Nemačka štampa: Srbija – „poslednji Putinov partner“

U diseldorfskom dnevnom listu Rajniše post objavljen je članak o uticaju rata u Ukrajini na predstojeće izbore u Mađarskoj i Srbiji. Autor Tomas Rozer u tekstu pod naslovom „Putinovi prijatelji i rat“ između ostalog piše:

„Zbog sopstvenih veza s ratnim agresorom Vladimirom Putinom i odbijanja da uvedu sankcije, mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, kao i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću dolazi snažan vetar u lice iz međunarodne zajednice. Ali paradoksalno je da bi ta dva istomišljenika i Putinova prijatelja mogli da profitiraju od Putinovog rata“.

U tekstu se potom navodi argument da u kriznim vremenima ljudi žele stabilnost, a ne promenu vlasti, te se citiraju rezultati ankete u Mađarskoj prema kojoj je Orbanova stranka uoči izbora u toj zemlji donekle uvećala tesnu prednost u odnosu na opoziciju. Prema autoru teksta, posle početne konfuzije, Orbanovi propagandni stratezi dobro su se snašli, predstavljajući Orbana kao garanta mira, stabilnosti i – niskih cena energenata. Autor teksta citira mađarskog premijera koji je rekao: „Ne smemo dospeti između ukrajinskog nakovnja i ruskog čekića“.

U analizi ponašanja predsednika Srbije nakon početka rata, Rozer piše: „Orbanov istomišljenik Vučić se, kao i mađarski premijer, hitro prilagodio situaciji: „Mir. Stabilnost. Vučić.“ – tako glasi nova lozinka veštog političkog kameleona na plakatama njegovog nacional-populističkog SNS-a za parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore 3. aprila.“

„Srbija je poslednji Putinov partner u Evropi“

List Vezer-kurir iz Bremena donosi tekst pod naslovom: „Srbija je poslednji Putinov partener u Evropi“. Autorka Adelhajd Velfl piše: „Liniju u međuvremenu zovu ’srpska zadnja vrata’. Pošto je Srbija jedina evropska država koja dozvoljava letove za Rusiju i iz nje, ovih dana preko Srbije dolaze uglavnom bogati Rusi da bi putovali dalje prema srednjoj i zapadnoj Evropi. Srbija je jedina država koja nije uvela sankcije Rusiji, iako Brisel to zahteva od zemalja koja su kandidati za pristupanje EU.“

„Političke elite pod predsednikom Vučićem godinama neguju tesne kontakte sa Kremljem. Rusija je za Srbiju važan partner, ne samo u bezbednosnoj i odbrambenoj politici već i u oblasti snabdevanja energijom. Istovremeno Vučić pokušava da ne ozlovolji zapadne partnere, ali to mu sve manje polazi za rukom. Zbog dvosmislenog držanja u zapadnim diplomatskim krugovima je razmatrana mogućnost da se zamrzne približavanje Srbije Evropskoj uniji i da se drugim zapadnobalkanskim državama da prednost. Jedino je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da Srbija zaslužuje članstvo u EU, iako ta zemlja poslednjih godina jedva da podnosi reforme, a način vladavine sve više skreće u autokratiju. Mnogima u EU je zbog rata u Ukrajini postalo jasno da je odnos Srbije prema diktaturi u Rusiji jedinstven u celoj Evropi.“

Potom autorka navodi da sve ostale zemlje u regionu zauzele jasan stav osuđujujući rusku invaziju i kršenje međunarodnog prava, kao i ratne zločine protiv civila, te da Srbija pokušava da se dopadne zapadnim partnerima, glasajući za rezoluciju u Ujedinjenim nacijama koja osuđuje ruski rat, ali i da ta rezolucija nema pravnih posledica.

„Srbija se nikada nije priključila sankcijama, a kada se radilo o isključenju Rusije iz Saveta Evrope, stav nije bio nedvosmislen. Srpski predstavnici nisu bili prisutni i jednostavno nisu glasali. Beograd je često politički igrao na rusku kartu. To se poslednjih godina čak pojačalo. Krajem 2014, Putin je bio počasni gost na vojnoj paradi povodom sedamdesetogodišnjice oslobađanja od nacističke okupacije. Srbija od 2015. sa Rusijom i Belorusijom učestvuje na vojnoj vežbi pod nazivom ’Slovensko bratstvo’, a 2016. i 2019. organizovala je vojne vežbe na svojoj teritoriji. Novembra prošle godine Rusija je Srbiji ponudila povoljnu cenu goriva na pola godine. Srbija dakle sedi na dve stolice. EU do sada nije reagovala na tu alijansu sa režimom iz Kremlja“, piše austrijska novinarka Adelhajd Velfl za nemački list Vezer-kurir.

Izvor: DW/Dragoslav Dedović

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.