Neizvestan odlazak Lule da Silve u zatvor

Lulu očekuje zatvorska kazna od 12 godina zbog primanja mita, on je zatražio da ostane na slobodi dok traje žalbeni postupak, ali je sud to odbio. Lula tvrdi da su optužbe protiv njega politički motivisane i da bi ga sprečile da se kandiduje za predsednika u oktobru. Ankete su pokazale da on ima najveću podršku glasača. NJegova Radnička partija je saopštila da je odluka suda “tragičan dan za demokratiju i Brazil”.

Sudije Vrhovnog suda su presudile protiv njega, nakon maratonskog većanja koje je završeno juče u ranim jutarnjim satima. Lula će verovatno ostati na slobodi dok ne bude završena papirologija za njegovo hapšenje. On je bio predsednik Brazila od 2003. do 2011. Oko 20.000 ljudi protestovalo je u utorak u Sao Paolu zahtevajući da Lula hitno bude zatvoren, dok su se njegove pristalice takođe okupile u velikom broju na kontramitingu.

Donedavno, optuženicima u Brazilu je bilo dozvoljeno da ostanu na slobodi sve dok se ne okonča njihov poslednji žalbeni proces. Međutim, Vrhovni sud je usvojio odluku nižeg suda iz 2016, po kojoj bi optuženike trebalo poslati u zatvor pošto je odbacio njihove prve žalbe. Lulina prva žalba je okončana u januaru, kada Apelacioni sud ne samo da je potvrdio presudu, nego je i povećao kaznu sa devet i po na 12 godina. Optužbe su proistekle iz antikorupcijske istrage „Operacija autoperionica“, koja je obuhvatila političare iz više stranaka.

Lula je bivši radnik metalske struke i sindikalni aktivista, bio je prvi levičarski lider koji je dospeo do predsedničkog mesta u Brazilu u poslednjih gotovo pola veka. Dok je bio predsednik, Brazil je doživeo najduži period ekonomskog procvata u poslednje tri decenije, što je njegovoj administraciji omogućilo da troši veliki novac na socijalne programe. Desetine miliona ljudi su izvučene iz siromaštva zahvaljujući inicijativama koje je pokrenula njegova vlada, a on je napustio predsedničku kancelariju nakon dva uzastopna mandata (što je zakonski maksimum) sa rekordnom stopom popularnosti.

Kada je Lula okončao drugi mandat, tužioci su 2014. počeli da istražuju tvrdnje da su izvršni direktori u državnoj naftnoj kompaniji Petrobras prihvatali mito da bi zauzvrat dodeljivali ugovore određenim građevinskim kompanijama. Istraga je otkrila veliku mrežu korupcije u koju su bili upleteni mnogi političari. Lula je optužen da je dobio renovirani stan na obali vredan oko 1,1 milion dolara, kao mito od inženjerske firme OAS. Odbrana tvrdi da nikada nije dokazano da je Lula vlasnik i da je presuda najvećim delom zasnovana na rečima bivšeg direktora kompanije OAS, koji je takođe optužen za korupciju.

“Nisam prihvatio vojnu diktaturu a neću prihvatiti ni diktaturu tužilaca”, rekao je Lula na skupu svojih pristalica u ponedeljak. Očekuje se da će Serđo Moro, sudija nadležan u Operaciji autoperionica, izdati nalog za njegovo hapšenje u narednih nekoliko dana. Ali to ne znači nužno da će Lula u zatvoru provesti 12 godina. On još nije iscrpeo sve mogućnosti za žalbe. Postoje još dva viša suda kojima može da se obrati, ali oni neće preispitivati odluku da li je Lula kriv za korupciju već će samo istražiti da li su zakonske procedure poštovane i da li su narušena njegova ustavna prava. Taj proces bi mogao da potraje mesecima ili čak godinama. Ako bar jedan od ova dva suda donese odluku u Lulinu korist, njegova presuda će biti poništena, a on pušten na slobodu.

Po brazilskom zakonu iz 2010, niko ko je osuđen za krivično delo potvrđeno u žalbenom postupku ne može da se kandiduje na izborima bar narednih osam godina. Međutim, ranije je bilo izuzetaka od zakona. Konačnu odluku da li će Lula moći da se kandiduje će doneti Vrhovni izborni sud.