Pad svetskih berzi

Evropska tržišta opala su na početku trgovine. Nemački DAX pao je 1.1 odsto na 11 867,14 i francuski CAC 40 manji je za 0,4 procenta na 5,130.70.

Britanski FTSE 100 izgubio je 0,4 odsto na 7,001,65. Wol strit je bio spreman za veliku prodaju uz obaranje Dow fjučersa za 1.8 procenata na 23,557,00. ukupni S&P 500 fjučersi srozao se 1.5 odsto na 2,575.00.

Berzanski indeksi su pali i na azijskom tržištu: japanski NIKEI za 0,1 %, južnokorejski Kospi kliznuo je za 1,4 odsto, padje došao pošto je posle 3 i po godine nadvisio dolar i motivisao investitore na profit.

Šangajski Komposit kliznuo je 0,2 procenta a australijski S$P/ASX 200 izgubio je 0,2 odsto. Honkonški Hang Seng skliznuo je 2,2 procenta uz najavu pada, u poslednjem trenutku poslovanja, pošto je Kina objavila posebne carinske stope.

Akcije su takođe pale u Singapuru, Indoneziji, Indiji na Tajlandu i Pilipinima.

Peking i Vašington objavili su detalje plana povećanja uvoznih carina za širok raspon izvoznih prozvoda jedan drugom, u seriji zapaljivih izjava za što je u manje od 24 sata povećalo napetost u njihovom trgovinskom sukobu.

Kina je pripremila listu tešku 50 milijardi dolara za više od 100 američkih proizvoda uključujući žitariće i avione za moguće povećanje carina za 25 odsto i objavila je pošto je okončana trgovina na većini azijskih berzi.

Peking je odgovorio na raniju najavu administracije predsednika Donalda Tampa predloga povećanja carina za 1300 uvoznih proizvoda uključujući industrijske robote i opremu za telekomunikacije kao protest Pekingu optuiženom za krađu američke tehnologije.

Kineski predstavnik u Svetskoj trgovinskoj organizaciji rekao je da je Peking izazvan potezuma SAD. Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je da datum povećanja carina zavisi toga kada će Amerika stvarno povežćati svoje carine.

Na Vol stritu ključni američki berzanski indeksi viši su nego na početku dana. S&P 500 porastao je 1,3 procenta. Na početku trgovanja pao je za 2,2 odsto. Dau Džons ima prosečan rast 1,6 odsto a Nasdaq se popeo 1 procenat.

Na tržištu valuta dolar je skliznuo na 106,62 jena na kraju trgovanja u utorak. Evro je porastao prema dolaru sa 1,2294 na 1,2272.

I na tržištu energenata zabeleženi su gubici. Barel američke sirove nafte izgubio je 1,23 dolara do 62,26 dolara u elektronskoj trgovini na Njujorškoj merkantilnoj berzi. Nafta tipa Brent je u Londonu pala je za 1,31 dolar na 66,81 dolara za barel, piše AP.