„Kosovo i Srbija se spremaju da zadaju poslednji udarac Putinu“: Ajvor Roberts, bivši ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji, za britanski Telegraf

Roberts podseća one koji tada nisu rođeni, a takvih je, kaže, mnogo, da je Kosovo bilo deo Srbije koji je imao albansku većinu i borio se za svoju nezavisnost, što je kulminiralo intervencijom NATO-a 1999.

Od tada su mnoge zemlje priznale Kosovo kao nezavisnu državu , ali Srbija i drugi nisu i značajna srpska manjina ostaje na Kosovu.

Decenijama pregovori nisu uspeli da postignu veliki napredak ka rezoluciji.

Pa ipak, dok ne bude sporazuma, ni Srbija ni Kosovo neće moći da uđu u Evropsku uniju, smatra on.

Proteklih godinu dana i SAD, EU i Velika Britanija su činile usaglašene napore da ubede i nagovore dve strane da se slože oko rešenja, tvrdi Roberts navodeći da „postoji realna perspektiva da će njihovi napori biti nagrađeni i da će dvojica lidera, predsednik Srbije Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, pristati na neophodne bolne i politički teške kompromise“.
To je važan i istorijski trenutak.

Dodaje da nažalost, „u publici ima ljudi koji prave galamu i odvraćaju pažnju“.

Najvažnija i najproblematičnija je, ukazuje, rulja na „ruskom kraju“ stadiona.

„Rusija ne želi da vidi dogovor oko Kosova. Jedina uloga Rusije u regionu jeste da bude šampion ‘nedavača’ koji kažu da žele da se bore do kraja za odbranu dela Srbije na Kosovu“.

To nije zato što je Rusiji mnogo stalo do Srbije – istorija pokazuje da nije – već zato što je to važan front u njihovoj konfrontaciji sa Zapadom, konfrontaciji koju trenutno gube, smatra britanski diplomata.

„Kada Beograd i Priština postignu sporazum, uticaj Rusije u regionu je gotov, a njen globalni status je dodatno umanjen. Stoga možemo očekivati da Rusija pravi provokacije i incidente koji će učiniti mir manje verovatnim“.

Nažalost, kaže, na zapadnoj strani ima onih koji „mjauču“ .

Opažanje u knjizi Rebeke Vest, „Crno jagnje i Grej Falkan“, o sklonosti Engleza da zauzmu stranu na Zapadnom Balkanu i dalje je istinito i čini se da nema boljeg primera za to od Ališe Kerns, predsednice Komiteta za spoljne poslove britanskog parlamenta.

Ona, naravno, ima pravo na svoje mišljenje – ali druga je stvar da li njeni pristrasni stavovi, kao nekoga ko ima važnu i uticajnu poziciju, podstiču Kurtija da veruje da ima međunarodnu podršku da se odupre kompromisu ili druži za bolji dogovor – i viši pregovarači su mi rekli da je upravo to efekat koji imaju njene intervencije, tvrdi Roberts.

„Iskusne diplomate i pregovarači imaće sve činjenice i informacije koje su im potrebne da pomognu Vučiću i Kurtiju da postignu dogovor koji mogu samo da probaju i prodaju svom narodu.

Mišljenje i emocije sa strane biće od pomoći njihovim ciljevima kao i mešanje Kremlja. Pošto serviraju za meč – a nagrada je ovde ogromna – ćutanje publike bi bilo prikladno“, zaključuje Roberts u svom tekstu.