elizabet liz trasFoto: EPA-EFE/NEIL HALL

Liz Tras, dosadašnja ministarka spoljnih poslova, nova je premijerka Velike Britanije i liderka Konzervativne stranke.

Sa 81.326 glasova Tras je pobedila svog protivnika Rišija Sunaka koji je imao 60.399 glasova.

Tras će već sutra početi sa obavljanjem premijerske dužnosti nakon što je zvanično imenuje kraljica Elizabeta Druga.

Ono po čemu će ove godine prijem kod kraljice Elizabete biti specifičan jeste da prvi put u toku njene vladavine on neće biti održan u Londonu.

Kako je saopštila Bakingemska palata, 96-godišnja kraljica ovog puta neće napuštati Škotsku i za razliku od prethodnih slučajeva, odlazeći premijer Boris Džonson moraće u dvorac Balmoral, gde će na kraju 6. septembra kraljica primiti i njegovog naslednika.

Kraljica se obično sreće sa novim premijerom u Bakingemskoj palati u Londonu, a susret u Balmoralu, gde ona obično provodi leto, predstavlja kršenje tradicije do kojeg je došlo zbog toga što ona ima poteškoće sa kretanjem.

Tras je treća premijerka Velike Britanije u istoriji, nakon Margaret Tačer i Tereze Mej.

Kako podseća Bi-Bi-Si, Liz Tras je, kada je imala sedam godina, u imitaciji po izboru u svojoj školi glumila Margaret Tačer, koja je 1983. godine pobedila ubedljivom većinom.

Trideset devet godina kasnije, ona je zaista pošla koracima Čelične lejdi i postala liderka Konzervativne partije i premijerka.

Nakon dugotrajne političke borbe za premijera Velike Britanije, Tras je postala naslednica Borisa Džonsona, koji je svrgnut sa mesta lidera nakon što je zbog niza skandala izgubio podršku stranke.

Birtanski mediji pišu da će nova premijerka odmah biti izložena pritisku da objavi plan za rešavanje naglo rastućih računa za električnu energiju.

Osim toga, Tras nasleđuje posrnulu ekonomiju u zemlji, sa najvišom inflacijom u poslednjih 40 godina.

Mnogi su optimistični da će nova premijerka podržati planove za zamrzavanje takozvane energetske granice, maksimalne cene domaćeg gasa i električne energije, koju svaka tri meseca postavlja regulator Ofgem.

Hitne mere već prve sedmice na vlasti

Liz Tras je juče izjavila da će već tokom prve sedmice na vlasti pokrenuti hitne mere kako bi se pozabavila rastućim računima za energiju i povećala zalihe energije.

Rekla je i da će biti “hrabra” u rešavanju problema slabe ekonomije, ponavljajući svoje obećanje da će podstaći njen rast kako bi se rešila “duga lista problema”.

Pišući za Sandej telegraf, navela je da razume koliko je kriza troškova života izazovna za Britance i da će preduzeti “odlučne mere kako bi osigurala da porodice i preduzeća mogu preživeti ovu i sledeću zimu”.

“Planiram da u prvoj sedmici moje nove administracije odredim naše hitne korake u vezi sa računima za energiju i snabdevanjem energijom”, rekla je ona.

List Sandej tajms citirao je izvore u ministarstvu finansija koji su rekli da bi trošak njenog plana mogao lako da premaši 100 milijardi funti (115 milijardi dolara), od kojih bi većina bila osigurana zaduživanjem vlade.

Tras je ranije u intervjuu za Bi-Bi-Si odbila da iznese bilo kakve detalje, rekavši da nije u redu da iznosi svoju “preciznu strategiju” pre nego što je preuzela dužnost.

Takođe, nije želela da komentariše pomenutu cifru od 100 milijardi funti.

Kako je najavila, njen pristup će biti dvojak: hitna akcija za rešavanje krize troškova života i plan za postizanje ekonomskog rasta, a osim toga ona će imenovati Veće ekonomskih savetnika koje će davati “najbolje ideje” za privredu.

“Moramo doneti teške odluke kako bismo osigurali da ne budemo u ovoj poziciji svake jeseni i zime. Spremna sam da donesem teške odluke za obnovu naše ekonomije”, napisala je ona.

Nasleđe Borisa Džonsona i Konzervativne stranke

U trenutku kada je vlada koju je predvodio Boris Džonson pucala po šavovima, a skandali se ređali jedan za drugim, ministarka spoljnih poslova Liz Tras bila je jedna od onih koja se nije preterano mnogo mešala u unutrašnje procese i rad britanskog premijera.

