukama Ustavnog suda BiH pojedine odredbe Izbornog zakona stavljene su van snage. Dakle, da bi se iduće godine održali izbori, u ovoj  se u Parlamentu BiH moraju usvojiti izmene Izbornog zakona”, kazao je Čović u intervjuu za Večernji list, a preneo N1 BiH.

Presuda Sejdić-Finci

Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine je naziv sudskog predmeta koji je vođen pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu po tužbi Derve Sejdića i Jakoba Fincija koji su kao pripadnici nacionalnih manjina bili onemogućeni da budu birani u Predsedništvo BiH i Dom naroda BiH.

Kao državljani Bosne i Hercegovine oni su 2006. godine podneli predstavke zbog nemogućnosti da se kao pripadnici romske, odnosno jevrejske nacionalne manjine kandiduju za članove Doma naroda Parlamentarne skupšrine i Predsedništva, na osnovu odredaba Ustava BiH koje predviđaju da se u ove državne organe mogu kandidovati samo bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog naroda.

Presuda doneta 2009. koja se odnosi na oko 400.000 građana BiH još nije implementirana.