Briselski portal: Srbija bi mogla da izgubi do 1,5 milijardi evra iz fondova EU

Srbija nije članica EU, ali je, nakon što je 2014. godine započela pregovore o pristupanju, kvalifikovana za sredstva i grantove koji treba da joj pomognu u sprovođenju pravnih reformi.

Odluka o suspenziji isplata dodatno bi zakomplikovala takozvani proces proširenja EU, pri čemu zemlje poput Ukrajine i Crne Gore ubrzano teže članstvu, dok uticajne države poput Francuske pozivaju na oprez.

„Sve smo zabrinutiji zbog onoga što se dešava u Srbiji“, izjavila je komesarka EU za proširenje Marta Kos za Politiko.

„Od zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa, do obračuna sa demonstrantima i ponovljenog mešanja u rad nezavisnih medija“.

Komisija procenjuje da li zemlja i dalje ispunjava uslove za „isplate u okviru finansijskih instrumenata EU“, rekla je Kos.

Prema rečima četiri zvaničnika EU koji rade sa zemljama kandidatima, a koji su govorili anonimno, u poslednjim nedeljama raste pritisak unutar Komisije da se sredstva zamrznu.

EU je javno kritikovala reforme pravosuđa koje je sproveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija se vlada suočava sa širokim protestima.

Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač sa Unijom, rekao je za Politiko da je „siguran da nećemo doći do tog scenarija“ obustave finansiranja i da se „ne odustaje od punopravnog članstva u EU“.

Beograd ostaje uključen u intenzivne razgovore sa Komisijom, rekao je Apostolović.

Paket zakona kojim se restrukturira pravosuđe i menja način imenovanja sudija i tužilaca predstavljao je „ozbiljan korak unazad“ za Srbiju, upozorila je Kos kada su ti zakoni predstavljeni.

Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope, treba da da stručno mišljenje o spornim izmenama zakona u Srbiji krajem meseca.

To mišljenje bi moglo biti povod da Komisija zamrzne finansiranje Srbije, nagovestila su dva zvaničnika EU koja su razgovarala za Politiko. Kos je rekla da će zahtevati da Srbija „uskladi svoje zakone o pravosuđu sa preporukama Venecijanske komisije“.

Beograd je „jasno saopštio“ da će slediti preporuke Venecijanske komisije „čim ih dobije“, rekao je Apostolović.

Srbija dugo balansira na tankom užetu

EU je najveći pružalac finansijske pomoći Srbiji i dodelila je više od 586 miliona evra bespovratnih grantova u periodu 2021–2024. Takođe je stavila na raspolaganje još do 1,5 milijardi evra uslovljenih reformama.

Prema podacima vlade Srbije, zemlja je od 2000. godine dobila više od 7 milijardi evra iz fondova i investicija EU.

Ali Srbija već dugo balansira na tankom užetu u odnosima sa EU, istovremeno težeći bližim vezama sa Moskvom dok prima novac iz Brisela.

Sofija Todorović, direktorka balkanske organizacije za ljudska prava YIHR, izjavila je za Politiko da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji na „aparatima za održavanje života“ zbog pritiska vlade na novinare, i pozvala Komisiju da interveniše „pre nego što gotovo potpuni mrak zavlada u Srbiji“.

Strpljenje EU prema Beogradu je u poslednjim mesecima opalo, a oštar izveštaj o napretku zemlje u procesu proširenja u novembru upozorio je na nazadovanje i „anti-EU narativ“ na „najvišim nivoima“ srpske politike.

Tenzije su dodatno porasle u decembru kada je predsednik Vučić preskočio samit EU i Zapadnog Balkana. Vučić, koji je tokom rata u Ukrajini održavao bliske veze sa Moskvom, kritikovao je spori tempo pregovora o članstvu u EU.

U zajedničkom članku sa albanskim kolegom u februaru, izjavio je da bi radije težio bližem ekonomskom usklađivanju sa EU, poput pristupanja jedinstvenom tržištu i zoni slobodnog kretanja, nego punopravnom političkom članstvu.

Kos je odbacila te predloge, uz obrazloženje da bi i dalje bile potrebne značajne reforme kako bi to bilo moguće.

Zatim je prošlog meseca Srbija bila na udaru kritika zbog navoda o nasilju i nepravilnostima tokom lokalnih izbora, kao i policijske racije na univerzitetu tokom koje su se stotine studenata sukobile sa policijom.

Jedan zvaničnik EU je rekao da su ti nedavni događaji, zajedno sa nastavkom saradnje Srbije sa Moskvom, postali prelomna tačka u odnosima Brisela i Beograda i doveli do zaoštravanja stava izvršnih organa EU.

„Kao zemlja kandidat, očekujemo i da Srbija stoji uz nas u spoljnoj politici i da se bliže uskladi sa našim stavovima“, izjavila je Kos za Politiko, ne pominjući direktno Rusiju.