Mišel na samitu EU: Rusija ispalila energetsku raketu na Evropu i svet

„Moramo da smanjimo potrošnju, potražnju, garantujemo bezbednost isporuka, mesecima radimo na tome da napunimo magacine. Sve je šira podrška tome da zajedno nabavljamo energente. Razgovarali smo i o pitanju cena koje bolno pogađaju porodice i preduzeća“, kazao je Mišel posle neformalnog samita šefova država ili vlada EU.

Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen kazala je da će narednih nedelja predložiti konkretne korake kako da se cene energija vrate na razumni nivo, da se smanji uticaj cena gasa na cene struje, koji bi po oceni predsednika ES i domaćina samita, češkog premijera Petra Fijale mogli da budu usvojeni na narednom redovnom zasedanju ES za 14 dana.

„Imamo široku podršku za to da od sledećeg proleća kada magacini budu prazni krenemo u zajedničku kupovinu gasa, da u pregovorima imamo veću težinu. Moramo da imamo iste pozicije i da sprečimo deformacije zajedničkog tržišta. Razgovarali smo o otpornosti ključne infrastrukture. Obratićemo se pre svega na NATO“, kazala je Ursula fon der Lajen.

Predsednica EK objasnila je da u dublju reformu tržišta energenata u kojoj je samo prvi korak smanjenje uticaja cena gasa na cenu struje može da se krene tek početkom naredne godine, ali da do tada mogu da se ukrote cene energenata time što će biti kupovani od pouzdanih isporučilaca, i da se eliminišu spekulacije na tržištu koje dižu cene gasa.

Češki premijer Petr Fijala rekao je da su lideri na samitu razmatrali kako da pomognu velikim preduzećima i da je izražena široka podrška zajedničkom rešenju.

„Ne možemo da dopustimo da se nadmećemo u nacionalnim rešenjima koja mogu da budu i skuplja. Uvek je bolje zajedničko rešenje“, rekao je Fijala.

Na samitu u Pragu poljski premijer Mateuš Moravjecki je oštro kritikovao nemački plan da se ulože ogromna sredstva u pomoć privredi i upozorio da takav povoljan položaj za privredu u bogatim zemljama deformiše zajedničko tržište jer nemaju svi iste uslove.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je na odvojenoj konferenciji za novinare da veliki „zaštitni kišobran“ u visini od 200 milijardi evra za nemačke građane i privredu koji kritikuju Poljska i neke druge članice jeste nužan a da i ostale zemlje EU takođe nastoje da pomognu svojim građanima i privredi.

Zemlje EU uspele su po rečima predsednice EK da osetno smanje zavisnost od ruskog gasa jer je u februaru uvoz iz Rusije predstavljao 41 odsto a sada nakon sedam meseci je 7,5 odsto.

„I magacini su puni 90 odsto kapaciteta. U dobroj smo poziciji“, kazala je Ursula fon der Lajen.

Lideri na samitu EU odlučni da ih ne zastraše nuklearne pretnje Rusije

Evropska unija (EU) ozbiljno uzima pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina da u ratu u Ukrajini može da upotrebi nuklearno oružje, ali EU neće dozvoliti da je Moskva zastraši i ucenjuje, izjavili su predsednik Evropskog saveta (ES) Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen posle neformalnog samita EU u Pragu.

„Mi sve pretnje uzimamo ozbiljno. Necémo dozvoliti da nas zastraše. Želimo da verujemo u međunarodno pravo i na njemu zasnovani poredak. Nekoliko puta nam je prećeno nuklearnim oružjem. Tu je i druga pretnja, to da je najveća nuklearna elektrana u Evropi pretvorena u vojnu bazu u kojoj je 500 ruskih vojnika“, kazao je predsednik ES Šarl Mišel.

On je, kao i predsednica EK Ursula fon der Lajen, naglasio da će EU ostati hladne glave a da upozorava Rusiju da su takve pretnje neodgovorne.

„Pretnje Putina uzimamo ozbiljno, ali ne želimo da nas ucenjuju. Jasno nam je kako da postupamo“, kazala je Fon der Lajen.

Da su pretnje nuklearnim oružjem neprihvatljive i da bi bilo opasno da se ne odgovori na njih, rekao je na samitu i nemački kancelar Olaf Šolc.

Uz probleme energetike i podivljalih cena gasa i struje druga glavna tema neformalnog samita EU danas u Pragu bila je pomoć Ukrajini da se odupre agresiji Rusije.

„Spremni smo da mobilišemo sve instrumente da pomognemo Ukrajini finansijski, vojno, humanitarno, politički. Usvojili smo nove sankcije protiv Rusije. Potreban nam je pritisak na Kremlj da stvorimo protivtežu ruskoj agresiji jer taj rat pogađa sada ne samo Evropu već i ceo svet“, kazao je Šarl Mišel.