Kako je Viktor Orban postavio zamke da spreči svog naslednika da vodi Mađarsku

Orban, saveznik Kremlja, tokom svojih 16 godina na vlasti osigurao je čvrstu kontrolu nad ključnim javnim institucijama, što znači da njegovi lojalisti i dalje imaju odlučujuće ovlasti da osujete Mađarove planove budžeta i ponište zakonodavstvo putem politizovanog ustavnog suda.

Za Mađara izazov će biti kako uspešno vladati, a da ga ne navuku na prevremene izbore u sistemu dizajniranom da ga sabotira, piše Politico.

Pored Orbanovog trajnog uticaja na budžete, mnogi ključni aspekti javnog života – uključujući  zakone koji regulišu pravosuđe, medije, izborne sisteme, javne finansije, porodičnu politiku i crkvu – mogu se menjati samo ako Mađar i njegova Tisa partija dobiju, malo verovatnu, dvotrećinsku supervećinu.

Vlada Orbana i vladajuća stranka Fides se klade da će Tisa – mlada partija koja privlači podršku širom političkog spektra – posrnuti zbog neiskustva i neće moći da upravlja zemljom.

„Da bi Tisa mogla da vlada, morali bi da imaju neku koherentnu viziju za zemlju i nešto što podseća na koherentnu političku zajednicu iza sebe. Postoji samo jedno pitanje koje ih ujedinjuje – žele da nas uklone sa vlasti“, rekao je mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka za Politiko.

„To možda jeste ili nije dovoljno da nas zaista ukloni sa vlasti, ali svakako nije dovoljno da se upravlja zemljom“, dodao je.

Mađar se priprema za težak početak ako pobedi, jer ankete sugerišu da bi mogao osvojiti samo prostu većinu. Takođe će morati da se suoči sa neprijateljstvom Fidesovih lojalista koji drže važne položaje u birokratiji, a koje takođe mogu biti uklonjeni samo ako dve trećine zakonodavaca glasaju za njihovo smenjivanje.

„Ovo će svakako biti uzbrdica, i prilično sam sigurna da Orban neće olakšati život svom nasledniku ako izgubi“, rekla je Katalin Čeh, bivša liberalna poslanica EP i trenutna opoziciona poslanica, za Politico.

„Znate, uništiti demokratiju i institucije je mnogo lakše nego ih ponovo izgraditi“, dodala je.

Nedostatak sredstava

Prvi izazov za Mađara biće izrada budžeta koji može da finansira njegova skupa predizborna obećanja, uključujući povećanje javne potrošnje, kao što je zdravstvo, nakon godina nedovoljnih ulaganja.

Problem je što je Fides ispraznio kase, dostigavši 50 odsto ciljanog deficita za celu 2026. godinu već u februaru, nakon što je lansirao ogromne predizborne subvencije kako bi pridobio podršku birača.

Ako vođenje budžeta već nije dovoljno teško, Orban može dodatno zakomplikovati život Peteru Mađaru kroz jednu od svojih najopasnijih zamki: budžetski savet. Ovo telo čine troje lojalista Fidesa, nedavno imenovani na mandate od 6 do 12 godina, koji mogu da stave veto na budžet.

Mađarski predsednik Tamaš Suljok, koji je blizak Fidesu i biće na funkciji do 2029. godine, može raspisati vanredne izbore ako vlada ne uspe da usvoji budžet. Budžetski savet i predsednik mogu se ukloniti samo dvotrećinskom većinom u parlamentu.

Mađar će se suočiti sa sličnim problemima i u pokušaju da odmrzne 18 milijardi evra zamrznutih sredstava EU, jer će morati da usvoji reforme koje traži Brisel pre avgustovskog roka.

Na predizbornoj kampanji, Mađar se pojavljivao samouvereno, verujući da će moći da pristupi barem delu ovog zamrznutog fonda pokazujući kredibilne anti-korupcijske napore.

„Ipak, ne bi mogao da menja zakone koji zahtevaju supervećinu… a njegov uspeh bi delimično zavisio od njegovih uglavnom neproverenih pregovaračkih sposobnosti i od određene fleksibilnosti EU“, rekla je Orsolja Račova iz konsultantske firme Eurasia Group.

Usko grlo od dve trećine

Potrebna dvotrećinska većina za toliko ključnih promena pojavljuje se kao najveća prepreka za uspeh bilo koje nove vlade.

Uvođenje „kardinalnih zakona“ koji pokrivaju sve, od pravosuđa do medija, bio je ključni element Orbanove ustavne reforme iz 2011. godine, koja je usvojena za samo devet dana – osiguravajući da svakoj budućoj vladi bude izuzetno teško da promeni mnoge osnovne politike.