U to vreme, smatralo se da njena odanost Borisu Džonsonu u trenucima kada su se skandali ređali oko njegovog imena i neki od njenih beskompromisnih stavova (koji nisu uvek dobrodošli, naročito u unutrašnjoj politici) potencijalno mogu da ugroze njen krajnji cilj preuzimanja vođstva države.

„Velika Britanija je velika država i znam da ujedinjena Konzervativna partija može osloboditi potencijal svih građana. Veoma je važno da pošaljemo poruku britanskim građanima. Kao premijerka, predvodiću vladu koja je posvećena ključnim principima Konzervativne partije. Suočavamo se sa velikim izazovima za zemlju u ekonomiji, sigurnosti i životnoj sredini. Volim našu zemlju i želim najbolje za nju”, poručila je Tras.

Kada je reč o njenoj političkoj ličnosti i popularnosti unutar stranke, Tras je još početkom januara radila na pridobijanju podrške uticajnih ljudi u Konzervativnoj partiji kako bi preuzela lidersku poziciju.

U unutarstranačkim anketama koje se objavljuju svakih nekoliko meseci, Tras je nemali broj puta krajem 2021. i početkom ove godine istaknuta kao najpopularnija ministarka među članovima vlade Borisa Džonsona.

“Njen entuzijazam za slobodu, slobodnu trgovinu i niske poreze odjekuje partijskom bazom. Međutim, njena beskompromisna ekonomska pozicija i odbojnost prema političkoj korektnosti, čine je političkom figurom koja izaziva podele“, piše Fejnenšel tajms.

Nova Čelična lejdi?

Za razliku od stavova o unutrašnjim političkim pitanjima koji nisu obeležili Tras, spoljna politika je područje u kojem je u poslednjem periodu ona bila najzastupljenija što joj je, u kontekstu globalnih geopolitičkih kretanja, svakako dalo određenu prednost u trci za premijersku poziciju.

Do sada, Tras je u Velikoj Britaniji, ali i u ostatku sveta, postala poznata po beskompromisnim stavovima koji oslikavaju težnju Velike Britanije za širenjem uticaja kako u Evropi, tako i na području Indo-Pacifika, što je državi postalo naročito važno nakon izlaska iz Evropske unije.

Upravo politiku “Globalne Britanije” poslednjih godina utelovljuje Liz Tras, a mnogi je zbog njenih stavova i ponašanja upoređuju sa Margaret Tačer i ističu kako bi Tras mogla da postane nova “Čelična dama”.

“Mnogi njeni govori takođe su bili u tonu Margaret Tačer, uz ponavljanja da je ponosna na britansku kulturu, vrednosti, slobodu, demokratiju i ljudska prava”, navodi se u analizi britanskih medija.

Mnogi su sugerisali da Tras i svojim oblačenjem – krznena kapa i bela mašna – pokušava da oponaša Margaret Tačer, iako je ona te tvrdnje odbacila.

Smatra se da su joj tačerovska aura i beskompromisni stavovi, te najave koje se tiču smanjenja poreza, uz raniju popularnost unutar Konzervativne partije, najviše pomogli u dolsaku na mesto premijerke Velike Britanije i liderke konzervativaca.

Tokom posete britanskim vojnicima na Baltiku, Tras je takođe na određeni način imitarala potez Margaret Tačer iz 1983. godine, te se zajedno sa vojnicima vozila na tenku čime je nastojala da pruži podršku aktivnostima britanske vojske u sklopu NATO delovanja na Baltiku.

Podrška Zapadnom Balkanu

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, smatra se da će izborom Liz Tras za britansku premijerku, Bosna i Hercegovina, ali i druge države gotovo pa sigurno dobiti dodatnu podršku kako u borbi protiv ruskog uticaja tako i u napretku na evroatlantskom putu.

Tras bila jedna od onih koji su se u Velikoj Britaniji najviše zalagali za uvođenje sankcija Miloradu Dodiku i drugim zvaničnicima iz RS, što je i učinjeno sredinom aprila kada je upravo Tras naglasila kako Dodik i Cvijanović podrivaju stečeni mir u BiH.

„Ovo dvoje političara namerno potkopavaju teško stečeni mir u Bosni i Hercegovini. Uz ohrabrenja od ruskog predsednika Vladimira Putina, njihovo nepromišljeno ponašanje preti stabilnosti i sigurnosti širom Zapadnog Balkana”, rekla je tada Tras.

