Njujork tajms analizira: Bela kuća insistira da je rat u Iranu završen, čak i dok rakete lete

„Ako ne bude dogovora, borbe se nastavljaju“, rekao je, jasno stavljajući do znanja da je ovo samo pauza. Ali ispostavilo se, prema rečima državnog sekretara Marka Rubija, da je rat zapravo završen u nekom trenutku nakon što je prekid vatre stupio na snagu, ili je barem tako rekao novinarima na konferenciji za novinare u Beloj kući u utorak, piše Njujork tajms.

„Operacija Epski bes je završena“, rekao je. „Postigli smo cilj te operacije.“ Napor da se ponovo otvori moreuz, rekao je Rubio, u potpunosti je odbrambena i humanitarna operacija koja bi rezultirala direktnom vojnom razmenom sa Irancima samo ako bi američki brodovi bili pod vatrom. Kasnije u utorak, Tramp je objavio da pauzira čak i taj poduhvat – koji je bio star samo jedan dan i uspeo je da oslobodi samo nekoliko brodova – „na kratko vreme“, navodeći ono što je rekao da je „veliki napredak“ ka sporazumu sa Iranom. Ali je zadržao američku blokadu, kao deo strategije maksimalnog ekonomskog pritiska.

Ipak, Trampovo obustavljanje napora da se brodovi izvedu iz moreuza izgledalo je kao da je u suprotnosti sa iznetim stavom administracije da je neprihvatljivo da Iran blokira međunarodni plovni put i da samo Sjedinjene Države imaju mogućnost da ga ponovo otvore. Za Belu kuću, insistiranje da je rat završen bio je najnoviji retorički skok u nastojanju da se rat koji je stvorio najveću političku krizu Trampovog predsedništva stavi u retrovizor.

Ali sama proklamacija ne čini je istinitom. Rakete su i dalje letele. Obe strane insistiraju da kontrolišu saobraćaj na plovnom putu. I uprkos Rubiovoj izjavi da su ciljevi rata postignuti, očigledno nisu. U 38 dana intenzivnih borbenih operacija, Sjedinjene Države su, prema Pentagonu, pogodile oko 13.000 ciljeva. Ali uništavanje ciljeva nije bila jedina poenta. Sam Tramp je opisao svoje ciljeve u ranim jutarnjim satima 28. februara, kada je zemlji, u videu koji je ranije snimio, rekao da ima pet glavnih ciljeva.

Prvi je, naravno, bio da se osigura da Iran „nikada ne može imati nuklearno oružje“. Ali je dodao da Sjedinjene Države moraju da unište iranske balističke rakete i njihove lansirne sisteme, potope njegovu mornaricu, okončaju podršku terorističkim grupama poput Hezbolaha i Hamasa i, konačno, stvore uslove da iranski narod sruši svoju vladu. „Vaš čas slobode je blizu“, rekao je tada. Iranska mornarica je očigledno nestala, kao što Tramp često napominje. Ali to je jedina koja je označena sa liste.

Do sada, iranski nuklearni arsenal nije dirnut i ne postoji sporazum, barem još, da se on iznese iz zemlje ili da se razblaži tako da se ne može lako koristiti za proizvodnju oružja. Iako se obaveštajne procene razlikuju, američke procene sugerišu da je više od polovine iranskih raketa i lansirnih sistema preživelo. Prerano je govoriti o podršci posredničkim grupama, koje su uništene izraelskim napadima.

I Tramp je odustao od razgovora o promeni rukovodstva zemlje, sugerišući u jednom trenutku da nikada nije ni tražio to. U drugim trenucima je tvrdio da se promena režima već dogodila, navodeći pojavu novog vrhovnog vođe i drugih zvaničnika, koji su zamenili one koji su ubijeni.

Za većinu stručnjaka za Iran – i mnoge u američkim obaveštajnim agencijama – to je promena osoblja. Ipak, i Tramp i Rubio imaju mnogo razloga da izjave da je kriza “Epski bes” završena na neki neodređeni datum u skorije vreme.

Kongres je postajao sve nestrpljiviji zbog Zakona o ratnim ovlašćenjima, koji zahteva glasanje o odobrenju Kongresa nakon što su američke trupe uključene u borbe duže od 60 dana. Njegova politička baza se podelila po pitanju da li je Tramp odustao od sopstvenog obećanja da će izvući Ameriku iz dugotrajnih ratova. I Tramp je jednom odložio svoje putovanje u Kinu kako bi se uverio da je rat završen, da su Sjedinjene Države pobedile i da je moreuz otvoren pre nego što sleti u Peking. To putovanje je sada zakazano za sledeću sredu.

Trampov jezik se takođe promenio, iako čak ni on nije otišao toliko daleko da je izjavio da je operacija završena. Čini se da ne može da se uzdrži od toga da trenutnu situaciju opiše kao rat, čak i ako je počeo da se povlači.

