Nacrt zakon sankcija SAD protiv Rusije: Senatori neće protiv volje predsednika Trampa?

Podrška ovom zakonu je izuzetno velika, ali Bela kuća je čak počela da lobira za njegovo ublažavanje.

Još početkom prošle nedelje, koautor nacrta zakona Lindzi Grejem i lider republikanske većine u Senatu Džon Tjun sa dosta sigurnosti su izjavljivali da bi njegovo razmatranje u Kongresu moglo početi već u junu.

Obojica su istakli da vode konsultacije sa Belom kućom. Međutim, u četvrtak je Tramp na pitanje novinara o dokumentu izjavio da ga „nije pogledao“. Istovremeno ga je opisao kao „oštar zakon, veoma oštar“, ali je dodao da će uraditi ono što on želi „u pravom trenutku“. Takođe je uporedio Rusiju i Ukrajinu sa decom koja su se posvađala i kojima „treba dopustiti da se malo potuku“.

Komentari Trampa su zakočili proces usvajanja nacrta zakona, koji je, kako se činilo, dobijao na zamahu, piše Bloomberg.

Iako bi Senat, sa podrškom od 82 glasa od 100, mogao čak da prevaziđe potencijalni predsednički veto, zakonodavci ne pokazuju spremnost da idu protiv njegove volje, navodi agencija.

Grejem, koji je ranije najavljivao da želi da zakon prođe kroz Senat do samita G7 od 15. do 17. juna u Kanadi, izgleda da je posle Trampovih komentara smanjio ambicije.

„Od prvog dana blisko koordiniram svoje aktivnosti sa Belom kućom“, napisao je na mreži X.

Prema rečima pomoćnika kongresmena, predstavnici predsedničke administracije su poslednjih nedelja kontaktirali Grejemovu kancelariju sa zahtevom da ublaže nacrt zakona – konkretno, da se Trampu omogući da sam odluči protiv kojih zemalja će uvesti sankcije, izvestio je The Wall Street Journal krajem prošle nedelje.

Drugi zahtev bio je da se svuda zamene reči „moraće da“ sa „može da“, čime bi se predsedniku uklonila obaveza da poštuje zahteve zakonodavaca.

Iako je razmatranje nacrta zakona uobičajena praksa, zahtevi Bele kuće bi, prema mišljenju osoblja Kongresa, učinili zakon beskorisnim, budući da Tramp već ima mogućnost da samostalno uvodi sankcije.

Grejem je za sada najavio jedno razumno ograničenje: prema njegovim rečima, planira da napravi izuzetak za zemlje koje pomažu Ukrajini u odbrani od Rusije.

SAD bi mogle izuzeti zemlje koje pomažu Ukrajini od „paklenih sankcija“ protiv Rusije.

Protiv nacrta zakona istupio je i republikanski senator Rend Pol koji je izjavio da nacrt zakona provocira „samouništavajući ekonomski rat“, piše The Hill.

Prema njegovom mišljenju, predložene mere neće biti efikasne, potkopaće Trampove napore da postigne mir i dovešće do naglog skoka cena nafte i benzina.

„Ovaj zakon neće naterati Kinu ili Indiju da promene ponašanje, ali će u suštini uvesti embargo protiv nas samih, što će pogoditi američke porodice“.

„To je rizičan, ali hrabar predlog“, smatra Ben Haris, direktor ekonomskih istraživanja Instituta Brukings. Prema procenama ukrajinskih zvaničnika, obustava izvoza nafte bi Rusiju koštala 60 milijardi dolara godišnje – što je otprilike iznos koji ona trenutno troši na rat.

Nacrt zakona daje Trampu prostor za manevrisanje, piše Bloomberg, jer bi za primenu maksimalnih sankcija administracija morala da potvrdi da Rusija nije ozbiljno zainteresovana za mirovne pregovore ili da je prekršila primirje.

Takođe, zakon formalizuje mnoge već uvedene sankcije protiv Rusije – od finansijskih i trgovinskih ograničenja do zabrana ulaska u SAD za visoke ruske zvaničnike.

Time bi se otežali svi pokušaji administracije da sa Moskvom zaključi potencijalne ekonomske dogovore, koje Tramp – uprkos ratu – nastoji da uspostavi bez vezivanja za kraj sukoba.