Zašto bi Evropa trebalo da se ponaša više kao Kina ako želi da preživi ovu eru haosa?

Ipak, dok evropski lideri posmatraju kao „zečevi uhvaćeni u svetlima farova“ dok cene energije naglo rastu, Kina je na krizu reagovala izuzetnom smirenošću. Uočljivo je koliko je Peking samouveren uoči samita Tramp–Si.

To je zato što je Kina bolje pripremljena za ono što autor ove analize za Gardijan Mark Leonard, direktor Evropskog saveta za spoljne odnose i autor knjige „Surviving Chaos: Geopolitics When the Rules Fail“, naziva erom „ne-poretka“.

To nije isto što i nered, gde pravila postoje, ali se krše. Ne-poredak je svet u kojem sama pravila više jednostavno ne važe. Dok su evropske vlade bile opsednute očuvanjem poretka, Kina je radila na tome kako da preživi haos.

Kina je, prema tome, ovaj trenutak predvidela još pre deceniju i po, dok su Evropljani prepuštali svoju bezbednost NATO-u, trgovinska pravila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a energetske zalihe Rusiji i Persijskom zalivu.

Istovremeno, Peking je tiho gomilao naftu, hranu i poluprovodnike u ogromnim količinama, zauzimao globalno tržište retkih zemnih metala, kritičnih minerala i tehnologija budućnosti.

Sve strane su sada fascinirane teatralnošću Trampove Amerike, ali još veći dugoročni rizik jeste da Kina „pojede ručak Evrope“, oslabi njenu odbranu, deindustrijalizuje njene gradove i izloži je prinudi i ucenama.

Obim izloženosti Evrope kineskoj dominaciji je zapanjujući a kineski industrijski višak kapaciteta i predatorski kurs razmene čine evropska otvorena tržišta glavnom metom kineskog izvoza.

Uzmimo industrije budućnosti. Nedostatak fosilnih goriva izazvan ratom u Iranu podstiče mnoge Evropljane da sa obnovljenim interesovanjem posmatraju svoju tranziciju ka čistoj energiji.

Međutim, svi ključni elementi te tranzicije – od baterija, električnih vozila, solarnih panela, pa i (ako se uskoro ne preduzmu mere) lanaca snabdevanja za vetroenergiju – u velikoj meri su pod dominacijom kineskih kompanija.

Štaviše, kako Evropa ulazi u veliki talas ponovnog naoružavanja zbog eskalirajućih pretnji iz Rusije, ona se istovremeno nalazi zavisna od najvećeg trgovinskog partnera Moskve za tehnologije koje su joj potrebne.

Zapanjujućih 80 odsto globalnog lanca snabdevanja dronovima je kinesko, dok 97 odsto magnezijuma koji EU koristi, ključne komponente za borbene avione, tenkove i određenu municiju, dolazi iz Kine. Peking je pokazao da je i spreman i sposoban da koristi ova „uska grla“ kada mu to politički odgovara, kao što je Tramp saznao na teži način kada je bio primoran da odustane od svojih carina u oktobru 2025.

Obim izloženosti Evrope kineskoj dominaciji je zapanjujući.

Neki evropski lideri strahuju da bi oštriji stav prema Pekingu značio propuštanje obilja kineskih investicija.

Međutim, velika tehnološka ulaganja i transferi koje je Peking nudio odlazećem mađarskom premijeru Viktoru Orbanu i španskom premijeru Pedru Sančezu još se nisu ostvarili.

Verovatno nikada ni neće, osim ako EU ne uvede carine koje bi podstakle kineske kompanije da proizvode u Evropi umesto da izvoze iz Kine.

Polovične carine koje je EU uvela u automobilski sektor dovele su do otvaranja nekoliko BYD fabrika (električni automobili), ali te mere su suviše slabe da bi značajno promenile računicu kineskih kompanija.

Umesto kineskih fabrika u istočnoj Evropi koje bi zapošljavale hiljade ljudi, Evropa će verovatnije doživeti brzu deindustrijalizaciju, jer jeftiniji (i često bolji) kineski proizvodi preplavljuju evropska tržišta.

Strahovanja da bi Baden-Virtemberg, dom Mercedesu i Poršeu, mogao postati „nemački Detroit“ možda su preterana, ali samo delimično.

Kako bi izbegla budućnost u kojoj je siromašnija i manje sposobna da se brani, Evropa mora razviti sopstvenu autonomiju u svetu bez poretka. To će značiti da mora da se ponaša više poput Kine i možda da Pekingu uzvrati istom merom.

Umesto oslanjanja na spoljašnja pravila da se zaštiti ili verovanja da može urediti svet, Kina je selektivno ogradila svoje ogromno domaće tržište od stranih kompanija. Istovremeno je predvidela kuda se svet kreće i pozicionirala se da od toga ima koristi.

Evropa sada mora da uradi isto pre nego što njeni proizvođači trajno izgube konkurenciju u odnosu na Kinu.

Evropljani moraju da prestanu da svoj kapital preusmeravaju u Sjedinjene Države i da ga koriste za masovni investicioni talas u zelene tehnologije, veštačku inteligenciju i odbranu.

Moraju da izgrade strateške zalihe kritičnih minerala kako bi evropsku odbrambenu industriju učinili otpornijom na krize. Države bi trebalo da jasno preuzmu političke obaveze da kupuju baterije proizvedene u Evropi i da isključe kineske vetroturbine iz svoje infrastrukture.

Ali smanjenje rizika nije dovoljno. Evropljani moraju da shvate da i sami mogu da koriste sopstvene poluge moći. Jedna od njih je čuvena „trgovinska bazuka“ EU, odnosno instrument protiv prinude, koji vlade do nedavno nisu želele da koriste. Međutim, zamah se možda konačno kreće u pravom smeru.

Klament Bon, visoki komesar Francuske za strategiju i planiranje, nedavno je tvrdio da bi trebalo razmotriti carine od 30 odsto na kinesku robu (što je znatno iznad zvaničnog stava francuske vlade). Digitalni zakoni EU – Zakon o digitalnim tržištima i Zakon o digitalnim uslugama, koji su poznati uglavnom kao izvor frustracije za Marka Zakerberga i Ilona Maska – mogli bi se koristiti i za ograničavanje operacija kompanija kao što su ByteDance, Tencent i Alibaba u Evropi.

A postoje i još agresivnije opcije: malo ko shvata da bi Evropa mogla da prizemlji više od polovine svih kineskih komercijalnih aviona uskraćivanjem softverskih ažuriranja za kinesku flotu Erbasa.

Ovaj skup alata mogao bi da postavi Evropu i Kinu u ravnopravniji položaj, ali njegove koristi idu daleko dalje od odnosa EU–Kina.

On bi takođe omogućio Evropi da se suprotstavi Trampu ako ponovo povuče poteze prema Grenlandu, pojača pritisak na Ukrajinu ili zapreti da će Evropi uskratiti pristup američkoj tehnologiji.

Kada evropske vlade počnu da pokušavaju da prežive haos umesto da čuvaju poredak, biće sposobnije da se nose sa čitavim spektrom pretnji koje nastaju u ovoj eri „ne-poretka“.