Opasan povratak u školske klupe? 1Foto: EPA-EFE/ANGELO CARCONI

Sabine Klajn (pravo ime poznato redakciji) svakodnevno proverava svoje poštansko sanduče. Ova učiteljica sa severa Nemačke se nada da će dobiti zvanično obaveštenje svoje pokrajine o tome kako bi nastava u nemačkim školama mogla da izgleda nakon 10. januara do kada, prema sadašnjoj odluci, traje lokdaun.

„Za dane od 6. januara, kada se zvanično završavaju praznici, dobili smo uputstvo da učenicima damo što više zadataka da (kod kuće) imaju čime da se bave do 11. januara. Niko ne zna šta posle“, kaže nam Klajn (56).

Ona ne želi da otkrivamo njeno pravo ime jer se boji da govori za medije bez odobrenja škole i pokrajinskog ministarstva.

„S jedne strane, kao nastavnica, bila bih srećna da se vratimo u škole jer digitalni formati ni izbliza ne mogu da nadoknade pravu nastavu. No kao čovek se bojim zbog velikog broja novozaraženih jer mi nastavnici nismo dovoljno zaštićeni“, kaže Klajn.

Bajka o sigurnoj nastavi

Dugo su škole važile kao „sigurna mesta“. Deca, tako se tvrdilo i u naučnim studijama, su manje podložna zarazama. A ako se zaraze, uglavnom nemaju nikakve simptome. Tvrdilo se tako da nema jakih razloga za zatvaranje škola.

Političari su prigrlili tu teoriju. Posebno jer su na proleće, tokom tvrdog lokdauna, roditelji dovedeni na ivicu očajanja – morali su da rade od kuće, a deca nisu mogla u vrtiće i škole. Ponavljanje tog scenarija je politika na jesen htela da izbegne po svaku cenu.

Obrazovna politika je u Nemačkoj u rukama pokrajina, a njihovi nadležni ministri su često ponavljali da škole nisu žarišta, čak ni kada je broj zaraza počeo vrtoglavo da raste ove jeseni.

Među njima je bio i ministar obrazovanja grada-pokrajine Hamburga Tis Rabe. Međutim, Rabe je znao za slučaj jedne hamburške škole gde je samo jedan učenik zarazio četrdesetak učenika i nastavnika. Ministar je ignorisao tu studiju sve dok je ljutiti roditelji nisu objavili.

I ostali ministri obrazovanja su branili klasično odvijanje i nakon što je Nacionalna akademija nauka početkom decembra preporučila ukidanje obaveze da se dolazi u školu, a epidemiološki Institut „Robert Koh“ da se razredi makar podele na dve grupe kako bi moglo da se drži odstojanje.

Došla su i nova naučna saznanja. U Austriji su masovna testiranja pokazala da su deca u istoj meri podložna zarazi kao i odrasli, ali da to ranije nismo znali jer deca uglavnom nemaju simptome pa se ne testiraju.

Neke studije u Velikoj Britaniji su pokazale da je broj zaraženih školaraca, posebno onih starijih od 12 godina, posebno visok.

Po tridesetoro dece u razredu

Učiteljici Sabine Klajn je delovalo logično da škole uvode mere u skladu sa brojem zaraza u okrugu. Ali, nikada se nije osećala sigurno u školi. Jer, kaže, kako održati odstojanje sa tridesetoro dece u učionici. Provetravanje na svakih dvadeset minuta oduzimalo je mnogo vremena od nastave.

Ova učiteljica misli da su ona i kolege ostavljeni na cedilu. „Čak nam ni maske nisu dostavili. Tek smo nedavno dobili par običnih maski. Zbog hronične bolesti spadam u rizičnu grupu pa se ne usuđujem da idem u školu bez FFP2 maske. Do sada sam na maske već potrošila preko 500 evra“, žali se ona.

Dok zaštita na radu u bolnicama predviđa da se FFP2 maske skidaju svakih nekoliko sati, Klajn svoju masku nosi satima u komadu.

„Tokom odmora izlazim van škole i pojedem nešto. Kući se redovno vraćam s glavoboljom“, jada se učiteljica.

Uprkos otežanim uslovima, Klajn ne bi htela da škole ostaju duže zatvorene. Kaže, na digitalnu nastavu nisu spremni. „Tu se od prvog lokdauna ništa nije promenilo: nije bilo ni dodatnih obuka za nastavnike, a ni tehnička oprema nije dovoljna za nastavnike i učenike.“

U ponedeljak (4. januar) bi pokrajinski ministri trebalo da odluče kako će se nastaviti školska godina. Nemačko udruženje nastavnika kaže da je očito da normalna nastava još nije moguća.


 

close
Opasan povratak u školske klupe? 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.