Nemačka: Obavezni vojni rok „na dnevnom redu ove godine“?

Novi vojni poverenikBundestaga, Hening Ote, izjasnio se u načelu za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka u Nemačkoj. Savezna vlada računa na dobrovoljni pristup, ali on, kao vojni poverenik, „staviće ponovno uvođenje obavezne vojne službe na dnevni red – i to još ove godine. Sada treba pripremiti pbavezne elemente“, rekao je političar CDU u intervjuu za ARD.

„Vojska je veoma opterećena i ne sme se preterati“, rekao je Ote. „Ne može se sve više tereta stavljati na pleća vojnika, već ta pleća moraju postati brojnija.“ Dobrovoljni princip, na kojem insistira savezna vlada Nemačke, nije dovoljan, rekao je on.

Socijaldemokrate (SPD) ne dele to mišljenje.

Na regrutaciji „bi se imao direktan kontakt“

Henig Ote se poziva na model koji se primenjuje u Švedskoj, gde postoji obavezna regrutacija. „Tada bi postojao neposredan kontakt, a iz razgovora s mladima, moj lični utisak je da raste spremnost da se priključe Bundesveru, kako bi i ubuduće očuvali mir i slobodu“, rekao je političar CDU.

Povodom izjave ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD) da je Bundesverupotrebno još 60.000 vojnika, Ote je rekao da sada treba da se objasni kako će to konkretno biti ostvareno. Po mišljenju vojnog poverenika Bundestaga, nije dovoljno to što je nedavno usvojena odluka da se svim mladićima pošalje pismo na koje su obavezni da odgovore – da li žele da služe vojsku.

Pravno gledano, vojna obaveza u Nemačkoj i dalje važi. Međutim, u julu 2011. – posle 55 godina – tadašnji ministar odbrane Karl-Tedor cu Gutenberg (CSU) stavio ju je van snage, što je u praksi značilo ukidanje i vojne i civilne službe.

Ote: „Brzo sprovesti ono što je izvodljivo“

Ote je takođe predložio da se služba u Bundesveru bolje plaća i nagrađauje. U tom kontekstu moguće je razmatrati i dodatne penzione poene. Osim toga, mogao bi se ponuditi besplatan vozački ispit, a vreme provedeno u službi moglo bi se računati kao semestar čekanja za upis na fakultet. Savezna vlada bi, smatra on, trebalo da pripremi sveobuhvatan paket mera kako bi vojska bila dovoljno opremljena da ispuni svoj zadatak.

Vojni poverenik ipak smatra da bi eventualno ponovno uvođenje vojne obaveze u Nemačkoj u dogledno vreme moglo važiti samo za muškarce. Obavezna služba i za žene – kako je, na primer, planirano u Danskoj – po mišljenju Otea trenutno nije realna. To bi zahtevalo promenu Ustava, a takva promena trenutno nije na vidiku. Za izmene Ustava potrebna je dvotrećinska većina u Bundestagu, što znači da bi Unija i SPD morali da računaju i na glasove AfD-a ili Levice.

Ote kaže da treba „brzo sprovesti ono što je izvodljivo“ kako bi se izbegla situacija da se vojsci stalno poveravaju novi zadaci, a da za to nema dovoljno ljudi.

CDU-ekspert za odbranu za uvođenje obavezne službe – i za žene

I predsednik Saveza rezervista, Patrik Zensburg, zatražio je povratak obaveznog vojnog roka. „S obzirom na ciljeve NATO koji predviđaju oko 250.000 aktivnih vojnika, svakome mora biti jasno da to nije moguće bez ponovnog uvođenja vojne obaveze“, rekao je on za Rajniše post. Zensburg je godinama bio poslanik CDU u Bundestagu.

Predsednik Odbora za odbranu Bundestaga, Tomas Revekamp (CDU), založio se pak za uvođenje opšte obavezne službe. Ta služba ne bi trebalo da se odnosi samo na vojsku, već bi mogla da se obavlja i u socijalnom ili civilnom sektoru, rekao je Rekeamp. Uz to, trebalo bi da važi „podjednako za muškarce i žene“.

Mirš (SPD): Ne u ovom zakonodavnom periodu

Šef poslaničkog kluba SPD-a, Matijas Mirš, odlučno je odbacio pozive za ponovno uvođenje vojne obaveze. „U koalicionom sporazumu jasno je definisano da se oslanjamo na dobrovoljnost“, rekao je Mirš za Noje Osnabriker cajtung. Cilj od 60.000 dodatnih vojnika može se ostvariti „srednjoročno“ i bez obaveze. „O vojnoj obavezi eventualno se može razgovarati u narednom zakonodavnom periodu, ali ne u ovom.“