Svoju podršku Tras je ponovila i tokom posete Bosni i Hercegovini kada je naglasila kako će Velika Britanija biti ključna podrška BiH na putu prema NATO-u, ali i Evropskoj uniji.

Od levičarskih roditelja do redova konzervativaca

Meri Elizabet Tras rođena je u Oksfordu 1975. godine.

Svog oca, profesora matematike, i majku, medicinsku sestru, opisala je kao „levičare“.

Kao devojčicu, majka ju je vodila na protestne šetnje Kampanje za nuklearno razoružanje, organizacije koja se oštro protivila odluci vlade Margaret Tačer da dozvoli da se američke nuklearne glave postave u kampu RAF-a Grenem Komon, zapadno od Londona.

Njena porodica se preselila u Pejsli, zapadno od Glazgova, kad je Tras imala četiri godine.

Govoreći za Bi-Bi-Si Radio 4, njen brat je ispričao da je porodica uživala u igranju društvenih igara, ali da mlada Tras nije volela da gubi i često bi samo nestala umesto da rizikuje da ne pobedi.

Porodica se kasnije preselila u Lids, gde je ona pohađala Raundhej, državnu srednju školu.

Na Univerzitetu u Oksfordu je studirala filozofiju, politiku i ekonomiju, i bila aktivna u studentskoj politici, isprva za liberalne demokrate.

Na Oksfordu, Tras je prešla u konzervativce.

Nakon diplomiranja, radila je kao računovođa za Šel i Kejbl end Vajerles, i udala se za kolegu računovođu Hjua O’Lirija 2000. godine. Oni imaju dvoje dece.

Politička karijera

Tras je bila kandidatkinja torijevaca za Hemsvort, u Zapadnom Jorkširu, na opštim izborima 2001. godine, ali je izgubila.

Pretrpela je još jedan poraz u Kalder Veliju, takođe u Zapadnom Jorkširu, 2005. godine.

Zahvaljujući nepokolebljivim političkim ambicijama, izabrana je za odbornicu u Griniču, u jugoistočnom Londonu, 2006. godine, a od 2008. godine radila je i za ekspertsku grupu desnog centra Reform.

Konzervativni lider Dejvid Kameron stavio je Tras na svoju „A-listu“ prioritetnih kandidata za izbore 2010. godine i bila je izabrana da se nadmeće za sigurno poslaničko mesto Jugozapadnog Norfolka.

Vrlo brzo se, međutim, suočila sa bitkom protiv oduzimanja kandidature torijevskog udruženja iz izborne jedinice, nakon što je obelodanjeno da je imala aferu sa poslanikom torijevaca Markom Fildom nekoliko godina ranije.

Inicijativa da se smeni nije uspela i Tras je na kraju osvojila poslaničko mesto sa više od 13.000 glasova razlike.

Bila je koautorka knjige “Britanija bez okova”, zajedno sa četiri druga konzervativna poslanika izabrana 2010. godine.

Ova knjiga je preporučivala ukidanje državne regulative kako bi se popravio položaj Velike Britanije u svetu, obeleživši Tras kao istaknutu zagovornicu politike slobodnog tržišta u torijevskim redovima.

Potom je 2012, svega dve godine pošto je postala poslanica, ušla u vladu kao ministarka obrazovanja, dok je 2014. godine unapređena u ministarku za životnu sredinu.

Manje od godinu dana kasnije, usledio je verovatno najveći politički događaj generacije – referendum o EU.

Tras je bila aktivna u kampanji za ostanak, pišući za dnevni list San da bi Bgrezit bio „trostruka tragedija – više propisa, više formulara i više odugovlačenja u trgovini sa EU“.

Međutim, pošto je njena strana izgubila, ona se predomislila, tvrdeći da Bregzit pruža priliku da se „uzdrma način na koji stvari trenutno funkcionišu“.

Pod vladavinom premijerke Tereze Mej, služila je prvo kao ministarka pravde, a zatim je prešla na mesto glavne sekretarke ministarstva finansija.

Kad je Boris Džonson postao premijer 2019. godine, Tras je preuzela položaj ministarke za međunarodnu trgovinu – što je bio posao koji je podrazumevao susrete sa globalnim političkim i poslovnim liderima u cilju promovisanja britanskih trgovinskih interesa.

Zatim je 2021, u 46. godini, dobila jedan od najviših položaja u vladi, preuzevši od Dominika Raba ministarstvo spoljnih poslova.

Kad je u februaru Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, zauzela je čvrst stav, zahtevajući da sve snage Vladimira Putina moraju da se potisnu iz zemlje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.