„Naša zemlja sada cveta, uprkos činjenici da smo u – ja to zovem mini-ratom“, rekao je na događaju Bele kuće za mala preduzećća u ponedeljak. U drugim govorima, reč „rat“ je isprepletao sa drugim, benignijim opisima: Napad na Iran bio je „izlet“, rekao je.

U drugom trenutku ga je opisao kao „zaobilaznicu“, čineći da zvuči više kao vikend vožnja preko Bliskog istoka koja je pogodila saobraćaj. Iako sve zvuči kao politički pogodna igra reči, svaka stvarna izjava da je bitka završena predstavlja fundamentalnu promenu strategije, čak i za rat u kojem je Bela kuća izgledala kao da iz dana u dan smišlja svoj sledeći potez. U proteklih devet nedelja američka vojna moć i izgledi da bi se ona mogla nastaviti bili su poluga koju je gospodin Tramp slavio kao čelik iza pregovora. Ništa ne bi fokusiralo iranske umove, sugerisao je, kao mogućnost daljeg uništenja.

Zaista, kada su pregovori o budućnosti nuklearnog programa propali krajem februara, američko bombardovanje je bilo osmišljeno da primora Iran na ustupke. Ali kampanja bombardovanja, iako smrtonosna i razarajuća, nije promenila fundamentalne stavove Irana, barem ne još. A uspeh Korpusa islamske revolucionarne garde u zatvaranju moreuza – punjenjem tankera i teretnih brodova i uzbuđivanjem tržišta nafte i đubriva – promenio je dinamiku.

Frustracija Trampa bila je jasna: pretio je još težim udarima i napadima na elektrane, ako Iran odbije da popusti, napadajući ga psovkama na društvenim mrežama. Iranci su to ignorisali, a onda je nekoliko dana kasnije Tramp upozorio: „Čitava civilizacija će večeras umreti i nikada se više neće vratiti.“

Zatim je usledio prekid vatre. Ali iranska uzdržanost se raspala nakon što je Tramp u nedelju najavio novu operaciju vođenja brodova kroz uski moreuz, putem koji je proglašen bez mina. Iranske snage su sledećeg dana pucale na dva broda, ali su američke snage presrele rakete.

General Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, rekao je u utorak da je Iran od stupanja na snagu primirja napao američke snage više od 10 puta, ali da su napadi „svi bili ispod praga ponovnog pokretanja velikih borbenih operacija u ovom trenutku“.

General Kejn je dodao da je definisanje tog praga „politička odluka“, što znači da je to bila odluka Trampa. A Tramp, kada je nekoliko sati kasnije primoran da objasni gde je postavio taj prag, rekao je novinarima: „Saznaćete, jer ću vas obavestiti.“ „Oni znaju šta da rade“, rekao je o Irancima. „Oni znaju šta ne treba da rade.“

Ministar odbrane Pit Hegset rekao je u utorak ujutru da novi vojni napor za vođenje trgovačkih brodova kroz Ormuski moreuz treba shvatiti kao potpuno odvojen poduhvat i privremeni odbrambeni napor. „Ne tražimo borbu“, rekao je Hegset, koji je pre samo nekoliko nedelja slavio američku vatrenu moć protiv Irana i pozivao na „maksimalnu smrtonosnost“.

Ali je napomenuo da su američki ratni brodovi oborili krstareće rakete i dronove koje je Iran ispalio na brodove i komercijalne brodove, i da su vojni helikopteri Apač takođe potopili šest iranskih vojnih glisera koji su pretili brodovima. Rubio je uporedio čamce sa Boston Vhejlerima, malim, sveprisutnim gliserima. Rekao je da oni koji su pogođeni „sede na dnu mora, zajedno sa ostatkom iranske mornarice“.) Sada je administracija prešla sa izjave da će vojni udari promeniti iranske lidere na insistiranje da će zapravo ekonomski prekidi rešiti problem. Rubio je rekao da Sjedinjene Države sada ukidaju prihode koji održavaju „ono što je ostalo od njihove krhke ekonomije“.

I nazvao je Irance piratima. „Ne možete imati situaciju u kojoj su moreuzi zatvoreni za sve ostale, ali oni imaju koristi od piraterije – to se ne može dogoditi“, rekao je. Samo Sjedinjene Države, rekao je, imaju moć da otvore Ormuski moreuz „kao uslugu svetu“. „Iskreno, mi smo jedini koji to možemo“, rekao je. „Ako živimo u svetu u kome je odmetničkoj državi poput ovog iranskog režima dozvoljeno da polaže pravo na novu normalnu kontrolu nad međunarodnom brodskom rutom“, dodao je, „neće proći dugo pre nego što vidite da se to dešava u više brodskih ruta širom sveta.“