Peter Mađar je pobedio, ali čovek Viktora Orbana je i dalje u Briselu

Komesar za zdravlje i dobrobit životinja Oliver Varhelji je pravi Fidesov lojalista, koji je optuživan da je vodio špijunsku mrežu iz mađarske ambasade još dok je bio glavni izaslanik Budimpešte pri EU, piše Politico.

Ali je takođe stekao reputaciju vrednog stručnjaka za politiku u gradu u kojem tehnokrate vode glavnu reč i gde izvršna vlast EU funkcioniše po principu da komesari rade za Uniju, a ne za prestonicu koja ih je poslala.

„On je jedan od komesara koji zapravo čita i proučava stvari“, rekao je jedan zvaničnik Evropskog parlamenta, koji je želeo da ostane anoniman kako bi otvoreno govorio.

Četiri visoka zvaničnika Komisije rekla su za Politico da još nije bilo nikakve interne rasprave o sklanjanju Varheljija, ni pre ni posle nedeljnih izbora.

Teško ga je smeniti…

Nakon svoje ubedljive pobede, Mađar je nagovestio nameru da „počisti kuću“, pozivajući Orbanove kadrove širom mađarske države da podnesu ostavke ili najavljujući njihovu smenu.

Ipak, nije dao nikakav znak da planira potez protiv Varheljija. Normalno, takvo mešanje nacionalne vlade bilo bi nezamislivo.

Tokom kampanje, međutim, Mađar je javno optužio komesara da je zadržavao informacije o navodnoj špijunskoj mreži koja je delovala iz Varheljijeve kancelarije tokom njegovog mandata kao mađarskog izaslanika u Briselu između 2015. i 2019. godine.

On i Mađar su se preklapali u ambasadi od 2011. do 2015. godine, računajući i Varheljijev mandat kao zamenika ambasadora.

Portparol Komisije Balaž Ujvari rekao je novinarima u utorak da je „postignut napredak“ u istrazi o špijuniranju i da će izvršna vlast obavestiti Parlament o ishodu „kada svi administrativni koraci budu završeni“.

Pravno gledano, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen ima ovlašćenje da smeni Varheljija. Ali ne postoji presedan za otpuštanje pojedinačnog komesara, i verovatno bi bili potrebni eksplozivni nalazi protiv Varheljija – za koje u ovoj fazi nema dokaza – kako bi je istraga primorala da to učini.

Varhelji je rekao fon der Lajen da „nije bio svestan“ navodnih pokušaja Orbana da regrutuje špijune u Briselu nakon što su optužbe prvi put isplivale u oktobru.

Varhelji je dodatno učvrstio svoj stav kada se u januaru pojavio pred poslanicima Evropskog parlamenta. „Da li su mi se obratile mađarske ili bilo koje druge službe? Ne, nisu“, rekao je na sastanku odbora Evropskog parlamenta. „Nisam imao nikakva saznanja o ovoj tvrdnji koja se pojavila u štampi“, dodao je.

Ali Mađar tvrdi da njegov bivši šef „nije otkrio celu istinu kada je to negirao tokom zvanične istrage“.

Varhelji ima svoje neprijatelje u Evropskom parlamentu, koji nema formalnu moć da ga smeni, ali bi mogao da pojača pritisak kako bi on otišao.

Daniel Freund, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, koji je bio jedan od najglasnijih Orbanovih kritičara u Briselu, rekao je da je Varhelji bio deo „užeg kruga“ odlazećeg lidera i da je trebalo da ode „još davno“.

Upitan da li bi podsticao poslanike da zvanično zatraže njegovu ostavku, Freund je odbio da komentariše.

Na kraju, da li će Varhelji nastaviti da ima uticaj u EU u velikoj meri zavisi od njega samog.
Prema rečima jednog komesara, koji je želeo da ostane anoniman kako bi otvoreno govorio, komesari ne mogu biti smenjeni, ali ako počnu da rade protiv svoje zemlje porekla – na primer, ako se politički pravac vlade kod kuće promeni – mogu biti skrajnuti i izgubiće kredibilitet kod ostatka kolegijuma komesara.

Zaista, ako je Brisel tokom godina nešto naučio, onda je to da komesar ne mora biti smenjen da bi postao nevažan.

Uzmimo za primer Januša Vojčehovskog, poljskog komesara za poljoprivredu, koga je 2019. nominovala nacionalistička vlada stranke Pravo i pravda.

Kada je proevropska koalicija Donalda Tuska preuzela vlast krajem 2023, Varšava je promenila kurs, ali je Vojčehovski ostao na funkciji i odradio mandat do novembra 2024.

Već je bio isključen iz najvećih političkih bitaka u Komisiji. Još od početka prvog mandata Ursule fon der Lajen, ključni dosijei, uključujući poljoprivrednu dimenziju Zelenog dogovora, preusmereni su na druge.

Na kraju mu se uloga svela na marginu. Sastanci su se održavali bez njega. Odluke su se donosile bez njegovog učešća. Ono što je ostalo bio je nagomilan posla. Fokusirao se na raspodelu EU subvencija, često imajući u vidu poljoprivrednike u svojoj rodnoj Poljskoj, i pozivajući se na statistiku iz sektora. Takođe je mnogo objavljivao na društvenim mrežama — uključujući i teme poput bezbednosti saobraćaja, koje su imale malo veze sa njegovim portfeljem.

Jedna ključna razlika između Vojčehovskog i Varheljija jeste u tome što je mađarski komesar bio izuzetno zauzet. Zapravo, mnogi misle da svoj posao radi dobro.

Varhelji je radio ubrzanim tempom, pokrenuvši čitav niz inicijativa usmerenih na jačanje evropske samodovoljnosti u proizvodnji lekova i na to da region postane privlačniji farmaceutskim investitorima.

Njegovi napori da ojača evropsku industriju doneli su mu poštovaoce, uprkos onima na levici koji smatraju da je previše naklonjen biznisu.

Na kraju, ipak, njegovu sudbinu neće odlučiti rezultati njegove politike, već to da li može da prevaziđe identitet Orbanovog čoveka.