Ima li Zelenski adut protiv Rusije i zapadnih saveznika?

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp, koji ga je javno kritikovao, nazvao je ukrajinskog lidera „najvećim prodavcem na svetu“.

Mnogo naklonjeniji glas, kolumnista Njujork tajmsa Dejvid Frenč, nedavno je predstavio Zelenskog kao „novog lidera slobodnog sveta“, ukazuje u kolumni za Al Jazeera Leonid Rogozin novinar iz Rige.

Međutim, piar talenat Zelenskog može vrlo malo da učini kada je reč o promeni dinamike na bojnom polju u ratu između Rusije i Ukrajine.

Poslednjih nedelja, njegova administracija i saveznici nastojali su da stvore utisak da bi rat mogao da se približi prekretnici. Ali stvarnost na terenu govori drugačiju priču, navodi Rogozin.

Na primer, postojale su zvanične tvrdnje da je u februaru Ukrajina ostvarila veće teritorijalne dobitke nego Rusija.

Neke proukrajinske platforme za praćenje rata podržale su te tvrdnje, dok druge nisu. Važno je napomenuti da takvi proračuni mogu biti nezahvalni, s obzirom na to da duž linije fronta postoji široka „siva zona“ u kojoj kontrola nije jasna.

Sama napredovanja mere se na oko 150 do 200 kvadratnih kilometara mesečno. Drugim rečima, metodologija se može prilagoditi kako bi se dobio željeni zaključak – da Ukrajina napreduje.

U stvarnosti, ne postoji ništa što bi ukazivalo na značajnu promenu dinamike na bojnom polju, koja je uglavnom ista već najmanje dve godine.

Još važnije, ruske trupe trenutno opsedaju više industrijskih gradova na severu Donjecke oblasti.

Njihovo napredovanje duž severne granice, posebno, produžava aktivnu liniju fronta za stotine kilometara, što dodatno pogoršava nedostatak ljudstva u Ukrajini.

Četiri godine nakon početka rata, ukrajinska vojska je pribegla oštrim kampanjama za sprovođenje obavezne mobilizacije, privodeći mlade muškarce sa ulica gradova i sela. U međuvremenu, Rusija i dalje uspeva da privuče dobrovoljce nudeći izdašne novčane nadoknade.

Ukrajinski zvaničnici su takođe tvrdili da Rusija gubi više vojnika nego što uspeva da regrutuje, oslanjajući se na sporne podatke o gubicima.

Zelenski je posebno izjavio da su Rusi pretrpeli najveće mesečne gubitke u martu ove godine – 35.000. Međutim, ta izjava je u suprotnosti sa podacima njegovog sopstvenog Ministarstva odbrane, koje je navelo da su najveći mesečni ruski gubici premašili 48.000 u januaru 2025, uz prosečan mesečni nivo od oko 35.000 tokom 2025. godine.

Šef kabineta Zelenskog, bivši šef vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov, takođe je osporio narativ da Rusija ima ozbiljne probleme sa mobilizacijom ljudstva. U nedavnom intervjuu priznao je da se ne očekuje kolaps ruskih napora u mobilizaciji.

Treba napomenuti da Ukrajina vodi uspešnu kampanju dronovima usmerenu na oštećivanje ruskih naftnih postrojenja. Ipak, malo je verovatno da to može doneti značajniju promenu, osim što pruža dramatične snimke zapaljenih rezervoara nafte za televizijske mreže.

U aprilu su ruski prihodi od nafte porasli na 9 milijardi dolara, zahvaljujući ratu između SAD i Izraela protiv Irana. Dobit koju je Rusija ostvarila u jednom mesecu jednaka je 10 procenata zajma koji Ukrajina treba da dobije od Evropske unije u naredne dve godine kako bi finansirala svoje ratne napore.

Ne može se poreći da je Rusija pretrpela značajne ekonomske gubitke zbog rata, što je priznao i predsednik Vladimir Putin. Međutim, ruska ekonomija pokazuje sličan pad kao i druge evropske ekonomije, koje su takođe pogođene ratovima u Ukrajini i Iranu.

Ruski bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, prilagođen paritetu kupovne moći (pokazatelj životnog standarda), trenutno premašuje nivo u manje razvijenim zemljama EU, poput Rumunije i Grčke, prema podacima MMF-a.

Isti pokazatelj za Ukrajinu na nivou je Mongolije i Egipta, dok je ključna infrastruktura zemlje razrušena, a milioni Ukrajinaca su napustili zemlju, većinom trajno.

Kako izgledi Ukrajine postaju sve sumorniji, proukrajinska publika hvata se za svaku vest iz Rusije za koju se nada da ukazuje na „pukotine u režimu“.

Prošlog meseca, Instagram video ruske influenserke Viktorije Bonje dospeo je u zapadne medije zbog otvorene kritike vladinih politika. Iako u Rusiji postoji nezadovoljstvo, režim je daleko od toga da se nalazi pred slomom.

Ovakav narativ, međutim, služi da skrene pažnju ukrajinskih i građana EU sa bolne istine da rat u najboljem slučaju ide ka zastoju, a u najgorem ka kolapsu Ukrajine. Zelenski je možda dobio „pojas za spasavanje“ u vidu zajma od 90 milijardi evra, ali nedostatak vizije i pobedničke strategije kod njega i njegovih saveznika je zapanjujući.

Stvarnost je već počela da se nameće. Nemački kancelar Fridrih Merc nedavno je sugerisao da bi Ukrajina morala da ustupi deo svoje teritorije Rusiji kako bi se rat okončao, uz ubrzani put ka članstvu u EU kao kompenzaciju.

Šef odbrane EU, Andrius Kubilius, otišao je i korak dalje, tvrdeći da članstvo Ukrajine u NATO-u ne dolazi u obzir, dok bi ulazak u EU bio „komplikovan proces“. Umesto toga, predložio je vojni savez Ukrajine i drugih evropskih zemalja – ideju koju bi Moskva odbacila, tumačeći je kao NATO „na mala vrata“.

Ove kontradiktorne izjave pokazuju da se glavni pregovori o obrisima mira trenutno ne vode toliko između Volodimir Zelenski i Vladimir Putin, koliko između Zelenskog i njegovih zapadnih, pre svega evropskih saveznika.

Kako je nedavno naveo Kirilo Budanov, pozicije Kijeva i Moskve mogu se približiti onome što je realno ostvarivo u mirovnim pregovorima. Ipak, Zelenski mora da pokaže makar neki dobitak za Ukrajinu kada se na kraju potpiše vrlo nepopularna verzija mirovnog sporazuma. Idealno bi to bilo članstvo u EU ili stvarne bezbednosne garancije, ali kako sugerišu izjave Merca i Kubiliusa, šanse za to su male.

Frustracija među Ukrajincima već je opipljiva. Šef fiskalnog odbora ukrajinskog parlamenta, Danilo Hetmancev, izjavio je da evropski zvaničnici treba da prestanu da posmatraju Ukrajince kao „alat za rešavanje tuđih geopolitičkih zadataka“ ili kao „živi štit“. Oni nemaju pravo da određuju sudbinu Ukrajine, naglasio je.

Ali Zelenski, koji je suočen sa opsežnom istragom o korupciji koja uključuje njegov najuži krug saradnika, deluje kao da nema mnogo aduta ni protiv Rusije ni protiv zapadnih saveznika. Status kvo u kojem zadržava poziciju ratnog lidera ide mu u prilog, ali postaje sve neodrživiji, zaključuje Rogozin.