EPA-EFE/MEKHAIL METZEL / SPUTNIK / KREMLIN POOL Ruski predsednik Vladimir Putin godinama je koristio obrte i laži koje su otežavale da se napravi razlika između fikcije i utaje. Putin koristi ovu otrovnu kombinaciju kao oružje, ucenjujući, deli i zbunjujući svoje protivnike.
Poslednjih dana Rusija se povukla iz crnomorskog sporazuma o transportu žitarica samo da bi se predomislila. Postojale su i pretnje nuklearnim oružjem koje lede krv.
Putin je pre nekoliko dana naredio svojim snagama da se povuku iz Hersona, samo nekoliko nedelja nakon što je izjavio da će taj grad zauvek biti deo Rusije, piše Politiko.
Kako svet treba da tumači Putinove kontradiktorne izjave, akcije i signale? Što se tiče nuklearnog oružja, da li nedavno rusko odbacivanje mogućnosti upotrebe pruža ikakvu garanciju?
„Za Rusiju je nedoslednost sastavni deo spoljnopolitičke strategije, posebno pod Putinovom vlašću“, kaže Fiona Hil, bivša funkcionerka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD.
Hil je ovo komentarisala još 2013. godine, godinu dana pre nego što je Rusija nelegalno anektirala Krim.
U januaru i februaru, manje od dve nedelje pre nego što su rakete počele da padaju na Harkov i kijevske luke pogođene projektilima, Kremlj i najviši ruski zvaničnici odbacili su svaku sugestiju da Putin namerava da izvrši invaziju i okupira Ukrajinu.
Okupljanje trupa na severnim i istočnim granicama Ukrajine bilo je deo normalnih vojnih vežbi, rekli su tada Hil. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je apsurdnim optužbe da Rusija ima bilo kakve agresivne planove.
„Saznali smo iz američkih novina da planiramo da napadnemo Ukrajinu“, podsmevala se Zaharova. Njen šef, ministar Sergej Lavrov, insistirao je da rata neće biti, neprestano uveravajući ceo svet da Rusija ne želi rat.
Da li je bila očigledna laž prevariti svet i zadržati element iznenađenja, ili je to bila promena politike? Teško je reći – a moglo bi biti namerno. Moguće je i da Zapad jednostavno ne razume kako se vodi ruska politika, kažu neki iskusni Putinovi posmatrači.
Oni tvrde da zapadne vlade ne mogu da razumeju iznenadne promene u pravcu i često ne vide razliku između namerne obmane i promene politike.
„Mislim da on izmišlja stvari u hodu, radi nešto iz očaja, ali takođe čeka neke rupe u zapadnoj politici“, kaže Dejvid Kramer, koji je bio pomoćnik državnog sekretara u administraciji američkog predsednika Džordža V. Bush. Rezultat je da – bez obzira na motivaciju ili promene u pravcu – niko ne zna šta će Putin uraditi.
Možda definicija Rusije Vinstona Čerčila kao „zagonetke umotane u misteriju unutar enigme“ nikada nije bila tačnija, jer se britanski ratni lider borio da pročita Staljina.
Zapadni političari, koji moraju da smišljaju strategije, nemaju luksuz da sležu ramenima i definišu sve protivrečnosti, laži i promene pravca kao smišljenu politiku Kremlja. Ako jesu, mogli bi propustiti nešto važno.
Sve u svemu, Putin veruje da haos pruža priliku, a stvaranje konfuzije i obmane deo je njegove špijunske obuke“, kaže Orisia Lutsevich, istraživač u britanskom Chatham House-u.
I tada postoje razni razlozi za promene i nedoslednosti, upozorila je ona.
„U nekim slučajevima Putin testira granice mogućeg, kao što je slučaj sa sporazumom o žitu. Ako druga strana odgovori silom i odlučnošću, ona se predomisli“.
Ona smatra da je Putinova odluka da naredi delimičnu mobilizaciju rezervista u septembru – nakon što je insistirao da se to neće desiti – zapravo bila „operacija domaće obmane; već duže vreme tajno mobilišu, a on je to izneo u javnost kada mu je bilo zgodno“.
Bela kuća očigledno ne želi ništa da rizikuje. Najnoviji izveštaji govore da je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan razgovarao sa višim savetnicima Kremlja, sa ciljem da se smanji rizik da rat u Ukrajini eskalira u nuklearni sukob.
Putinove tanko prikrivene nuklearne pretnje poslednjih dana bile su „način eskalacije da se testira situacija i vidi kakav će biti odgovor“, rekla je Emili Feris, analitičarka britanskog istraživačkog centra za odbranu i bezbednost Roial United Services Institute.
Putin je nedavno prestao da preti, tvrdeći da „nikada nije govorio o upotrebi nuklearnog oružja“ i da nuklearni napad na Ukrajinu ne bi imao ni političkog ni vojnog smisla.
Feris, ali i drugi Putinovi posmatrači, smatraju da je promena smera ovoga puta rezultat pritiska Pekinga.
„Ako uzmemo u obzir zabrinutost Kine, Putin je verovatno shvatio granice te retorike i ogradio se od nje. Sada su vrlo jasno stavili do znanja da žele da izbegnu bilo kakvu vrstu nuklearnog sukoba, i tu se vidi uticaj koji Kina ima“, kaže Feris.
Odluka o invaziji na Ukrajinu verovatno je doneta u poslednjem trenutku, dodaje ona, što bi bilo „prilično u Putinovom stilu, gde on odlaže velike odluke”.
Što se tiče operativnih stvari, postoji opšta „nesposobnost i neefikasnost bezbednosnog establišmenta u Rusiji koju ne smemo potceniti“, rekla je ona. „Putinu se ponekad ne saopštavaju detalji“, što ga primorava da naknadno interveniše.
Andrej Ilarionov, bivši Putinov viši savetnik, a sada njegov protivkandidat, smatra da u naglim promenama u politici nema toliko logike koliko bi se moglo očekivati.
Čini se da je postao prilično nervozan jer, iako možda ne gubi rat, sigurno ga ne dobija“, rekao je Ilarionov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
