Vojni rok za žene – gde sve postoji takva obaveza?

Najnoviji slučaj uvođenja vojne obaveze za žene je Danska. Kako je krajem marta odlučio tamošnji parlament, od 1. jula sve žene koje su na taj dan navršile 18. godina dobiće obaveštenje o vojnoj obavezi, a od početka sjedeće godine počinje i regrutacija.

Prema informacijama danskih oružanih snaga, već sada žene čine četvrtinu regruta koji se dobrovoljno javljaju u vojsku. U toj zemlji vojna obaveza traje četiri do dvanaest meseci, u zavisnosti od toga za šta su se regruti opredelile tokom tromesečne osnovne obuke.

I u drugim državama na severu i zapadu Evrope žene moraju u vojsku: Holandija je zamrzla vojnu obavezu 1997. i još je nije uvela, u Norveškoj opšta vojna obaveze – dakle i za muškarce i za žene – postoji još od početka 2015, a Švedska, koja je obavezu ukinula 2010, ponovo ju je uvela 2018.

U Švedskoj vojna obaveza traje od šest do 15 meseci, a petina pripadnika vojnih snaga su žene. I to praktično na svim položajima: čitav vojni svet ostao je zapanjen ishodom pomorske vojne vežbe zapadnih vojnih snaga 2005. na Pacifiku na kojima je učestvovala i Švedska. Tom prilikom švedska podmornica HMSM Haland „potopila“ je američki nosač aviona Ronald Regan – uprkos svom mogućem nadzoru iz vazduha, sa brodova i podmornica, što je sve bilo u pratnji nosača. A tom švedskom podmornicom je komandovala – žena.

Ravnopravnost – ili tek puki broj

U Izraelu vojna obaveza i za žene postoji još od osnivanja te države 1949, s tim što žene služe dve, a muškarci tri godine (odnedavno i pripadnici ultraortodoksne verske grupe). Upravo je iskustvo oružanih snaga Izraela ujedno i pokazatelj svojevrsne polne diskriminacije u vojskama sveta kada je reč o učešću žena u borbenim akcijama.

U mnogim zemljama žene su primane u vojsku ako su to želele, ali tek relativno od skoro one nisu samo u jedinicama za snabdevanje i logistiku. U Izraelu, međutim, one odavno učestvuju i u borbenim jedinicama.

Ipak, najveći broj država gde i žene moraju u vojsku je u Africi. Tamo to i nije pitanje ravnopravnosti polova, već pukog broja vojnika s kojima se raspolaže. U Eritreji tako svi moraju u vojsku na 16 meseci. Obaveza postoji i u Čadu, Gvineji-Bisau, Maliju, Mozambiku, Zelenortskoj Republici i Nigeru. Obaveza za žene postoji u Obali Slonovače, ali se ne sprovodi. A u Mozambik je vlada nedavno objavila da se vojni rok s dve produžava na rok i do pet godina.

Većina ipak dobrovoljno

U Aziji i Kineskinje moraju u vojsku između 18 i 19 godina, ako imaju školsku spremu i ispunjavaju uslove za određena vojna zvanja. U vojsku moraju i stanovnice Burme i Istočnog Timora. Naravno, i u Severnoj Koreji, gde vojna obaveza počinje za devojke već sa 17 godina. A to koliko će ostati u vojsci –odluka je „mudrog rukovodstva“ komunističke države i ona lako može da potraje godinama. I Istočni Timor je 2020. odlučio da uvede vojnu obavezu za sve između 18 i 30 godina na 18 meseci službe.

Ipak, u najvećem broju zemalja u kojima postoji vojni rok i za žene, to je dobrovoljna odluka. Tako je i u Sjedinjenim Državama gde već ima oko 200.000 vojnikinja, što je oko 14 odsto ukupnog broja pripadnika oružanih snaga. I tamo one mogu da služe u borbenim jedinicama i to od 1993.

Ženama je vojna karijera moguća u praktično svim drugim članicama NATO, baš kao i u Južnoj Koreji, Boliviji ili Japanu. Doduše, Japan teoretski još uvek nema vojsku, već „Snage za samoodbranu“, ali to je sve više samo odluka na papiru iz vremena nakon poraza u Drugom svetskom ratu.

Žene u ratu u Ukrajini

U najvećem ratu koji trenutno potresa Evropu, ni za Ukrajinke, ni za Ruskinje ne postoji vojna obaveza. Uprkos tome, na obje strane je sve više žena. Prema informacijama Ministarstva obrane Ukrajine, trenutno je 68.000 Ukrajinki u tamošnjim oružanim snagama, 40 odsto više nego 2021. Ipak, još uvek ih je relativno malo s obzirom na to da oko 900.000 aktivnih vojnika učestvuje u odbrani Ukrajine.

I s druge strane borbene linije je sve više žena – dakle Ruskinja u uniformi. Prošlog oktobra osnovana je i prva, isključivo ženska jedinica pod imenom „Noćne veštice“. Nazvana je po poznatoj jedinici sovjetske avijacije iz Drugog svetskog rata, ali ove „veštice“ sada upravljaju bespilotnim letelicama u napadima u Ukrajini.