Venecijanska komisija, sastavljena od nezavisnih stručnjaka za ustavno pravo, tada je izrazila zabrinutost, ističući dvotrećinsku granicu za izmene kao preteranu, posebno za „pitanja koja bi trebalo prepustiti običnom političkom procesu“.

Komisija se takođe žalila na prekomerna ovlašćenja budžetskog saveta i njegov „uticaj na funkcionisanje demokratije“.

Fides je popunio i druge važne nadzorne pozicije lojalistima, uključujući državnog tužioca, ombudsmana i medijske vlasti. Svi oni su „zaista važni i trenutno su pod kontrolom i mogu potencijalno blokirati vladu koja nije iz Fidesa“, rekao je Mikloš Ligeti, pravni direktor Transparency International Mađarska.

Fides je, takođe, ugrađenim strukturnim prednostima osigurao koncentraciju vlasništva nad medijima. Centralnoevropska fondacija za štampu i medije (KESMA) je osnovana 2018. a nju su Orbanovi poslovni saveznici prebacili stotine lokalnih, regionalnih i nacionalnih medija koji sada emituju Fidesovu naraciju. Bilo kakav pokušaj da se ovo promeni zahteva dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Ustavni sud je glavni primer kako Orban može otežati politički život Mađaru, jer je Fides imenovao svih 15 sudija, uključujući bivšeg ministra odbrane iz Fidesa. Kuria, vrhovni sud Mađarske, predvodi Andras Varga, kojeg je imenovao parlament pod kontrolom Fidesa.

Bilo koji zakoni koje bi vlada Mađara pokušala da usvoji mogli bi pasti pred vrhovnim sudovima. „Zbog pristrasnosti Vrhovnog suda, ili bar njegovog predsednika, i Ustavnog suda, ovo će biti vrlo teška borba za Tisu“, rekla je Adrien Laćo, bivša sutkinja koja je u novembru 2024. podnela ostavku u znak protesta zbog nedostatka nezavisnosti sudstva.

Pored toga, Orbanovi zakonodavci su u decembru ojačali veto ovlašćenja predsednika Suljoka, koji je imenovan 2024. za petogodišnji mandat.

„Orban planira najgori mogući scenario u slučaju poraza“, rekla je Kim Lejn Šepel, profesorka ustavnog prava i izbora na Prinstonskom univerzitetu. Ona je istakla da će amandman na ustav, usvojen u decembru, „učiniti gotovo nemogućim da novi parlament opozove ili smeni predsednika“.

Predsednik, međutim, može da opstruiše zakonodavstvo tako što ga vraća u parlament ili upućuje Ustavnom sudu, koji može proglasiti zakon neustavnim, potencijalno uništavajući sve reforme koje Tisa pokuša da sprovede.

Šepel je uporedila ovu situaciju sa problemima sa kojima se premijer Donald Tusk suočava u Poljskoj, dok pokušava da sprovede reforme suočen sa veto moći predsednika Karola Navrockog, koji je u skladu sa nacionalističkom konzervativnom strankom Pravo i pravda.

Orban u opoziciji

Kao opozicija, Orban takođe može veoma otežati život Tisi u svakodnevnoj politici.

Žužana Selenji, bivša poslanica Fidesa, koja je napustila stranku kada je Orban u 1990-im godinama promenio ideologiju iz liberalizma u nacionalni konzervativizam, rekla je da Orban i Fides imaju snažnu reputaciju boraca u opoziciji.

Selejni je istakla šta se desilo 2006.  na poslednjim nacionalnim izborima u Mađarskoj koje Fides nije dobio.

Orban je u početku prihvatio poraz od Mađarske Socijalističke partije, ali se to promenilo nekoliko meseci kasnije kada su Mađari bili ogorčeni zbog procurelog privatnog govora lidera Socijalista Ferenca Đurčanja. U tom govoru, Đurčanj je priznao da je drsko lagao da bi pobedio na izborima, poričući da će uvoditi mere štednje.

„Između 2006. i 2010. Fides je izveo politiku na ulice i maltretirao vladu kroz veoma opstruktivne taktike u parlamentu“, rekla je Selenji za Politico. To je ‘priručnik’ koji, po njenom mišljenju, Orban može biti primamljivo da ponovi. „Orban će imati mnogo proceduralnih alata da odloži formiranje čak i nove vlade“, dodala je.

Politički naučnik Gabor Toka se složio: „Ako opozicija pobedi, mogu da zamislim sve moguće neprijatne scenarije“.