Makronova obećanja i očekivanja nezadovoljnih

Napori Makrona da „kupi poverenje“ naroda najavama da će nisko plaćenim radnicima i penzionerima biti povećane naknade napumpaće budžetski deficit i povećati javni dug na više od 100 odsto BDP-a i tako odbaciti obećanja data Evropskoj uniji o fiskalnoj disciplini, ocenjuju ekonomisti.

Nakon gotovo mesec dana revolta demonstranata okupljenih u nezvanični pokret „Žuti prsluci“ iniciranog najavom o povećanju poreza na gorivo, Makron je obećao povećanje minimalne zarade za 100 evra mesečno, što se direktno odnosi na 1,6 miliona ljudi, bez dodatnih troškova za poslodavce, te ukidanje socijalnih naknada i poreza na prekovremeni rad, kao i ukidanje poreskih dažbina za penzionere sa primanjima nižim od 2.000 evra.

Predsednik je u trinaestominutnom obraćanju rekao da je potcenio gnev građana, te da nije shvatao stres porodica i starijih koji je se bore da sastave kraj sa krajem. Takođe je kazao da žali što je uvredio ljude arogantnim i nespretnim izjavama. „Prihvatam svoj udeo odgovornosti. Možda ste stekli utisak da me nije briga ili da imam druge prioritete“, ukazao je Makron.

Makron nije objasnio kako će finansirati svoje ustupke, koji bi zajedno sa prošlonedeljnim obećanjem o ukidanju spornih planiranih poreza na gorivo, mogli dovesti do gubitka od najmanje 10 milijardi evra i dodatnih troškova za budžet za 2019, otprilike 0,5 odsto BDP-a. Francuski predsednik je odbio da opozove svoju nepopularnu odluku iz 2017. o ukidanju poreza na imovinu bogataša. Umesto toga, najavio je da će se sastati sa investitorima i poslovnim liderima da razgovaraju o tome kako bi mogli da doprinesu ekonomiji.

Aktivisti iz pokreta Žuti prsluci“ kažu da su obećane mere prvi koraci ka ispunjenju njihovih zahteva iako mnogi tvrde da je Makronov odgovor neadekvatan i najavljuju nove blokade puteva. Vlada računa da će kombinacija ciljanih mera i prestojeći praznici „ohladiti“ proteste do kraja meseca.

Predsednici Francuske u proteklih 25 godina bili su prisiljeni da zbog uličnih protesta odustanu od ekonomskih i obrazovnih reformi koje zahteva EU. Makron je, piše francuska štampa, krenuo putem svojih prethodnika.

„Žuti“ Benon

Stiv Benon, arhitekta kampanje Donalda Trampa, koji sada pokušava da organizuje evropske nacionalističke populističke snage, kazao je tokom vikenda u Briselu: „Pariz gori. Žuti prsluci su upravo ona vrsta ljudi koji su izabrali Donalda Trampa i glasali za Bregzit“. Tramp je tvitovao da bi Francuska trebalo da istupi iz „smešnog i krajnje skupog Pariskog klimatskog sporazuma i vrati novac narodu u formi nižih poreza“.