foto EPA/VALDRIN XHEMAJKosovski zvaničnici najavili su formiranje jedinice žandarmerije ukoliko ostanu na vlasti u narednom mandatu, a prema rečima naših sagovornika ova najava direktno služi u svrhe predizborne kampanje Aljbina Kurtija i vladajuće strukture.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja sopštio je da je potpisao osnivanje Radne grupe koja će sastaviti predlog za formiranje jedinice kosovske žandarmerije, kao agencije ovog ministarstva.
„Žandarmerija Republike Kosovo se formira. Žandarmerija predstavlja važan korak u konsolidaciji naše bezbednosne arhitekture, sa jasnom misijom da garantuje snažno prisustvo države u funkciji očuvanja granica, našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, zaštite od terorizma, upravljanja nemirima visokog rizika i zaštite kritične infrastrukture“, napisao je Svečlja na Instagramu.
On je poručio da će osnivanje Žandarmerije značajno ojačati kapacitete za sprečavanje, upravljanje i neutralisanje pretnji koje ugrožavaju bezbednost građana i teritorijalni integritet Kosova.
Formiranje Žandarmerije najavio je i kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, navodeći to kao jedan od planova ukoliko uspeju da dobiju sledeći četvorogodišnji mandat.
„Formiraćemo Žandarmeriju u sledećem mandatu. Žandarmerija će se uglavnom baviti borbom protiv kriminala i korupcije u pograničnim područjima. Boriće se protiv terorizma… Žandarmerija je nešto između policije i vojske. Znate, Italija ima karabinjere, a Francuska ima žandarme. Imaćemo sopstvenu Žandarmeriju u Republici Kosovo“, rekao je Kurti u emisiji „Interaktiv“ na KTV-u.
Formiranje žandarmerije, svakako se ne može posmatrati van konteksta predstojećih izbora na Kosovu. Jačanje bezbednosnih struktura može poslužiti kao instrument za jačanje narativa o suverenitetu i služi kao snažna poruka biračkom telu.
Međutim, usklađenost sa međunarodnim sporazumima ostaje sporna, iako se Priština u ovom slučaju može da se pozove na pravo organizovanja policijskih snaga. Postavlja se pitanje da li formiranje žandarmerije zadire i u domen vojnih operacija, budući da je u pitanju hibridna jedinica.
Formiranje žandarmerije Kosova, takođe, direktno utiče i na KFOR, jer može smanjiti prostor delovanja međunarodne misije.
Miloš Pavković, direktor strategije Centra za evropske politike, kaže za Danas da je najava formiranja žandarmerije “još jedna karta u špilu” predizborne kampanje Aljbina Kurtija, pogotovo u kontekstu patroliranja na severu i borbe protiv terorizma. Prema njegovim rečima, usklađenost sa međunarodnim sporazumima i dogovorima iz dijaloga je upitna.
– Vidimo da je direktor Kancelarije za KiM reagovao i ukazao na kršenje nekoliko članova Briselskog sporazuma. Formiranje žandarmerije upitno je i sa aspekta Rezolucije 1244 na isti način kao što je i formiranje oružanih snaga – kaže.
Što se tiče KFOR-a, navodi da će to će značiti potencijalno dodatne napore da predupredi tenzije sa srpskom zajednicom ukoliko do formiranja žandarmerije dođe i ona bude raspoređena na severu.
Aleksandar Šljuka, saradnik NVO Nova društvena inicijativa, smatra da formiranje žandarmerije svakako ima veze sa predstojećim izborima, imajući u vidu da je i od strane kosovskih zvaničnika predstavljeno kao projekat za naredni mandat, odnosno praktično kao deo predizbornih obećanja. On ističe da iako je proces sada pokrenut, jasno je stavljeno do znanja da se očekuje podrška birača kako bi bio dovršen.
Ipak, prema njegovim rečima, bilo bi naivno ovo posmatrati isključivo kroz prizmu izborne kampanje, dodajući da postoje najmanje još dve važne dimenzije.
Šljuka objašnjava da se prva odnosi na dugoročnu težnju kosovskih vlasti da uspostave puniju bezbednosnu kontrolu nad severom Kosova i administrativnom linijom sa Srbijom.
– Do sada su za to prvenstveno korišćene specijalne policijske jedinice, posebno Jedinica za brzo reagovanje, dok se sada očigledno pokušava institucionalizovati takva uloga kroz formiranje žandarmerije. To je posebno važno u kontekstu činjenice da Kosovo, prema tzv. džentlmenskom sporazumu iz 2013. godine, ne može slati KBS na sever bez saglasnosti KFOR-a. Upravo zato su i sami kosovski zvaničnici naveli da bi žandarmerija bila neka vrsta formacije „između policije i vojske“, iako bi formalno bila u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe, KFOR ima posebnu ulogu i nadležnosti u graničnom pojasu, pa ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri bi tolerisao ili koordinisao aktivnosti takve jedinice u tom području – kaže.
On dodaje da je pretpostavka da bi se upravo kroz koordinaciju KFOR-a i buduće žandarmerije otvorio prostor za svojevrsno postepeno preuzimanje kontrole nad tim delom od strane kosovskih bezbednosnih institucija.
Kada je reč o međunarodnim sporazumima, naš sagovornik ocenjuje da je situacija pravno i politički kompleksna.
– Formalno gledano, pošto bi žandarmerija bila u okviru MUP-a, Priština bi mogla da tvrdi da ne krši postojeće aranžmane koji se odnose na KBS. Međutim, ukoliko bi ta jedinica faktički obavljala zadatke slične vojno-bezbednosnim operacijama, posebno na severu i u graničnom pojasu, to bi svakako otvorilo pitanje postojećih sporazuma i bezbednosnih aranžmana – objašnjava Šljuka.
Druga dimenzija, kako navodi, jeste unutrašnja političko-bezbednosna kontrola. Prema njegovim rečima, deluje da postoji namera da se formira jedinica koja bi bila gotovo potpuno lojalna aktuelnoj vladajućoj strukturi.
– To je naročito postalo vidljivo nakon nedavnog incidenta u Srbici, kada su pojedini pripadnici specijalnih jedinica odbili da učestvuju u određenoj akciji, što je pokazalo da ni postojeće specijalne jedinice nisu potpuno pod kontrolom centralnih vlasti. U tom smislu, formiranje nove strukture može se posmatrati i kao pokušaj stvaranja politički pouzdanije bezbednosne formacije – zaključuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
